Дијете Јован и мати му 0001    Од како је настала крајина, 0002    Боља није постала влахиња 0003    Ка’ је сада на ове године 0004    У пространу земљу Посавину, 0005    Љуба мила Саве од Посавља; 0006    Остала је удовица млада, 0007    Бог да знао да се преудава. 0008    На њу су се просци натурили: 0009    Седам краља од седам земаља, 0010    И петнаест с мора џенерала, 0011    И кнежева и говернадура 0012    Из Србије ни броја им нема. 0013    Но да видиш удовице младе! 0014    Не хће краља, не хће џенерала, 0015    Ни војводу, ни говернадура, 0016    Не хће кнеза, ни Србина с реда. 0017    То се чуди до седам краљева 0018    За што млада не одабра кога, 0019    Али краља, али џенерала, 0020    Ал’ војводу, али говернадура, 0021    Али кнеза, али Срба с реда. 0022    То се чудо зачу на далеко, 0023    И ако је вила и лијепа, 0024    А колико врати просилаца; 0025    Зачуло се уз турску крајину, 0026    То зачуо буљумбаша Мујо 0027    У Зворнику граду бијеломе. 0028    Кад зачуо, на ноге скочио, 0029    Па на прозор главу протурио, 0030    Па је својој слуги повикнуо: 0031    "Слуго моја, коња азурајте, 0032    "Јере хоћу путоват’ занаго." 0033    Мамур ђога учинише слуге 0034    Млаком водом и раки сапуном, 0035    У сунђер му воду покупише, 0036    Ћебе тури, па га оседлаше, 0037    Оседлаше седлом сребрнијем, 0038    У које су дванаест камена, 0039    Што ваљају дванаест градова, 0040    Па покрише црвеном мавлутом, 0041    Од црвене млетачке кадиве, 0042    Те он покри дванаест камена 0043    Да не сјају ђе потребе нема, 0044    Зауздаше клипом њемачкијем 0045    И великом уздом позлаћеном; 0046    На челу му даница звијезда; 0047    Па се тури у ођело дивно: 0048    Он обуче ковче и чакшире, 0049    Више му је под кољеном злата 0050    Но црвене чохе на кољено, 0051    На чакшире од злата кошуљу, 0052    На кошуљу од сахе доламу, 0053    На коју су пуца с обје стране, 0054    Тридест с десне а с лијеве тридест, 0055    Свако носи по по литре злата, 0056    А што му је пуце под гроцем, 0057    Оно носи пуну литру злата, 0058    Уњ му стоји чаша од биљура, 0059    Што њом Туре мрко пије вино 0060    У поноћи кад је помрчина, 0061    Ка и у дан када грије сунце; 0062    На доламу токе с канатима, 0063    Па опаса мукадем појаса, 0064    За њга тури двије пушке мале, 0065    У њих ништа од дрвета нема, 0066    Кундаци им срмом заковани, 0067    Тепелуци заливени златом; 0068    А међу њих анџар оковани, 0069    А на рамо бистра џевердана, 0070    На њему је седамнаест лама, 0071    Свака носи по по литре злата, 0072    Што је лама под горњим нишаном, 0073    Она му је пуну литру злата. 0074    То ј’ оружје Саве од Посавља, 0075    Јест га Турчин на мегдан добио, 0076    Ума земан да оруже плати. 0077    На главу му капа и челенке, 0078    На капу му седам челенака, 0079    Свих се седам на чекрк окрећу 0080    У сахату по дванаест пута, 0081    Те јунака од сунашца бране, 0082    Од сунашца и од зла времена. 0083    Боже мили, на свему ти вала! 0084    Силна ти је она потурица! 0085    Како шеће, како ли се креће! 0086    Баш ка’ јунак помислити неће: 0087    Стоји клипа и срме и злата. 0088    Док ишета на мермер авлију, 0089    Туне нађе готова ђогина 0090    Под такумом и свијем пусатом, 0091    Па му слуге коња приведоше, 0092    Те му Турчин скочи на рамена. 