Свађа и несрећа 0001    Вино пије Томићу Мијате 0002    У Липете код Коњица равна 0003    С његовијем Богом побратимом 0004    Са силнијем хајдук-Маленицом, 0005    Су њихово тридесет хајдука; 0006    Служи вино Приморац Алекса 0007    Од Пераста града бијелога. 0008    Кад с’ хајдуци накитили пива, 0009    Па пођоше зборит’ о шићару, 0010    Ђе би њима шићарило друштво, 0011    Тадар рече хајдук Маленица: 0012    "Нећу, богме, драги побратиме! 0013    "Већ ја с тобом више четовати: 0014    "Кад идемо на ударац Турцим’, 0015    "Све ти идеш за дружином страга; 0016    "Кад ми велик шићар уграбимо, 0017    "Те бјежимо горје у планину, 0018    "Све ти први идеш пред дружином, 0019    "Ниђе турске не уграби главе; 0020    "Кад станемо дијелити благо, 0021    "Све ти узмеш старјешинство, побре, 0022    "Ти га узмеш, мене га не даваш 0023    "Ништа више, драги побратиме, 0024    "Но нашему најгорему другу." 0025    Тада рече Мијате Томићу: 0026    "А не лудуј, драги побратиме! 0027    "И прије сам био у хајдуке, 0028    "Дијелио голема шићара, 0029    "Узимао вазда старјешинство, 0030    "Ја узео, за мене је било, 0031    "Па се немој на ме иједити, 0032    "И тебе га хоћу узимати, 0033    "Хоћу вазда, драги побратиме, 0034    "Док је моја на рамену глава." 0035    Пјани били, па се завадили, 0036    А међу се кавгу заметнули, 0037    Потегоше јатагане ноже, 0038    Један другом да пос’јече главу; 0039    Ал’ дружина оте им оружје. 0040    А кад виђе хајдук Маленица, 0041    Он довати свијетло оружје, 0042    А завика грлом бијелијем: 0043    "А хајдуци, моја браћо драга! 0044    "Који хоће за Мијатом поћи, 0045    "Нека иде, са срећом му било! 0046    "Виш’ овако четовати нећу." 0047    Па дружину своју дијелише: 0048    За Мијатом мало оде друга, 0049    Таман десет горскијех хајдука, 0050    С Маленицом таман двадест друга. 0051    Оде Мијат горје уз планину, 0052    Маленица пође у Неретву, 0053    А да чека Сарајлије Турке. 0054    У томе се побре раздвојише 0055    И велику жалост учинише. 0056    А кад Мијат у планину дође, 0057    Па он сједе под јелу зелену, 0058    На десну се послонио руку, 0059    Грозне сузе од образа пушта, 0060    Жао му је побратима свога. 0061    Па дружини ријеч бесједио: 0062    "Браћо моја и дружино драга! 0063    "Јест ме добро санак освојио, 0064    "Ал’ је санак, ал’ је данак суђен, 0065    "Но чувајте у планину стражу, 0066    "Да нас окле не преваре Турци. 0067    "А знате ли, моја браћо драга! 0068    "Да се Арап цару завалио 0069    "Да ће моју изгубити главу, 0070    "Јали своју, вси му ј . . . . мајку! 0071    "Ево има по године дана 0072    "Како иде Арап Сарајлија 0073    "А за њиме Сарајлија тридест, 0074    "А све тражи по гори хајдуке." 0075    У ту ријеч коју бесјеђаше, 0076    Докле пуче тридесет пушака 0077    На Неретви на води студеној. 0078    Но завика Мијатово друштво: 0079    "Ви’ш, Мијате, наша харамбашо! 