Стојко Митровић 0001    Вино пије тридесет ајдука 0002    У горици под јелом зеленом 0003    И међ’ њима Митар арамбаша, 0004    Вино служи Стојко Митровићу. 0005    Свима њима чаше препуњаше, 0006    Те посипље свилу и кадифу, 0007    А свом баби чаше не допуња. 0008    Тад говори Митар арамбаша: 0009    "О мој сине, Стојко Митровићу, 0010    "Какву пизму на свом баби имаш, 0011    "Те ти баби чаше не дољеваш?" 0012    Тад говори Стојко Митровићу: 0013    "О мој бабо, Митре арамбаша, 0014    "Имам, бабо, ја на тебе пизму, 0015    "Што си мени учинио кривду, 0016    "Што си мене младог оженио, 0017    "А чим си ме оженио, бабо, 0018    "Оћера ме гори у ајдуке. 0019    "Ево има девет годин’ дана, 0020    "И десете прошло половина, 0021    "Од кад идем по гори зеленој, 0022    "Па сад сам се зажелио, бабо, 0023    "Зажелио красна завичаја, 0024    "Још сам жељан видит’ стару мајку, 0025    "А и моју вјереницу љубу." 0026    Њему вели Митар арамбаша: 0027    "А мој сине, Стојко Митровићу, 0028    "Кад је тебе оженио бабо, 0029    "Да си, сине, код двора остао, 0030    "Турци би ти дворе запалили, 0031    "Још би тебе млада погубили, 0032    "Да не има соја Митровића. 0033    "Већ чујеш ли, Стојко драго дете, 0034    "Сад ће бити вашар у Олову, 0035    "У Олову код бијеле цркве, 0036    "Од велике до мале госпоје, 0037    "Па ти иди у Олово, сине, 0038    "Те ти види твоју стару мајку, 0039    "А и твоју вјереницу љубу." 0040    Мало за тим време постојало, 0041    Докле дође велика госпођа, 0042    Тадер вели митар арамбаша: 0043    "О мој сине, Стојко Митровићу, 0044    "Ко што ти је обећао бабо, 0045    "Ти се спреми па ид’ у Олово." 0046    То је Стојко једва дочекао, 0047    Па он иде под зелену јелу, 0048    Те на себе облачи од’јело: 0049    До себ’ меће танану кошуљу, 0050    По кошуљи три ђечерме златне, 0051    На њима су крила лабудова, 0052    А на крил’ма очи соколове, 0053    По ђечерми зелену доламу, 0054    На доламу Стојко токе меће, 0055    Којено су од сувога злата, 0056    А што их је Стојко задобио 0057    У планини од турског кадије, 0058    Око себе Стојко припасао, 0059    Припасао дугу палошину. 0060    Још да видиш Стојка Митровића, 0061    Повр себе по своме оружју 0062    Меће Стојко бугар-кабаницу, 0063    И још узе пушку павталију, 0064    У којој је пуно дваест педљи, 0065    Па је вјеша Стојко о рамену, 0066    И он оде те он бабу нађе, 0067    Свога бабу пољуби у руку, 0068    Па он своме баби проговара: 0069    "С Богом остај, да мој мили бабо!" 0070    Онда Митар Стојку проговара: 0071    "С Богом пошо, моје драго дете, 0072    "Већ чујеш ли што ће т’ бабо казат’, 0073    "Када, сине, у Олово дођеш, 0074    "Ту су, сине, Турци меанџије, 0075    "Немој пити на дукате вино, 0076    "Већ на гроше и на маријаше. 0077    "Ак’ успијеш на дукате вино, 0078    "Познаће те, да мој мили сине, 0079    "Да си, сине, соја Митровића, 0080    "Па ћеш, сине, главу изгубити." 0081    Још га једном Стојко пољубио, 0082    Па он рече: "Остај с Богом, бабо!" 0083    И Стојко се од њега растави, 0084    Па он иде низ гору скачући 0085    Ко јеленче од пола године. 0086    Кад је Стојко у Олово дошо, 0087    Ту Турчина меанџију нађе, 0088    Па Турчину Стојко проговара: 0089    "Донес’дер ми један дукат вина, 0090    "Да с’ напијем трудан и уморан." 0091    Донесе му Турчин дукат вина, 0092    Ал’ га Стојко за часак попио, 0093    Па он иште други дукат вина. 0094    Кад и други дукат попи вина, 0095    Онда Стојко меанџију виче: 0096    "Дај, Турчине, трећи дукат вина." 0097    А кад Стојко трећи дукат сврши, 0098    Па му рече Туре меанџија: 0099    "Ој Бога ти, незнани јуначе, 0100    "Што ти пијеш на дукате вино, 0101    "Кад ти ниси соја Митровића?" 0102    Тада је се на ноге дигнуо, 0103    Па Турчину Стојко бесједио: 0104    "Чујеш ли ме, Туре меанџија, 0105    "Причекај ме вино с вересијом, 0106    "Док ја одем до бијеле цркве, 0107    "Па кад с’ вратим, да ти вино платим." 0108    Пак он више не хте говорити, 0109    Веће хода до бијеле цркве. 