Опет то исто 0001    Протужили Турци Удбињани, 0002    Туже јадни, и невоља им је, 0003    Јер никако живјети не могу 0004    Од хајдука старога Мијата. 0005    Гуле браде, а о јаду раде, 0006    Е не знаду шта ће и како ће. 0007    К њима дође стари Мемед-ага, 0008    И овако ријеч проговара: 0009    "Чујете ли, Турци, браћо драга, 0010    "Ја бих реко, не пореците ми, 0011    "Да пошљемо цару у Стамболу, 0012    "Да нас брани од старог крвника." 0013    Турци бјеху, р’јеч бегенисаху, 0014    Листо праве књигу на кољено, 0015    Те је шиљу цару у Стамболу, 0016    Овако му Турци у њој пишу 0017    (Не пишу је црним мурећепом, 0018    Него с крвцом ага и бегова): 0019    "Султан-царе, драги господаре, 0020    "Аман, царе, ако Бога знадеш! 0021    "И за свеца кога вјерујемо, 0022    "За алкоран кога поштујемо, 0023    "Ал’ не чујеш, ал’ за нас не хајеш, 0024    "Изгинусмо лудо и срамотно 0025    "Од јунака хајдука Мијата, 0026    "Који даном лежи по пећинах, 0027    "А по ноћи у Удбину сиђе 0028    "Су тридесет његови ајдука, 0029    "Куле пали, а сијече Турке, 0030    "Робје води, а плијени благо. 0031    "Ми овако живјет’ не можемо." 0032    Када цару књига долазила, 0033    И кад виђе што му ситна пише, 0034    Удари се руком уз кољено, 0035    Прште нова чоха на кољену, 0036    Бурме златне на десници руци, 0037    Браду глади, овако говори: 0038    "Гле курвићу хајдуче Мијате, 0039    "Ти ли зулум градиш на крајину!" 0040    Па повикну слуге наоколо: 0041    "Хајде, слуге, на ђузли капију, 0042    "Учините телар у пазару: 0043    "Ко увати хајдука Мијата, 0044    "Ил’ Мијата ил’ његову главу, 0045    "Мијатова сестрић’ Маријана, 0046    "Ево њему цио товар блага, 0047    "И ево му сабља демишкиња, 0048    "И ево му коња нејахана, 0049    "И ево му моја синђелија, 0050    "Да га везир погубит’ не може, 0051    "Док честита цара не запита, 0052    "И сувише харач да не плаћа, 0053    "Докле буде живјет’ на свијету." 0054    Телар виче од јутра до мрака: 0055    "Је ли мајка родила јунака, 0056    "Ал’ сестрица брата узгојила, 0057    "Заручница момка заручила, 0058    "Ко ће поћи Сењу бијеломе, 0059    "И уфатит’ хајдука Мијата, 0060    "Мијатова сестрић’ Маријана, 0061    "Ил’ уфатит’ ил’ донијет’ главе, 0062    "Ево њему цио товар блага, 0063    "И ево му сабља демишкиња, 0064    "И ево му коња нејахана, 0065    "И ево му царева печата, 0066    "Да га везир погубит’ не може, 0067    "Док честитог цара не запита, 0068    "Да не плаћа до смрти харача." 0069    Виче телал тамо и овамо. 0070    Ко чујаше, чут’ се не смијаше, 0071    Неко броји пуца на доламу, 0072    Неко гледа у земљицу црну, 0073    Како расте трава на завојке, 0074    Као дојке у младе ђевојке, 0075    Ал’ не гледа Томичић Радоња, 0076    Но телала међу очи црне; 0077    "Ја ћу поћи, цареви теларе, 0078    "Усред Сења града на крајину, 0079    "Ја сам родом исред Сења града, 0080    "Знам Мијата добро и лијепо, 0081    "И његова сестрић’ Маријана." 0082    То изрече, на коња се баци, 0083    И пред цара у двор ушетао, 0084    И овако цару бесједио: 0085    "Ја л’ овако, царе господаре, 0086    "Да ти даваш цио товар блага, 0087    "И да даваш сабљу демишкињу, 0088    "Да ти даваш коња неседлана, 0089    "И да даваш твоју синђелију, 0090    "Да га везир погубит’ не може 0091    "Док честита цара не запита, 0092    "И да арач до смрти не плаћа, 0093    "Ко увати хајдука Мијата, 0094    "Ил’ Мијату одас’јече главу." 