Арамбаша Плавша и Врчић Ибрахим 0001 Вино пију седам арамбаша 0002 Под Отресом високом планином, 0003 Гди се јеле за небо припеле. 0004 Једно јесте арамбаша Плавша, 0005 А друго је ајдук Маријане, 0006 А треће је Мијате ајдуче, 0007 А четврто Мандушића Вуче, 0008 А пето је Митар арамбаша, 0009 Шесто јесте барјактар Никола, 0010 Седмо Русић Петар арамбаша. 0011 Сваки има по тридесет друга, 0012 А сам Плавша дв’је стотине друга. 0013 Кад се рујна поднапише вина, 0014 Па удари вино у образе, 0015 А ракија заче бесједити, 0016 Пита друштво арамбаша Плавша: 0017 "О дружино, моја браћо драга, 0018 "Знате л’ који доста пуста блага?" 0019 Сви ајдуци ником поникоше, 0020 Не пониче Дољанине Виде, 0021 Већ он ђипи на ноге лагане, 0022 Па беседи Дољанине Виде: 0023 "Господару, арамбаша Плавша, 0024 "Та ја знадем гди је доста блага, 0025 "Доста пуста небројена блага, 0026 "Небројена и немеренога, 0027 "Баш у Сплету граду бијеломе, 0028 "У Турчина Врчић-Ибрајима, 0029 "У њег’ има девет кула блага, 0030 "Не би му га коњи позобали, 0031 "А камо ли ајдуци разнели. 0032 "Ал’ је курва ала на мејдану, 0033 "Често лови по гори ајдуке, 0034 "И он чете по гори проводи, 0035 "Многоме је одсјекао главу." 0036 Ал’ говори арамбаша Плавша: 0037 "О дружино, моја браћо драга, 0038 "Би л’ се који нашо од ајдука, 0039 "Је ли мајка родила јунака, 0040 "А сестрица браца однијала 0041 "На чистоме крилу девојачком, 0042 "Ко би от’шо у Сплета бијела 0043 "Да уводи Сплета бијелога, 0044 "Беле дворе Врчић-Ибрајима, 0045 "Може л’ му се с које стране доћи, 0046 "И Турчину у дворове ући." 0047 Сви ајдуци ником поникоше, 0048 Црној земљи очи оборише, 0049 Не пониче Дољанине Виде, 0050 Већ беседи Дољанине Виде: 0051 "Господару, арамбаша Плавша, 0052 "А што ће ти бољи од менека, 0053 "Кад ја могу уводити града 0054 "И Врчића Ибрајима дворе, 0055 "Јер сам јаки као земља црна, 0056 "А брз јесам као горско зверје, 0057 "Пушком бијем ка да стрелом стрељам, 0058 "Гди погледам, промашити нећу, 0059 "Гди ударим, мелем не помаже, 0060 "Турски знадем баш као каурски, 0061 "Не може ме нико преварити, 0062 "Нит’ у речи Турчин доскочити." 0063 Па устаде Дољанине Виде, 0064 Па беседи Дољанине Виде: 0065 "Господару, арамбаша Плавша, 0066 "Гди рекнемо да се не варамо, 0067 "На срочишту да се састанемо, 0068 "И белегу тврду оставимо. 0069 "Поставите по бусија стражу, 0070 "Ја ћу довест’ Врчић-Ибрајима, 0071 "И за њиме све из Сплета Турке." 0072 Ал’ говори арамбаша Плавша: 0073 "Иди, брате, Дољанине Виде, 0074 "Па уводи тога Сплета б’јела, 0075 "Ак’ узможеш доварати Турке, 0076 "И са њима Врчић-Ибрајима, 0077 "Ја ћу у гори поставити стражу, 0078 "А на друму од јаблана грану, 0079 "Онде стани те одмори Турке." 