0110    Кад до цркве Стојко долазио, 0111    Уз цркву је пушку услонио, 0112    Па у цркву Стојко улазио, 0113    Све иконе редом целивао, 0114    А и лепо ето даровао, 0115    На њих дао стотину дуката. 0116    Кад из цркве Стојко излазио, 0117    Сусрете га остарила мајка, 0118    Руке шири, свога сина љуби: 0119    "Благо мени мога сина Стојка!" 0120    Стојко својој мајци проговара: 0121    "Мајко моја, полакше говори, 0122    "Познаће ме Оловљани Турци, 0123    "Па ћу, мајко, изгубити живот." 0124    Још се маши руком у џепове, 0125    Извади јој пет стотин’ дуката: 0126    "Нај ти, мајко, пет стотин’ дуката, 0127    "Пак ти, иди двору бијеломе, 0128    "Пак се рани и ода зла брани." 0129    Чим се Стојко од мајке одали, 0130    Сусрете га вијерница љуба, 0131    Руке шири, право Стојку иде: 0132    "Благо мени, господара мога, 0133    "Господара Стојка Митровића." 0134    Тадер Стојко љуби проговара: 0135    "Ћути, љубо, не вичи, полако, 0136    "Познаће ме Оловљани Турци, 0137    "Па ћу своју изгубити главу." 0138    И маши се руком у џепове, 0139    Па извади хиљаду дуката, 0140    Па их даде својој вјерној љуби: 0141    "Нај то, љубо, хиљаду дуката, 0142    "Што с’ чекала за девет година, 0143    "Још ме чекај годину десету." 0144    Кад с’ од љубе раставио Стојко, 0145    На тридесет нагази Турака, 0146    Ђе с’ бацају камена с рамена, 0147    А и скока јуначкога скачу, 0148    А и бију нишан из пушака. 0149    Бе да видиш Стојка Митровића, 0150    Он не може срцу одољети, 0151    Веће узе камен у десницу руку, 0152    Једном баци, Турцима добаци, 0153    Другом баци, Турцима одбаци, 0154    Он узима пушку по средини, 0155    Па он клече на десно кољено, 0156    Понајбоље нишан потрефио. 0157    Па он скаче скока јуначкога, 0158    Једном скочи, Турцима доскочи, 0159    Другом скочи, Турцима одскочи. 0160    Ал’ ђе срећа ту је и несрећа, 0161    Кад је Стојко други пут скочио, 0162    Тада пуче кабаници пуце, 0163    Те се она низа Стојка свали. 0164    Ал’ ту сједи мула и кадија, 0165    Па на Стојку токе познадоше, 0166    А кадија иза гласа виче: 0167    "Држ’те, Турци, нашег душманина, 0168    "То је главом Стојко Митровићу. 0169    "Ето тока пређашњег кадије, 0170    "Што ’но их је Стојко задобио, 0171    "Кад је нашег кадију згубио." 0172    Тад на Стојка јуришише Турци, 0173    И док они савезаше Стојка, 0174    Њих је мртви пало седморица. 0175    А кад они савезаше Стојка, 0176    Онда вели мула и кадија: 0177    "Чујете ли, соколови Турци, 0178    "Ви немојте тако губит’ Стојка, 0179    "Јер је Стојко јунак од јунака, 0180    "Чим он види пред очима гвожђе, 0181    "На себи ће свезе искидати, 0182    "Па ће побјећ’ у гору зелену. 0183    "Већ чујете л’, Турци соколови, 0184    Ископајте јаму подубоку, 0185    "И у јаму њега закопајте, 0186    "Закопајте њега до пазуха, 0187    "Па му онда главу одс’јеците." 0188    То кадију послушали Турци, 0189    И у рупу закопали Стојка, 0190    Још нађоше два џелата млада, 0191    А да Стојку одсијеку главу 0192    Кад се Стојко од Турак’ удали, 0193    Тад џелат’ма јесте бесједио: 0194    "Стан’те мало, два џелата млада, 0195    "Да ја скинем дивно одијело, 0196    "Па ћу вам га, браћо, поклонити, 0197    "И отпушт’те моје б’јеле руке, 0198    "Да одрешим три мека ћемера, 0199    "Што дуката јесу напуњени." 0200    Ал’ су Турци лакоми на благо, 0201    Те му б’јеле руке отпустише. 0202    Кад се Стојко одрешен видио, 0203    Из рупе је искочио Стојко, 0204    Па повади палош од појаса, 0205    Те погуби два џелата млада, 0206    Па дотрча мули и кадији, 0207    И оба их јесте погубио, 0208    Па трчећи Стојко подвикује: 0209    "Ко је Србин, уклањај се с пута, 0210    "Ко је Турчин, ајде ближе Стојку." 0211    И доста је починио јада 0212    Из Олова док изишо Стојко, 0213    Па најпосле механџији дође, 0214    Дозове га да му вино плати, 0215    Па и њему одсијече главу. 0216    Пак отиде у гору зелену, 0217    И кад свога бабу находио, 0218    Све му право по истини каза, 0219    И још ово Стојко проговара: 0220    "Бог убио свакога млађега, 0221    "Ко не слуша свога старијега."