0095    Када царе ријеч саслушао, 0096    Проговара, пак се насмијао: 0097    "Истина је делијо незнана, 0098    "Ал’ бојим се не има јунака, 0099    "Ко ће моје даре однијети." 0100    Рече Раде: "Ја ћу, господаре." 0101    Царе рече: "Бог ће среће дати, 0102    "Ал’ је у те јадно поуздање, 0103    "Ти Мијата ни видио ниси, 0104    "Камоли ћеш шњиме боја бити." 0105    Ондар Раде цару поклони се, 0106    Пак се свога дора дофатио, 0107    Оде право Сењу на крајини. 0108    Путем иде, а о јаду ради, 0109    Како ли би добио Мијата: 0110    На јунаштво или на пријевару. 0111    Кад Радоња на дворове дође, 0112    Кад ли му је срећа прискочила, 0113    Добра срећа, ал’ души несрећа, 0114    Лудо му се чедо пмашило, 0115    Лудо чедо бјеше мушка глава. 0116    Ондар рече Томичић Радоња: 0117    "Ево згоде, а ево прилике 0118    "Да Мијату одас’јечем главу." 0119    Пак се курва брзо досјетила, 0120    Оде право Мијату хајдуку. 0121    Ал’ Мијата дома не бијаше, 0122    Него нађе танану робињу, 0123    Ђе му шика у бешици сина, 0124    Пак јој Раде ријеч бесједио: 0125    "Богу тебе, танана робињо, 0126    "Ђе је тебе Мијат господаре?" 0127    Она њему право казиваше 0128    Да ј’ отишо у лов у планину 0129    Су његово тридесет ајдука. 0130    Ондар њојзи Раде говорио: 0131    "Молим тебе, танана робињо, 0132    "Кад се Мијат из планине врати, 0133    "Поздрави га и руке целивај, 0134    "Нека дође сјутра двору моме, 0135    "Мушко ми се чедо придодало, 0136    "Крстим чедо сјутра око подне, 0137    "Њега зовем за крштена кума." 0138    Ријеч рече, а натраг се врати, 0139    Те дозива два своја сестрића, 0140    Пред кућу му зелена наранџа, 0141    У гране је оба заклонио, 0142    И овако ријеч бесједио: 0143    "Када Мијат из куће изиде, 0144    "Ви на њега огањ оборите. 0145    "Један гађај хајдука Мијата, 0146    "Други гађај сестрић’ Маријана." 0147    Кад је било јутру око подне, 0148    Ал’ ево ти хајдука Мијата, 0149    Собом води млада Маријана, 0150    Да кумује и да господује. 0151    Уљегоше оба у дворове. 0152    Лијепо их Раде дочекао, 0153    И крстише оно чедо лудо, 0154    Напише се вина и ракије, 0155    И остале сваке ђаконије. 0156    Када виђе Радова љубовца, 0157    Жао куми Мијата хајдука, 0158    И жао јој млада Маријана, 0159    Ал’ не смије ништа да говори, 0160    Него рони сузе низ образе. 0161    Питао је ајдуче Мијате: 0162    "Што је, кумо, тако ти Јована! 0163    "Што си тако сјетно невесела, 0164    "Али си се наједила, кумо, 0165    "Јер те нисам дивно даривао. 0166    "Хоћу, кумо, аманат ти давам, 0167    "Тек што прво у пазару уђем." 0168    Одговара љуба Радоњина: 0169    "Нијесам се наједила, куме, 0170    "Ти си мене дивно даровао, 0171    "Ти си с даром мене застидио, 0172    "Него ми је цмиљети невоља, 0173    "Имала сам два сива сокола, 0174    "Одбјегоше у жуту наранџу, 0175    "Нити лете ни грохоте гласом, 0176    "Добро није по ме али по те." 0177    Ово њему јадна говораше, 0178    Не би ли се Мијат опазио, 0179    И наранџи гране угледао. 0180    За то Мијат ништа не хајаше, 0181    Него рече: "С богом, мили куме." 0182    За њим јадна кума пристајаше, 0183    Те јунацин’ плећи заклањаше, 0184    Ћаше помоћ’, али не могаше, 0185    Пуче једна пушка из неранџе, 0186    Пуче пушка, остала му пуста, 0187    И погоди хајдука Мијата 0188    Усред паса, укиде га с гласа. 0189    Паде Мијат на зеленој трави, 0190    И не рече него три ријечи: 0191    Једном рече: о невјеро, куме, 0192    Другом рече: бјежи, Маријане, 0193    Трећом рече: прими, Боже, душу.