Опет зидање Раванице. 0001    Собет чини царе у Крушевцу, 0002    Све војводе на собет дозвао, 0003    Ставља редом једног до другога: 0004    У зачеље славни цар Лазаре, 0005    А до себе од Коњица Ивка, 0006    А до Ивка од Омоља Живка, 0007    А до Живка слугу Божидара, 0008    А до слуге Бранковића Вука, 0009    А до Вука Косанчић Ивана, 0010    До Ивана Топлицу Милана, 0011    До Милана госпођу Милицу, 0012    До Милице Милош-Обилића, 0013    До Милоша браћу Миличину: 0014    Млади Петар и млади Никола, 0015    А најмлађи нејаки Момире, 0016    Три рођена брата Миличина. 0017    С друге стране уз десно кољено 0018    Посадио старог Југ-Богдана, 0019    А до Југа Бановић-Страхињу, 0020    До Страхиње Мусића Стевана, 0021    До Стевана Кучаинца Јова, 0022    А до Јова Петра Браничевца, 0023    А до Петра остала господа. 0024    Вино служи слуга Божидаре, 0025    Сваку чашу прије цара пије, 0026    Чашу пије, цару је наздравља. 0027    Царе прима златну купу вина, 0028    Купу прима, а пити је не ће, 0029    Но је тура на десно кољено, 0030    Па војводам’ својим говораше: 0031    „Видите ли, моје војеводе! 0032    „Ми пијемо млого вино ладно, 0033    „Ми пијемо и господујемо, 0034    „Задужбине нигђе не градимо, 0035    „Намастира ни бијеле цркве, 0036    „Ни на води камене ћуприје, 0037    „Ни на друму камене калдрме; 0038    „Штогођ било и цара и краља, 0039    „Сваки себе задужбину гради, 0040    „Неки гради, неки начинио: 0041    „Цар Стјепане високе Дечане, 0042    „Бијеле се насред Метохије, 0043    „Градио их дванаест година; 0044    „А слуга му цркву у Призрену; 0045    „Краљ Милутин висока Девича 0046    „У Косову пољу широкоме; 0047    „Ђурађ гради Ђурђеве ступове, 0048    „Свети Петар бијелу Петрову, 0049    „Краљ Симеун Студеницу цркву, 0050    „А слуга му цркву Придворицу; 0051    „Цркву граде два Мрљавчевића 0052    „У Јелици у планини пустој, 0053    „Покривају јеловијем клисом; 0054    „А ми, море, ниђе не градимо! 0055    „Ал’ тако ми Бога великога! 0056    „Док су мене два мајдана златна: 0057    „Један мајдан у Копаонику, 0058    „Други мајдан Рудничка планина, 0059    „Од свијех ћу боље начинити: 0060    „Поставићу темељ од олова, 0061    „Удараћу челичне диреке, 0062    „Покрићу је жеженијем златом, 0063    „Попуњаћу драгијем каменом, 0064    „Пострешићу ситнијем бисером, 0065    „Нек се сјаје, нек се моје знаје.” 0066    Ни ко вели: Јесте тако, царе; 0067    Ни ко вели: Није тако, царе. 0068    Ниско сједи Милош Обилићу, 0069    Ниско сједи, ал’ добро бесједи: 0070    „Можеш, царе, и у руци ти је; 0071    „Ал’ тако ми Бога великога! 0072    „Ту ти нема прилике за цркву; 0073    „Настануће пошљедње вријеме, 0074    „Па ће зулум настанути тешки, 0075    „Развалиће с’ твоја задужбина 0076    „Око злата и драгог камена; 0077    „Царе, ће ти раскивати Турци, 0078    „Раскивати челичне диреке, 0079    „А од њих ће градити ћулумке, 0080    „Ћулумцима биће сиротињу, 0081    „Сиротиња клети ће ти душу; 0082    „Ту ти, царе, задужбине нема. 0083    „Но чу ли ме, славни царе Лазо! 0084    „Виђео сам доље у Ресави, 0085    „У Ресави твојој државини 0086    „Под Кучајом високом планином 0087    „Један лијеп, царе, заравањак, 0088    „Гради нође Раваницу цркву, 0089    »Гради, царе, штогођ љепше можеш, 0090    „Од студена креча и камена, 0091    „А покривај плочом и каменом: 0092    „Од камена ником ни камена: 0093    „Стајаће ти хиљаду година 0094    „Задужбина твоја Раваница.” 0095    Кад то зачу славан царе Лазо, 0096    Милошу је купу наздравио: 0097    „Здрав Милошу, моја вјерна слуго!” 0098    Па стадоше ладно пити вино. 0099    Саклет чини славан кнез Лазаре, 0100    Саклет чини на своје војводе, 0101    А војводе на своје кметове, 0102    На кметове и оборкнезове: 0103    Саставише хиљаду мајстора 0104    И хиљаду младих сараора, 0105    А преда њих Рада неимара; 0106    А ашчије девет Југовића. 0107    Настојника старца Југ-Богдана! 0108    Да се гради дванаест година; 0109    А мајстору по дукат наднице, 0110    Напојница по три оке вина; 0111    Да светкују петку и неђељу; 0112    Започеше Раваницу цркву. 0113    Курве једне девет Југовића 0114    Све царево продадоше пиво. 0115    И цареву хазну затомише, 0116    И надницу лаку оставише, 0117    А надницу по једну асприцу, 0118    Напојницу по једну чашицу; 0119    Не светкују петку ни неђељу, 0120    Ни Илију, који громом бије, 0121    Ни Марију, која муњом пали. 0122    Кад то виђе Раде неимаре, 0123    Викну Раде хиљаду мајстора, 0124    Савршише за годину дана; 0125    Паке узја помамна дорина, 0126    Оде право ка Крушевцу граду, 0127    Пред градом је осједао дора, 0128    Па дорину устури дизгине, 0129    Сам се доро око града вода, 0130    А он оде цару на дивана. 