Нико Поповић и Оцињани 0001    Књигу пишу Паштровића суђе, 0002    Тер је шаљу у мјесту Перасту 0003    Арамбаши Поповића Нику, 0004    У књизи га лијепо мољаху: 0005    "Пријатељу, Поповића Нико, 0006    "Ти оружај твоје орменице, 0007    "Јер оцињске нами додијаше, 0008    "Воде нами робје на срамоту, 0009    "И плијену стоке и покућства, 0010    "И харају наше винограде." 0011    Кад је Нико књигу прочитао, 0012    Три оружа своје орменице, 0013    Ноћно пође на врх Воловице. 0014    Ту је с једном Нико остануо, 0015    С другом посла испод Паштровића 0016    Дикесића врлога јунака, 0017    А Ђурицу свога сестричића 0018    С трећом посла пут Оциња града. 0019    Кад је сјутра б’јела зора била, 0020    С краја Ника ста дозиват’ стража, 0021    Коју Нико бјеше поставио 0022    На високо, да у море гледа: 0023    "На ноге се, Поповића Нико, 0024    "Ево једро у велико море, 0025    "Чини ми се да су Оцињани." 0026    Кад је Нико стражу разумио, 0027    Он заједри својом орменицом. 0028    Кад је дошо броду виђеному, 0029    Он познаде да су Оцињани, 0030    И поче их с топовима бити, 0031    Ал’ им ништа учинит’ не може, 0032    Јер се они врло добро брану. 0033    Кад до мало срећа му је била, 0034    Помоћ му је брзо доједрила 0035    Од Ђурице свога сестричића. 0036    Они скупа боље ударише, 0037    Придобише оцињско дријево, 0038    Које бјеше пуно трговина, 0039    И јуначки бјеше оружано, 0040    Ал’ залуду, јер га ухитише 0041    И у Пераст мјесто поведоше. 0042    Већ од тадар нигде Оцињани 0043    Не дођоше робит’ Паштровиће, 0044    Нег’ се они с њима помирише, 0045    И од пљена доста поврнуше.