Бајо Пивљанин и Але Новљанин 0001 Град градила пребијела вила 0002 Ни на небо ни на земљу црну, 0003 Но од јеле до зелене јеле, 0004 Не гради га клаком и камењем, 0005 Но бијелом кости од јунака, 0006 Од јунака и од коња врана, 0007 Ево јој је преминула грађа 0008 До пенџера и првог тавана. 0009 Тад се вила на невољи нађе, 0010 Те ми пише листак књиге танке 0011 У Перасту Бају Пивљанину: 0012 "Чујеш, Бајо, мој сиви соколе, 0013 "Јеси л’ чуо, али ти ко казо, 0014 "Да ја вила грађевину градим, 0015 "Ема ми је прекинута грађа 0016 "До пенџера и првог тавана, 0017 "Премањка ми кости јуначкије. 0018 "Но окупи твоју чету, Бајо, 0019 "Ајде с њима у планину, побре, 0020 "Не би ли ти Бог и срећа дала, 0021 "Да би мене набавио грађе." 0022 Када Бају ситна књига дође, 0023 И кад виде што му ситна пише, 0024 Ону чита, брже другу пише, 0025 Одасла је у планини вили: 0026 "Чујеш ли ме, посестримо вило, 0027 "Не могу ти набавити грађе, 0028 "Него ћеш ме мало причекати 0029 "До весела данка Ђурђевога, 0030 "Кад се гора изодије листом, 0031 "А рудина травом и цвијетом, 0032 "Кад окопни снијег у врхове, 0033 "Кад пресахне вода у лугове, 0034 "Жениће се Але од Новога, 0035 "С милом ћерцом паше од Ченгића, 0036 "Тадар ћу ти грађе набавити." 0037 То вријеме мало потрајало, 0038 Примаче се весел данак Ђурђев, 0039 Устаде се Але од Новога, 0040 Стаде Але купити сватове, 0041 Све сватове биране сакупља, 0042 Пет стотина свата сакупио, 0043 Састави их Але пред дворове. 0044 Тад се отлен с њима покренуо, 0045 Тадар га је Бајо упазио. 0046 Та ни Бајо залуд не стајаше, 0047 Него Бајо чету окупива. 0048 Да ти неке поглавице кажем, 0049 Од приморја неке витезове: 0050 Од Кратола два брата Костића, 0051 Од Луштице до два Русовића. 0052 А од Грбља два сива сокола, 0053 Два сокола два Лазаревића, 0054 И сердара Вука Мирковића, 0055 И сокола Љеповића Рада, 0056 И делију Вукшића сердара. 0057 Отле Бајо у Заљути мину, 0058 И покупи редом Заљућане, 0059 Баш јунака Перовић-Радула, 0060 И сокола Мићуновић-Вука. 0061 Од Пераста Бајо сакупио 0062 Десетеро црне лацманчади, 0063 Који куће ни баштине нема, 0064 Него само пушку шеишану, 0065 Ђе омјери, да не погријеши, 0066 Ђе погоди, мелем не требује. 0067 Отлена се покренуо Бајо, 0068 Доклен с четом у планину дође, 0069 Око друма с четом запануо. 0070 Але иде путем пјевајући, 0071 Јере бјеше суминуо Баја, 0072 Докле Але дође на Загорје, 0073 На Загорје у паше Ченгића. 0074 Ченгић паша дочеко га дивно, 0075 Пију вино за неђељу дана. 0076 Кад неђеља на пунано дође, 0077 Устаде се Але од Новога, 0078 И дозива пашу од Ченгића: 0079 "Мио тасте, пашо од Ченгића, 0080 "Износ’ даре, изводи ђевојку, 0081 "Вријеме је дома да идемо." 0082 Послуша га паша Ченгинића, 0083 Те изнесе даре на сватове, 0084 И изведе лијепу ђевојку. 0085 Свакојега свата даровао, 0086 Свакојега који за што бјеше, 0087 Младожењи коња и ђевојку. 0088 Отален се покренуо Але, 0089 Докле усред од планине дође, 0090 [.........................................] 0090 "Али вијор од планине пухну, 0091 "И мало ми подиже мараму 0092 "И угледах голема јунака, 0093 "Љуто кратка, а доста дебела, 0094 "Црн му перчин био врат прекрио, 0095 "Црна ока а црнога брка, 0096 "Џевердаром ђе броји сватове, 0097 "Не бих рекла ни порекла млада, 0098 "Него да је од Пераста Бајо, 0099 "По прилици како људи кажу." 0100 Ал’ ђевери цури бесједили: 0101 "Муч’, ђевојко, шинула те гуја, 0102 "Оно није од Пераста Бајо, 0103 "Него наши брзи сретиоци 0104 "Из Новога града бијелога." 0105 Мало стаде, не би николико, 0106 У то танке пушке запуцаше, 0107 Кроз планину разагнаше Турке, 0108 Ћерају их тамо и овамо 0109 Као вуци кроз планину овце. 0110 Ниједнога жива не пуштише, 0111 Ни да кажу како им је било. 0112 Ма утече Але од Новога, 0113 И уведе лијепу ђевојку. 0114 Викну Бајо грлом бијелијем: 0115 "Је ли мајка родила јунака, 0116 "Да он пође за Турчином трагом, 0117 "Не би ли му Бог и срећа дала, 0118 "Да би оно погубило Туре, 0119 "А ђевојку дивну уфатио." 0120 Ма се један добар јунак нађе, 0121 Од приморја Раде Љеповића, 0122 Те он трагом за Турчином пође, 0123 Ал’ га богме стићи не могаше, 0124 Но га зове грлом бијелијем: 0125 "Причекај ме, Але од Новога, 0126 "Поведе ми лијепу ђевојку, 0127 "Не дадох ти дара ниједнога, 0128 "Но причекај да се дарујемо." 0129 Ма се Турчин лијен не находи, 0130 Но причека у планини Рада, 0131 Док се Раде близу примакнуо. 0132 Када је се примакнуо близу, 0133 А да видиш оно силно Туре, 0134 Од образа ужди џевердана 0135 На сокола Рада Љеповића. 0136 Ђе га смјери, ту га погодио, 0137 Погоди га у прси јуначке. 0138 Ема Раду Бог и срећа дала, 0139 Е је зрно зрно ударило: 0140 Погоди му пуце од доламе, 0141 Тере Раду не зађеде меса. 0142 Раде свога ужди џевердана, 0143 И погоди од Новога Ала, 0144 Погоди га међу лопатице 0145 Изгорје му црне утробице, 0146 Ни живога земља не дочека. 0147 Туре паде, а припаде Раде, 0148 Уграби му главу и оружје, 0149 И његова дора дебелога, 0150 И уфати лијепу ђевојку, 0151 Па је води Бају Пивљанину. 0152 Теке дође, дарова је Бају, 0153 Бајо њему двије пушке мале. 0154 Отолен се чета покренула, 0155 Покупише с Турака оружје, 0156 На њиове коње товарише. 0157 Здраво по’ше дома на трагове, 0158 Пјевајући и лумбардајући, 0159 Разд’јелише свијетло оружје, 0160 Бају даше дивно старјешинство 0161 Дадоше му лијепу ђевојку. |