0080 Оде Виде у Сплета бијела, 0081 Арамбаше постављају страже, 0082 Постављају момке и ајдуке, 0083 Свуд бусије редом уфатише 0084 И са стражом гору затворише, 0085 На друм метну од јаблана грану. 0086 Кад је Виде у Сплет ушетао, 0087 У гори је скинуо оружје, 0088 Све скинуо, па га оставио, 0089 А хаљине лоше променио, 0090 Од богаља аљине узео, 0091 С њег’ скинуо, на себе навуко. 0092 Пак он иде преко Сплета града, 0093 Редом проси од двора до двора, 0094 Ко што има, оно и удели. 0095 А кад дође Врчићевом двору, 0096 А он пита Врчића кадуне: 0097 "Мила кадо од овога двора, 0098 "Гди су двори Врчић-Ибрајима?" 0099 Ал’ беседи Врчића кадуна: 0100 "Ој Бога ти, убоги богаљу, 0101 "Шта ће теби Врчићеви двори, 0102 "Шта ли ће ти Врчић Ибрајиме?" - 0103 "Ао кадо, добре среће била! 0104 "Треба мени Врчић Ибрајиме, 0105 "Да му кажем до две до три речи." 0106 Ал’ говори Врчића кадуна: 0107 "Шта ће теби Врчић Ибрајиме? 0108 "Шта ти знадеш њему казивати?" 0109 Ал’ говори Дољанине Виде: 0110 "Ао кадо, моје јарко сунце, 0111 "Да подигнем танану кошуљу, 0112 "Моја ће ти ребра показати. 0113 "Ја сам био у Стамболу граду, 0114 "Просио сам по Стамболу граду, 0115 "Па ја пођо у Сплета бијела, 0116 "Па ја идем кроз гору зелену, 0117 "Ја нагази гором на ајдуке, 0118 "Вино пију под зеленом јелом, 0119 "Вино пију, па у нишан бију, 0120 "Шенлук чине, па се веселиду. 0121 "Кад ја бија близу њи дошао, 0122 "Али један међ’ њима беседи: 0123 ""О дружино, моја браћо драга, 0124 ""Ако дође Врчић Ибрајиме 0125 ""Са његовом четом јаничара, 0126 ""Присешће нам то наше весеље." 0127 "Пак ја таман саслушао речи, 0128 "Опази ме шиљбок од ајдука, 0129 "Па подиже покрај горе ларму. 0130 "Ја нададо да би утекао, 0131 "Ал’ ајдуци мене уватише, 0132 "Пак ме бише, мал’ ме не убише, 0133 "Однеше ми што сам задобио." 0134 То је кади врло мило било, 0135 Пак отпаде горе нуз чардаке, 0136 Па казује господару своме. 0137 Кад Ибрајим саслушао речи, 0138 Он се слази брзо са чардака, 0139 Пак беседи Дољанину Виду: 0140 "Ој Бога ти, убоги богаљу, 0141 "Знаш ли гди су остали ајдуци?" 0142 Ал’ говори Дољанине Виде: 0143 "Како не знам, кад сам сад дошао, 0144 "Ту ме бише, мал’ ме не убише, 0145 "Остали су среди горе чарне, 0146 "Вино пију под највећом јелом, 0147 "И у вину замећеду кавгу, 0148 "Свадиле се до две арамбаше, 0149 "Русић Петар с Митром арамбашом. 0150 "Па говори Митар арамбаша: 0151 ""А чујеш ли, Петре арамбаша, 0152 ""Ако Бог да и срећа јуначка, 0153 ""Те нас трефи Врчић Ибрајиме, 0154 ""Ја ћу твоје савезати руке, 0155 ""Предаћу те Врчић-Ибрајиму, 0156 ""Нека чини што је њему драго."" 0157 Кад је Турчин саслушао речи, 0158 Он извади три дуката жута, 0159 Па их даје Дољанину Виду: 0160 "Нај ти море три дуката жута, 0161 "Па се напи у меани вина, 0162 "Ти се напи и поврати душу, 0163 "Док ја скупим Турке јаничаре, 0164 "Па ме води кроз гору зелену, 0165 "Води мене гди знаш за ајдуке." 