0080    "Бијеснога хајдук-Маленице 0081    "Како бије ћесеџије Турке 0082    "А отимље трговачко благо, 0083    "У зо час се раздвојио с њиме, 0084    "Да нам није Маленице било, 0085    "Давно бисмо од глади самрли, 0086    "Али наше оружје продали: 0087    "Ми одосмо Маленицу тражит’, 0088    "А ти хајде и како ти драго, 0089    "Ми овако живљет’ не можемо." 0090    Па отоле на ноге скочише, 0091    Па одоше Маленицу тражит’. 0092    Мијату се на ино не може, 0093    Веће и он уз дружину пође. 0094    А кад сишли зеленоме лугу 0095    Крај Неретве крај воде студене, 0096    Ту почину Мијат и дружина, 0097    А гледају око воде ладне 0098    Неће л’ ђегођ Маленицу наћи 0099    И његово двадесет хајдука 0100    Ђе дијеле голема шићара. 0101    Док завика јунак из лужине: 0102    "Аох мене до Бога милога! 0103    "Горе ми је додијала жеђа 0104    "Него моје седамнаест рана; 0105    "А ђе си ми, драги побратиме! 0106    "Да се с тобом простим и алалим, 0107    "Да ти кажем моје пусто благо, 0108    "Да га предаш мојој старој мајци, 0109    "Нек се с њиме за живота рани." 0110    То зачуо Томићу Мијате, 0111    Док познаде побратима свога, 0112    Па завика грлом бијелијем: 0113    "Чујете ли, моја браћо драга! 0114    "Маленице побратима мога? 0115    "Богме су га изгубили Турци." 0116    Па отоле на ноге скочио, 0117    Докле Мијат крајем воде сађе, 0118    Кад ту Богом побратима нађе 0119    А код њега двадесет хајдука, 0120    На ђавољем русе главе нема; 0121    Маленицу у животу нађе 0122    И на њему рана седамнаест, 0123    Па завика Томићу Мијате: 0124    "Јадан био, драги побратиме, 0125    "Ђе ли бисте, ђе ли изгибосте? 0126    "Ко пос’јече двадест твоје друга?" 0127    Маленица рањен проговара: 0128    "Прођи ме се, Томићу Мијате! 0129    "Ниђе бисмо, ниђе изгибосмо, 0130    "Пос’јече ме Арап Сарајлија 0131    "Су његово Сарајлија тридест, 0132    "Но опрости, драги побратиме, 0133    "Ја ћу богме саде умријети; 0134    "Но окупи моје пусто благо 0135    "По ортацим’ и по јатацима 0136    "И предај га мојој старој мајци 0137    "И укопај мене и дружину, 0138    "Да не једу вуци и бауци 0139    "Моје мртво уз лужину т’јело." 0140    То изрече, а испушти душу. 0141    Ту их Мијат укопао дивно. 0142    Па отоле поведе дружину 0143    Зеленијем крајем воде лугом, 0144    Докле дође води на ћуприју, 0145    Ту ми Мијат преведе дружину. 0146    Док изађе на равно Горанско 0147    А под кулу Николице кнеза. 0148    Ту нађоше лијепу ђевојку 0149    Ђе бијеле заузбија овце, 0150    Па јој Мијат Божју помоћ виче; 0151    Ђевојка му здрављем приватила; 0152    Тада Мијат питао ђевојку: 0153    "А Бога ти, лијепа ђевојко! 0154    "Чије овце, чија ли ђевојка?" 0155    Ђевојка му тихом бесједила: 0156    "А Бога ми, незнан јунак добар! 0157    "Чије овце, тога и ђевојка: 0158    "Биле овце Николице кнеза, 0159    "А ђевојка Николице кнеза." 0160    Тада рече Мијате хајдуче: 0161    "А за Бога, лијепа ђевојко! 0162    "Што ти сузе од образа пушташ, 0163    "Каква ти је од Бога невоља? 0164    "Зар си јутрос укопала мајку?" 0165    А вели му лијепа ђевојка: 0166    "Прођи ме се, опрана делијо! 