0093    Боже мили, на свему ти вала, 0094    Колико је од Зворника града 0095    До простране земље Посавине, 0096    Зборе људи, има шест конака, 0097    Све то Турчин у један чињаше, 0098    Докле земљи Посавини дође. 0099    У најљепше доба долазио, 0100    Међу акшам и међу јацију. 0101    Када дође земљи Посавини 0102    Под Савину пребијелу кулу, 0103    Па запишта на росну ливаду, 0104    Зачула га удовица млада, 0105    И на прозор протурила главу, 0106    И овако ријеч бесједила: 0107    "Бог т’ убио, сужањ невољниче! 0108    "Који цмилиш на росну ливаду, 0109    "Хајде амо у бијелу кулу, 0110    "Ево има двије годинице 0111    "Од кад ми је Сава погинуо, 0112    "Тешки ми је аманет предао 0113    "Да не жалим похарчити благо, 0114    "Но да болном и невољном дајем, 0115    "Све за душу господара мога." 0116    Кад то зачу турска буљумбаша, 0117    Он отиште коња на авлију, 0118    Али мајка оправила сина, 0119    Самолудо од дванаест љета, 0120    Да отисне од авлије врата. 0121    Хитро момче послушало мајку, 0122    Од авлије отиште фалангу. 0123    Кад уљезе Туре на ђогину, 0124    Он са седла сатури мавлуту, 0125    Докле сину дванаест камена, 0126    Тако кула и авлија сину 0127    Ка да паде у авлију сунце. 0128    Препаде се дијете Јоване, 0129    Цикну, писну, побјеже у кулу, 0130    А срете га на вратима мајка, 0131    Од себе га шаком удрила. 0132    Колико га удри полагано, 0133    На образу рану направила: 0134    "Што је, сине, не веселио се! 0135    "Од шта си се момак препануо?" 0136    Кад погледа на мермер-авлију, 0137    Она виђе да је јунак добар, 0138    Па она стрча низ мостове кули, 0139    Па Турчину коња уватила, 0140    Поведе га у мрачне подруме, 0141    Примаче му зоби и сијена; 0142    Па Турчина увати за руку, 0143    С њим пошета на танчицу кулу. 0144    Колику му стиму направила, 0145    Не води га на оџаку своме, 0146    Но га сврну у танку одају, 0147    Па му мрку каву припарила. 0148    Каву пили, па ју потурили, 0149    А господски чибук запалили; 0150    Лулу пили, па ју потурили, 0151    И господску совру поставили; 0152    Ел на совру меза свакојака. 0153    На што рече турска буљумбаша: 0154    "Бона билам, удовица млада, 0155    "У што си се бона заумила, 0156    "Око шта ли руке саставила, 0157    "А да шта се бона не удајеш? 0158    "А тако ми очи не пануле, 0159    "Ја нијесам видио ђевојке 0160    "Ни влахиње ни Туркиње младе. 0161    "Немој тако младост раздријети, 0162    "Но ми узми мене господара 0163    "Иза Саве господара твога." 0164    Но му вели удовица млада: 0165    "Ево бих се удала занаго, 0166    "Но ја имам луке и читлуке 0167    "И велике дворе и тимаре, 0168    "И у дворе небројено благо, 0169    "И јошт имам двоје ђеце лудо; 0170    "Жао ми је ђецу млого." 0171    Но што рече буљумбаша Мујо: 0172    "Јадна била, удовица млада, 0173    "Оди узми мене господара 0174    "Иза Саве господара твога, 0175    "Кунем ти се и вјеру ти дајем, 0176    "Златну ћу ти натру направити, 0177    "А на чекрк хоћу окренути; 0178    "Јошт ја имам дванаест орвана, 0179    "Када кренеш преко моје куле, 0180    "Да ти држе скутце и рукавце." 0181    Оно рече, па затури руку, 0182    И извади стотину дуката, 0183    И на њима зећир прстен златан, 0184    Па их пружи удовици младој. 0185    Превари се, уједе је гуја, 0186    Те Турчину прстен приватила. 