Јовљевић Видак и од Задра Тодоре 0001    Ферман пише цар Отмановићу 0002    У Стамболу у својему граду, 0003    А шаље га од Босне везиру 0004    По имену паши Синан-паши. 0005    Овако му царе ферман пише: 0006    "Синан-пашо, моја вјерна лало! 0007    "Ево има доба неколико 0008    "Да ми силне даве додијаше 0009    "И крвави чести ерзовали 0010    "На некаква горскога хајдука, 0011    "Силна влаха Јовљевић-Видака, 0012    "Да се влашче јесте одметнуло 0013    "Су његово тридесет хајдука, 0014    "Робље води, а сијече главе, 0015    "А плијени из планинах овце, 0016    "А запада у тијесне кланце, 0017    "Те отима карван трговцима, 0018    "Препродава у равно приморје. 0019    "Знади добро, Босански везире, 0020    "Таки зулум више трпјет’ нећу, 0021    "Но тек примиш сићана фермана, 0022    "Уфати ми Видака хајдука 0023    "И пошљи га мене у Стамболу. 0024    "Ако л’ ми га ти не пошљеш жива, 0025    "Кунем ти се, а вјеру ти давам, 0026    "У Босни га господоват’ нећеш, 0027    "Твојом ћеш га главом зам’јенити." 0028    Кад је таки ферман начинио, 0029    Опреми га земљом и ћенаром. 0030    Куд гођ ишо, у Босну је сишо, 0031    Док допаде на пашине руке. 0032    Кад је паша ферман прифатио, 0033    На њему је печат распучио, 0034    Низ јазију очи оборио, 0035    Ферман учи, а љуто се мучи. 0036    И кад виђе што му султан пише, 0037    Удари се руком по кољену. 0038    Колико се лако ударио, 0039    Прскоше му везене чакшире, 0040    Не би аршин чохе закрпило, 0041    И јуначко месо до чашице: 0042    "Авај, рече, до Бога милога! 0043    "Ко ћ’ уватит’ под облаке ждрала? 0044    "Ко ли свезат’ од горе хајдука?" 0045    Али му се ино не могаше, 0046    Но све мисли што ће и како ће, 0047    Да како би савладо Видака 0048    Ал’ на вјеру, али на пријевару. 0049    Све мислио на једну смислио, 0050    Па довати књиге без јазије, 0051    И мурећеп чим се књиге пишу, 0052    Па написа књигу шаровиту, 0053    Те је шиље у приморје равно 0054    А на руке од Задра Тодору. 0055    Оваку му паша књигу пише: 0056    "Чуј, Тодоре, главни пријатељу! 0057    "Гледај како, а ти можеш лако, 0058    "Уфати ми хајдука Видака 0059    "Јал’ на вјеру али на јунаштво. 0060    "И пошљи га мени у Травнику 0061    "Везанијех рука наопако, 0062    "Тражи блага колико ти драго, 0063    "И дарове какве тебе драго, 0064    "До сад сам те звао пријатељем, 0065    "А по сада Богом побратимом." 0066    Кад је паша књигу начинио, 0067    Одасла је од Задра Тодору 0068    По некакву слуги Усејину. 0069    У млађега поговора нема, 0070    Књигу прими, брже у приморје. 0071    Брзо момче до у Задар сишло 0072    У дворове Задранин-Тодора, 0073    Па изиде уз танчицу кулу, 0074    Без изума у одају уђе, 0075    Ђено Тодор каву испијаше. 0076    Трипут му се момче преклонило, 0077    Док приступи Тодоровој руци, 0078    Целива му руке и кољено, 0079    На кољено књигу оставио. 0080    Учи Тодор књигу шаровиту, 0081    И кад виђе што му паша пише, 0082    Слакоми се на благо и даре, 0083    Па је момче натраг опремио. 0084    Нит’ му рече да ће, ни да неће, 0085    Но довати дивит и хартију, 0086    Па он пише књигу на кољено, 0087    Те је шаље Јовљевић-Видаку. 0088    Оваку му књигу нашарао: 0089    "О Видаче, горска харамбашо! 