|
Милош у Латинима. 0001 Боже мили, чуда великога! 0002 Када славни Српски кнез Лазаре 0003 Посла зета Милош-Обилића 0004 У Латине да купи хараче: 0005 Латини га дивно дочекаше, 0006 И господском части угостише, 0007 Па га воде пред бијелу цркву, 0008 Пред бијелу цркву Димитрију, 0009 Пак се вале Латинска господа: 0010 „Гле, видиш ли, војвода Милошу! 0011 „Видиш нашу цркву Димитрију, 0012 „Какова је и колика ли је? 0013 „Ви нејмате таковијех цркви.” 0014 Вели њима војвода Милошу: 0015 „Ви сте мудри, господо Латинска, 0016 „Јесте мудри ал’ зборите лудо! 0017 „Да ви знате наше намастире, 0018 „Наших славних цара задужбине, 0019 „Какови су и колики ли су! 0020 „Да видите лавру Студеничку 0021 „Не далеко од Новог Пазара; 0022 „Да видите Ђурђеве Ступове 0023 „Код Дежеве старијех дворова, 0024 „Задужбине цара Симеуна; 0025 „Да видите чудо невиђено, 0026 „Б’јел Вилиндар усред горе Свете, 0027 „Задужбину Саве светитеља 0028 „И његова оца Симеуна; 0029 „Да видите Жичу крај Мораве 0030 „И код Ибра више Карановца; 0031 „Сопоћане Рашки на извору, 0032 „Задужбине светога Стевана, 0033 „Српског краља првовјенчанога; 0034 „Да видите Папраћу велику 0035 „Виш’ Зворника Спречи на извору 0036 „Под високом гором Бороговом, 0037 „Задужбину Вукана жупана; 0038 „Да видите високе Дечане 0039 „Код Призрена града бијелога, 0040 „Задужбину краља Дечанскога; 0041 „Да видите Рачу пребијелу 0042 „Код Сокола украј воде Дрине; 0043 „Да видите лијепу Троношу 0044 „Код Лознице на р’јеци Троноши, 0045 „Задужбину браће Југовића; 0046 „Да видите славну Раваницу 0047 „У Ресави ниже Параћина 0048 „На студеној р’јеци Раваници, 0049 „Задужбину нашег господара, 0050 „Господара, славног кнез-Лазара; 0051 „И остале Српске намастире, 0052 „Да видите, пак да се дивите, 0053 „Какови су и колики ли су! 0054 „Шта је ваша црква Димитрија? 0055 „Ја ћу вам је сада претурити 0056 „А из руке тешким буздованом.” 0057 Ал’ Латини то не вјероваше, 0058 Но с Милошем, они с’ опкладише 0059 У хиљаду жутијех дуката. 0060 Узе Милош перна буздована 0061 И засука бијеле рукаве, 0062 Пак се моли Богу истиноме: 0063 „Прости, Боже и бијела цркво! 0064 „Да се једном бацим преко тебе; 0065 „Не ћу на те, него преко тебе.” 0066 Пак потеже перним буздованом, 0067 Буздован се замче у облаке: 0068 Једни веле: „Јесте претурио,” 0069 Други веле: „Није претурио,” 0070 Трећи веле: „Јесте, те високо.” 0071 Кад се врати перни буздоване 0072 Изнад б’јеле цркве из облака, 0073 Он удари у банове дворе, 0074 Те полупа срчали чардаке, 0075 И ту уби два банова сина 0076 И четири морска џенерала 0077 И дванаест великих властела. 0078 Кад то виђе господа Латинска, 0079 Уватише војводу Милоша, 0080 Бацише га на дно у тамницу, 0081 Често Милош кроз прозор погледа, 0082 Не би л’ мог’о кога угледати; 0083 Ал’ угледа Косту Циганина, 0084 Па га поче Богом братимити: 0085 „Богом брате, Коста Циганине! 0086 „Ево тебе три дуката жута, 0087 „Донеси ми један лист хартије, 0088 „Лист хартије књиге без јазије.” 0089 То је Коста за Бога примио, 0090 Донесе му један лист хартије, 0091 Лист хартије књиге без јазије, 0092 Милош сједе ситну књигу писат’ 0093 Своме тасту Српском кнез-Лазару, 0094 Не пише је, чим се књиге пишу, 0095 Већ је пише крви од образа; 0096 Све му каза што је и како је. 0097 Кад Лазару ситна књига дође, 0098 И он виђе, што му књига каже, 0099 Ону гледа, другу ситну пише, 0100 Те је шаље господи Латинској, 0101 У књизи им овако бесједи: 0102 „Чујете ли, господо Латинска! 0103 „Пустите ми мог зета Милоша, 0104 „Подајте му од земље хараче, 0105 „И опкладе хиљаду дуката; 0106 „Ако ли га одмах не пустите, 0107 „Вјера моја тако ми помогла! 0108 „Дић’ ћу на вас Србље и Маџаре, 0109 „Сву ћу вашу земљу похарати, 0110 „Похарати, огњем попалити.” 0111 Кад Латини књигу проучише, 0112 Брже-боље пустише Милоша, 0113 Дадоше му од земље чараче, 0114 И опкладе хиљаду дуката. |