0166 Оде Виде у меану б’јелу, 0167 Врчић купи Турке јаничаре, 0168 Он сакупи триста јаничара, 0169 Бира коња бољег од бољега, 0170 Јаничара једног од другога, 0171 И он оде у меану белу, 0172 Пак дозивље Дољанина Вида: 0173 "Ајде море да ми путујемо, 0174 "Води мене ђе си наумио." 0175 Ђипи Виде из меане беле. 0176 Напред иде Дољанине Виде, 0177 А за њиме Врчић Ибрајиме, 0178 На коњу је ноге прекрстио, 0179 Пак удара руком у тамбуре, 0180 За њима је триста јаничара, 0181 Друмом иду кроз гору зелену. 0182 Кад нађоше од јаблана грану, 0183 Паде Виде канда га пос’јече, 0184 Пак беседи Врчић-Ибрајиму: 0185 "Не могу ти више путовати, 0186 "Док ме малко мука не умине, 0187 "Нешто ме је срце преватило, 0188 "Па не могу дуго да путујем." 0189 Арамбаше Турке угледаше, 0190 Арамбаше редом нишанише 0191 На Турчина Врчић-Ибрајима, 0192 Ал’ им пушке неће да саставе, 0193 Свака плану, али не саставља, 0194 Арамбаше пушке издадоше. 0195 Сви ајдуци нишанише редом, 0196 Све ајдуке пушке издадоше, 0197 Ниједна им не кте саставити. 0198 А кад види арамбаша Плавша, 0199 Да ајдуке пушке издадоше, 0200 Ал’ повика арамбаша Плавша: 0201 "Русић-Петре, арамбаша стари, 0202 "А камо ти Раман-ага слуга, 0203 "Што се њиме међ’ дружином валиш, 0204 "И у нојци и у белом дану, 0205 "Да он има шару млетачкињу, 0206 "Која му је у Млетку кована, 0207 "Ковали је три млада ковача, 0208 "Три ковача и три помагача, 0209 "Ковали је за недељу дана, 0210 "Од чиста је сребра саливена, 0211 "И по сребру позлаћена златом, 0212 "На њој има девет самокреса, 0213 "Који сами без кремења пале, 0214 "У мутном је једу окаљена, 0215 "На јуначку крвцу наменута, 0216 "Гди погледи, промашити неће, 0217 "Гди удари мелем не помаже." 0218 Ал’ повика Петар арамбаша: 0219 "Раман-ага, моја верна слуго, 0220 "А камо ти, сине, млетачкиња, 0221 "Која може образ осветлати?" 0222 А допаде Раман-ага слуга, 0223 Па он скиде шару са рамена, 0224 Паде црној земљи на колена, 0225 И погледа шари по нишану. 0226 Пуче пуста, канда се распаде, 0227 Глас издаде као и лубарда, 0228 И погоди Врчић-Ибрајима 0229 Међу пуца, где му срце куца. 0230 Још се није с коња ни навио, 0231 Ал’ му Виде одсекао главу. 0232 Ал’ допаде Раман-ага слуга, 0233 А кад виде Раман-ага слуга, 0234 Врло Виду омилило перје. 0235 Ал’ говори Раман-ага слуга: 0236 "Узми, брате, и скују и перје, 0237 "И ево ти коња од мејдана, 0238 "Кога нема у много земаља, 0239 "Ја ћу мени лака џевердана, 0240 "Што с’ на њему три жице од злата, 0241 "Друго ћемо друштву поделити." 0242 Ту погибе триста јаничара, 0243 Задобише гроша и дуката, 0244 Задобише коња и оружја. 0245 Не делиду чим се дели благо, 0246 Веће деле са калпаком благо, 0247 Чоју мере од јеле до јеле. |