0131    Каде цару на диван изиђе, 0132    Он се цару смјерно поклонио, 0133    Цјелива га у скут и у руку 0134    И пред њиме злаћену сеџаду, 0135    Баш сеџаду, ђе царе сјеђаше, 0136    Па му сједе уз десно кољено; 0137    Стаде њему царе бесједити: 0138    „Јагње моје, Раде неимаре! 0139    „Градиш ли ми Раваницу цркву? 0140    „Јеси ли јој темељ поставио?”― 0141    „Вољан буди, царе, на бесједи! 0142    „Ја не градим цркву Раваницу, 0143    „Него нашу проклету тамницу; 0144    „Тамницу смо савршили давно. 0145    „Чудну си ми, царе, оставио 0146    „А надницу, по једну асприцу! 0147    „Напојницу по једну чашицу! 0148    „Не светкујем петку ни неђељу, 0149    „Ни Илију, који громом бије, 0150    „Ни Марију, која муњом пали!” 0151    Кад то зачу славан цар Лазаре, 0152    Он дозива Милош-Обилића: 0153    „О Милошу, моја вјерна слуго! 0154    „Иди јаши ждрала високога, 0155    „Па ти иди цркви Раваници, 0156    „Те објеси девет Југовића, 0157    „И увати стара Југ-Богдана, 0158    „И на муке удари га тешке; 0159    „Извади му обје очи чарне, 0160    „Повади му клијештима зубе, 0161    „Извади му језик на вилице 0162    „Рас’јеци га на четири стране: 0163    „Објеси га о четири гране: 0164    „Ко је чудан, нек се чуду чуди, 0165    „Ко је страшив, да не смије проћи.” 0166    Кад то зачу Милош Обилићу, 0167    Он посједе ждрала високога, 0168    Право оде Раваници цркви, 0169    Те увати девет Југовића, 0170    Бијеле им савезао руке, 0171    Савезао руке наопако, 0172    А преда њих стара Југ-Богдана, 0173    Па накити једну ситну књигу, 0174    Оправи их Рељи Крилатоме: 0175    „Да их, Реља, у тамницу бациш, 0176    „Да их појиш вином и ракијом, 0177    „А да раниш медом и шећером.” 0178    Па он узја ждрала високога, 0179    Узја ждрала, оде у Крушевац, 0180    Право оде цару на дивана. 0181    Каде цару на диван изиђе, 0182    Он се цару смјерно поклонио, 0183    Прије цара стаде бесједити: 0184    „Свијех сам ти, царе, објесио, 0185    „Објесио девет Југовића, 0186    „Твога старца стара Југ-Богдана 0187    „На муке сам ударио тешке, 0188    „Обје сам му очи извадио, 0189    „Повадио клијештима зубе, 0190    „Извадио језик на вилице, 0191    „Расјекао на четири стране, 0192    „Објесио о четири гране: 0193    „Ко је чудан, да се чуду чуди, 0194    „Ко је страшив, да не смије проћи.” 0195    Кад то зачу госпођа Милица, 0196    Процвиљела, као кукавица: 0197    „За што, царе? Ако Бога знадеш! 0198    „Од мојијех девет милих брата 0199    „Што ти мене једног не остави, 0200    „Најмлађега, ја најстаријега, 0201    „Тебе дику, а мене заклетву? 0202    „Већ м’ остави јадну без заклетве, 0203    „Да ти кукам, као кукавица, 0204    „Да преврћем као ластавица.” 0205    Каде зачу славан цар Лазаре, 0206    То је њему врло жао било, 0207    Паке стаде царе бесједити: 0208    „О Милошу, моја вјерна слуго! 0209    „Да си знао, ка’ што знао ниси, 0210    „Да оставиш од девет једнога, 0211    „Најмлађега, ја најстаријега, 0212    „Да те држим поред своје главе, 0213    „Да те раним медом и шећером, 0214    „Да те појим вином и ракијом, 0215    „Да облачим свилом и кадивом; 0216    „Кад би било по реду мријети, 0217    „На тебе би остануло царство.” 0218    Таде Милош стаде бесједити: 0219    „Вољан буди, царе, на бесједи: 0220    „Свагда сам те послужио вјерно, 0221    „А данас те послужио нисам: 0222    „Ни једнога погубио нисам, 0223    „Погубио, ни стара ни млада; 0224    „Но пратио ка старом Пазару 0225    „Ка војводи Рељи Крилатоме, 0226    „Да их Реља у тамницу баци, 0227    „Да их рани медом и шећером, 0228    „А да поји вином и ракијом, 0229    „Доке нам се, царе, поодљутиш; 0230    „Сад им суди, како ти је драго. 0231    „Но чу ли ме, славан царе Лазо! 0232    „Згодно су нам начинили цркву; 0233    „Мајсторима, што сте погодили.” 0234    То је царе њега послушао, 0235    Све положи мајсторима благо, 0236    Па спремише коње витезове, 0237    На добре се коње дохитише, 0238    Оде царе цркви Раваници, 0239    Да он види, кака му је црква. 0240    Кад је царе био према цркви, 0241    Сину црква, као јарко сунце, 0242    Коњу ждрака у очи удари, 0243    Под царем је коњиц поскочио, 0244    И са себе цара обалио 0245    Ту се зове Царево Бупило 0246    Како тадај, тако и данаске.