0090    "Давно сам те чуо по јунаштву, 0091    "Мислим бићеш и ти за ме чуо, 0092    «Лудо ми се чедо намјерило, 0093    "Лудо чедо, ал’ је мушка глава, 0094    "Ја те зовем за крштена кума, 0095    "Да будемо главни пријатељи." 0096    Па он шиље књигу по мезилски. 0097    Кад је момче књигу прифатило, 0098    Дофати се поља и планине, 0099    Котаре је равне прелазило; 0100    Довати се удбинских планина, 0101    Куд гођ хита за Видака пита, 0102    Док га нађе у гори зеленој 0103    Су његово тридесет хајдука, 0104    Ђе дијеле шићар од Турака. 0105    Поклони се с паса до кољена, 0106    И вади му књигу из њедара. 0107    Прими Видак књигу и учи је, 0108    Питају га тридесет хајдука: 0109    "Оклен књига, нашој чети главо? 0110    "Ко је шаље, шта ли у њој пише?" 0111    Видак њима по истини каже. 0112    А кад чуше сви тридест хајдука, 0113    Завикаше што им грло дава: 0114    "Не, Видаче, наша харамбашо! 0115    "Ти не иди од Задра Тодору, 0116    "Може бити какве пријеваре. 0117    "Латини су мудри и паметни, 0118    "Могли би те лако преварити." 0119    Насмија се Видак харамбаша, 0120    Те дружини својој бесједио: 0121    "Шта сте луди и тако страшиви? 0122    "Ђе ће мене Тодор преварити, 0123    "Преварити на крштено кумство? 0124    "А ја волим главом погинути, 0125    "Но с’ одрећи кумства крштенога. 0126    "Јер сам Богу емин учинио, 0127    "Да се никад не одречем кумства." 0128    Младо момче Бога вјеровало, 0129    Па окрочи претила дорина, 0130    Право оде Задру у приморје. 0131    Не шће собом друга ниједнога, 0132    Него Бога и себе самога. 0133    Лако иде, брж’ у Задар сиђе 0134    До бијеле Тодорове куле, 0135    Те он скочи са коња на траву 0136    Као соко с врха од планине 0137    Кад угледа јато препелица, 0138    Па приметну дизген пр’о јабуке, 0139    Сам се дорин по авлији вода, 0140    Погледује свога господара, 0141    Ногом копа, а ушима стриже, 0142    Те му не да у кулу уићи. 0143    Видак њега по очима туче, 0144    Па улеће уз танчицу кулу. 0145    Сусрете га од Задра Тодоре, 0146    Руке шире у образ се љубе, 0147    Један другом селам приватише, 0148    Питају се за здравље јуначко, 0149    Уведе га у шикли одају, 0150    Изнесоше млађи посластице, 0151    Испијају кафу и ракију. 0152    Од шта вакат од тог и вријеме, 0153    Сунце зађе, а ноћ настанула, 0154    Кад ево ти госпоцке вечере, 0155    Служе вино двије вјерне слуге; 0156    Који служи од Задра Тодора, 0157    Он му пружа вино каквоно је, 0158    А ко служи несретна Видака, 0159    Он му пружа црвенику вина 0160    Са свакијем биљем пом’јешано 0161    А највише траве афијуна; 0162    Заспа Видак кад му не би вр’јеме 0163    За трпезом као да је мртав. 0164    Кад то виђе од Задра Тодоре, 0165    Он поскочи на ноге лагане, 0166    Те на млађе оком намигнуо, 0167    Донесоше свилене гајтане, 0168    Свезаше му руке наопако, 0169    Слуге вежу, а Тодор притеже, 0170    А на ноге љуте букагије, 0171    Слуге кују, Тодор прикујива. 0172    Кад у јутру јутро освануло, 0173    Виђе Видак што је и како је. 0174    Па завика грлом јуначкијем: 0175    "Еј Тодоре, црн’ ти образ био! 0176    "Еј Тодоре, вјеро па невјеро! 0177    "Тако ли се варају јунаци 0178    "И на кумство и на вјери тврдој, 0179    "Убио те Бог и вјера Божја! 