0167    "Ја нијесам укопала мајку, 0168    "Но је тежак забит настануо, 0169    "Црни Арап сасред Сарајева 0170    "Настануо су тридест пандура, 0171    "Те он чека по гори хајдуке, 0172    "Све некаква Томића Мијата 0173    "И силнога хајдук-Миленицу 0174    "Су њихово тридесет хајдука; 0175    "Па је јуче полом учинио, 0176    "Посјекао двадесет хајдука, 0177    "А још тражи Мијата хајдука: 0178    "Па се синоћ мене зарекао, 0179    "Да ће ноћас на конаке доћи, 0180    "Поклат’ моје јанце од оваца, 0181    "Бијеле ми оподојчит’ овце, 0182    "Моје било обљубити лице 0183    "На срамоту а не воље драге; 0184    "Па ја плачем, за невољу ми је, 0185    "Ђе ће моје опоганит’ т’јело." 0186    А кад чуо Томићу Мијате, 0187    Па ђевојку Богом сестримио: 0188    "Богом сестро, лијепа ђевојко! 0189    "Издај мене црна Арапина 0190    "Су његово тридест Сарајлија: 0191    "Кад довече на конаке дође, 0192    "Прими њима свијетло оружје, 0193    "Зали пушке водом свеколике, 0194    "А покривај јатагане ноже, 0195    "Довече ћу њему ударити; 0196    "Ја сам главом Томићу Мијате." 0197    Ту с ђевојком вјеру уватио 0198    И с њоме се Мијат побратио, 0199    Па с’ отоле раздвојио с њоме: 0200    Оде Мијат те дружини каже, 0201    А ђевојка појавила овце. 0202    Док дојави на торине овце 0203    У том акшам мркла ноћца дође, 0204    Кад ево ти Арап-Сарајлије 0205    Су његово тридест Сарајлија, 0206    Ђевојка им привата оружје: 0207    Како коме пушке узимаше, 0208    Сваки цуру међу очи љуби, 0209    А то гледа Томићу Мијате, 0210    Па дружину своју сјетоваше: 0211    "Хај дружино, моја браћо драга! 0212    "Немојте се који преварити 0213    "Али своју пушку изметнути, 0214    "Ал’ у страху али у јунаштву, 0215    "Док изметнем мога џевердара 0216    "На силнога Арап-Сарајлију, 0217    "Онда удри који море кога; 0218    "Кад ви танке пушке изметнете, 0219    "Онда пушке у траву турите, 0220    "Халакните, Бога спомените, 0221    "А за голе ноже приватите, 0222    "Па у Турке јуриш учините, 0223    "Не ће ли нам срећа донијети 0224    "Да ми силне побијемо Турке, 0225    "Да ми наше осветимо друштво, 0226    "Да се прича у потоње вр’јеме." 0227    То рекоше па им ударише: 0228    Мијат свога пали џевердана, 0229    Те погоди црна Арапина 0230    У повије ђе обрве спуча, 0231    Ево ти га на долину мртва; 0232    У то пуче до десет пушака, 0233    Те погибе десет Сарајлија, 0234    Па хајдуци пушке потурише 0235    А за голе ноже приватише 0236    И у Турке јуриш учинише, 0237    Ту двадесет живих посјекоше, 0238    Скинуше им свијетло оружје, 0239    А тридесет глава понијеше, 0240    Бацише их у воду Неретву, 0241    Па запјева Мијат кроз планину: 0242    "А ђе си ми, драги побратиме, 0243    "А да ти се сада подигнути! 0244    "Како смо те осветили дивно: 0245    "По Турчина за твога хајдука, 0246    "За те, побре, Арап-Сарајлију 0247    "И сувише десет Сарајлија, 0248    "Бацио им у Неретву главе; 0249    "Бог да прости тебе и дружину! 0250    "Од раја ти врата отворена! 0251    "Остан’ с Богом у зелену лугу, 0252    "А ја одох горје у планину."