0180    "А уздам се у Бога јакога 0181    "И у моје тридесет хајдука, 0182    "Да ће мене брзо осветити." 0183    То зачуо од Задра Тодоре, 0184    Не смје њега шиљат’ у Травнику 0185    Да г’ хајдуци не избаве жива, 0186    Но га посла цару у Стамболу 0187    Свезанијех и рука и нога, 0188    Шњиме шиље многе пратиоце. 0189    Док су дошли к цару у Стамболу, 0190    Када царе упази Видака, 0191    Видак му се клања и преклања, 0192    Дванаест се пута поклонио, 0193    Док царевој руци приступио, 0194    Целива му руку и кољено, 0195    И саџаду ђе султан сиђаше, 0196    Па одступи и трипут преклопи. 0197    Весели се цар Отмановићу, 0198    Па бесједи Видак-харамбаши: 0199    "Силно влашче, Видаче хајдуче! 0200    "Што те питам право да ми кажеш: 0201    "Што одметну тебе у хајдуке, 0202    "Што толике погради зулуме?" - 0203    "Хоћу, царе, земљи господаре! 0204    "А кад тебе нећу да коме ћу? 0205    "Нагнала ме тешка сиротиња: 0206    "Куће немам, а баштине немам, 0207    "Него имам старе родитеље, 0208    "Једно клесто а друго сакато, 0209    "Те их раним и ода зла браним, 0210    "А јошт ћу ти више јаде казат’ 0211    "Што одврже мене у хајдуке: 0212    "Турски зулум не могах сносити 0213    "Ни твојега од Босне везира, 0214    "Прште рају, глобе неправедно, 0215    "Па ев’ има двадесет година 0216    "Да четујем да се љебом раним, 0217    "Као хајдук у празној планини, 0218    "Зулуме сам многе поградио, 0219    "И знам да сам Богу згријешио. 0220    "Твоја сабља, ево моје главе, 0221    "Чини, царе, што је тебе драго." 0222    Султан њега и слуша и гледа, 0223    Па Видаку тако Говорио: 0224    "Јошт ми кажи, хајдуче Видаче! 0225    "Како тебе савладаше жива 0226    "Код твојијех тридесет хајдука, 0227    "Колико ти друга погибоше, 0228    "Јал’ колико изгину Турака 0229    "Док су тебе савезали руке?" 0230    Циче Видак као змија љута, 0231    Па овако цару проговара: 0232    "Не питај ме, мој честити царе! 0233    "Не би ране нити мртве главе, 0234    "Но на вјеру мене преварише, 0235    "Превари ме од Задра Тодоре, 0236    "Позва мене на крштено кумство. 0237    "А ја вјеран Богу и закону, 0238    "Опи мене на његовој кули, 0239    "Савеза ми и ноге и руке, 0240    "И спућена тебе опремио. 0241    "Ја не жалим што ћу погинути, 0242    "Једном ваља мријет’ свакојако, 0243    "Али жалим што ижалит’ нећу 0244    "Што вјеровах Задранин-Тодору, 0245    "И што идем с овога свијета 0246    "Без замјене моје русе главе." 0247    Ражали се цар-Отмановићу, 0248    Те он не хће погубит’ Видака, 0249    Већ га тури у мрачној тамници. 0250    То вријеме за дуго не било, 0251    Ни година ни по ње пунано, 0252    Ова жалост пође по свијету, 0253    Подиже се из Босне поносне 0254    Многи Турци, буле и сироте, 0255    Право иду у Стамболу граду, 0256    Давом чине Видака хајдука: 0257    "Аман, царе, огријано сунце! 0258    "Дај нам правду, ако Бога знадеш! 0259    "На Видака од горе хајдука. 0260    (Неки вели: погуби ми баба, 0261    Други кажу: пос’јече ми сина, 0262    Вичу буле: нама господаре, 0263    А сироте: браћу нам јединке, 0264    Остадосмо бутум кукавице 0265    Саморане без мушкијех глава 0266    Од крвника Видак-харамбаше.) 0267    "Сијеци га, не пушти га жива, 0268    "Сву је нашу земљу узаптио." 0269    Слуша царе, не вели ријечи, 0270    Но на млађе ријеч истурио: 0271    "Довед’те ми Видака хајдука." 0272    Када Видак на даву испаде, 0273    Пита њега цар Отмановићу: 0274    "Је л’ истина, влашка харамбашо! 0275    "Што ми кажу многе давуџије?! - 0276    "Истина је, мој честити царе, 0277    "Вјера моја тако ми помогла! 0278    "Ништа тебе заашати нећу, 0279    "Јер ћу, видим, брзо умирати, 0280    "Па ако сам огр’јешио душу, 0281    "Нећу моје газити поштење; 0282    "Није фајде, људи стари кажу, 0283    "Богу лагат’ и својему цару, 0284    "Крити оно што се скрит’ не може." 0285    Слуша царе, не вели ријечи, 0286    Но га опет баца у тамницу. 0287    Кад је вечер о вечери било, 0288    Сан уснио цар Отмановићу: 0289    Да се бутум раја окупила 0290    Из све Босне и Херцеговине 0291    На дивану у цареву двору, 0292    Повадила крваво оружје, 0293    Једни моле, а једни пријете: 0294    "Султан-царе, земљи господаре! 0295    "Не погуби хајдука Видака, 0296    "Гр’јех ће панут’ све на твоју душу." 0297    Још се небо над њим отворило, 0298    Пала магла од неба до земље, 0299    Сва се збила над царевом кулом, 0300    Па из магле нешто проговара: 0301    "Немој губит’ хајдука Видака, 0302    "Тако твоја не усахла рука!" 0303    Кад се царе у страху пробуди, 0304    Препаде се, и невоља му је, 0305    Пак се скочи из мека душека, 0306    Моли Бога по закону своме. 0307    А кад свану и ограну сунце, 0308    Брже вади из тамнице Вида, 0309    И овако њему говорио: 0310    "Хајд’, Видаче, к завичају твоме, 0311    "Ал’ тако ти душе и напретка! 0312    "Прођ’ се, сине, врага и ђавола, 0313    "Прве чете и хајдуковања, 0314    "А просто ти што је досад било!" 0315    Када Видак зачу лакрдију, 0316    Поклони се до земљице црне, 0317    Љуби цару руке и кољено, 0318    Па пашмаге и златну саџаду: 0319    "Нећу, царе, живота ми мога! 0320    "Но ћу од сад тебе вјеран бити, 0321    "И за тебе главу изгубити." 0322    Отолен се Видак подигнуо, 0323    Те отиде Босни каловитој, 0324    Прво иде у гори зеленој 0325    На рочиште у старе хајдуке. 0326    Сву дружину здраво налазио, 0327    И њима је тако бесједио: 0328    "Знате л’, браћо, што ј’ од мене било?" 0329    Нешто знаше, а нешто не знаше. 0330    Све им Видак по истини каже. 0331    "Него, рече, моја браћо драга, 0332    "Хајте сваки своме б’јелу двору, 0333    "А ја одох до Задра бијела 0334    "Баш до куле Задранин-Тодора, 0335    "Не би л’ своје јаде покајао." 0336    То изрече, окрочи дорина, 0337    Право иде ђе је наумио. 0338    О акшаму у Задар шљегао, 0339    А мрклицом у двор ушетао, 0340    Без изума, узлеће уз кулу 0341    У одају ђе Тодор сиђаше, 0342    Пак му назва: добар вече, куме! 0343    Препаде се од Задра Тодоре, 0344    Шћаше да се пољуби с Видаком: 0345    "Добро дошо, Видак-харамбашо!" 0346    Ал’ му Видак прекиде бесједу, 0347    И рече му цигле три ријечи: 0348    "Дошао сам, од Задра Тодоре, 0349    "Да ти вратим уздарје за даре." 0350    Па потеже ножа пламенога, 0351    Те Тодору одас’јече главу. 0352    Па му кулу бутум поробио, 0353    Поробио, па је запалио, 0354    Па се врну своме завичају, 0355    Мировао и Бога молио. 0356    Чини Видак многе задужбине, 0357    Он привјенча за себе ђевојку, 0358    Пак је љуби, кад гођ се пробуди. 0359    Благ’ ономе коме Бог помаже!