0187    Кад то виђе дијете Јоване, 0188    Он побјеже из бијеле куле, 0189    Па он писну кано гуја љута. 0190    Но да видиш удовице младе, 0191    Буљумбаши тако бесједила: 0192    "Буљумбаша од Зворника Мујо, 0193    "Ти погуби двоје ђеце младе." 0194    Но јој рече турска буљумбаша: 0195    "Бона била, удовица млада, 0196    "Ја бих ласно ђецу погубио, 0197    "Но не могу порад рза мога, 0198    "Кориће ме по крајини Турци, 0199    "Доста сам им јада учинио." 0200    Кад то зачу удовица млада, 0201    На њега се добро насрдила, 0202    Па истрча на бијелу кулу, 0203    Па својега сина доватила, 0204    Па га тури кроз пенџер од куле. 0205    Тако му је Бог удијелио, 0206    Не сломио ни ногу ни руку, 0207    Па уз прозор попружио руке, 0208    Кад ће мајка протурит’ ђевојку. 0209    Проз прозоре турила ђевојку, 0210    Самолудо од двије године, 0211    Ал’ да видиш ђетета Јована, 0212    И ако је јошт дијете лудо, 0213    Не даде јој на земљу панути, 0214    Дочека је на лагане руке, 0215    Па је узе дите у наручје, 0216    Понесе је на врата од куле, 0217    Па дозива буљумбаша Мују: 0218    "Богом брате, буљумбаша Мујо, 0219    "Ну дај мене бабово оружје, 0220    "Ето теби моја стара мајка." 0221    Туре скочи на ноге лагане, 0222    Па довати двије пушке мале, 0223    И његова бистра џевердана, 0224    И Савину кривајицу ћорду, 0225    И одиста дат’ оружа ћаше, 0226    Него она куја не даваше: 0227    "Не за Бога, буљумбаша Мујо, 0228    "И ако је јошт дијете лудо, 0229    "Ма је Јован трага ђавољега, 0230    "Страх је мене погубиће тебе." 0231    Кад то зачу буљумбаша Мујо, 0232    Из оружа извио кремење, 0233    Па ђетету на прозору дава. 0234    Кад се момче довати оружа, 0235    Боже мили, велике жалости! 0236    Сабља му се по долини вуче, 0237    А џевердан по камењу туче, 0238    У наручје носи милу секу, 0239    Па побјеже низа Посавину. 0240    Мисли момче шта ће од живота, 0241    Па отиде своме милу куму, 0242    Милу куму Посавцу Лазару, 0243    Закуца му алком на вратима. 0244    Скочи Лазар на ноге лагане, 0245    Кад погледа на врата од куле, 0246    Ал’ ђе шета двоје ђеце лудо, 0247    Једно друго носи у наручје. 0248    Но га Лазар за матер упита. 0249    Све му Јован по истини каже. 0250    Када му је разабра бесједе: 0251    "Мили куме, ја те Богом кумим, 0252    "Немој мене осванути ођен, 0253    "Ако чује буљумбаша Мујо, 0254    "Он би мене изгубио главу." 0255    Кад то зачу дијете Јоване, 0256    Писну момак како змија љута, 0257    И Лазару бесједио куму: 0258    "А да куд ћу, мој куме Лазаре?" 0259    Но му тако Лазар бесједио: 0260    "Пођи мало у Пролом планину, 0261    "Те потражи Дмитра стрица твога. 0262    "Ево има дванаест година 0263    "Од како је Дмитар одвргао, 0264    "Одвргао Дмитар у ајдуке. 0265    "У Пролом је направио кулу, 0266    "Око куле камену авлију, 0267    "Има Дмитар четрдесет слуга, 0268    "Те Турцима пачариза гради: 0269    "Он разбија хане и дућане, 0270    "Буле роби, а сијече Турке, 0271    "Не да царској проодит’ мирији, 0272    "Но разбија по планини Турке." 0273    Кад то зачу дијете Јоване, 0274    Он му иште праха и олова, 0275    И камење у пушку кремење: 0276    "Мили куме, Посавац-Лазаре, 0277    "Кад одмакнем у планину пусту, 0278    "Страх је мене од вукова, куме." 0279    Даде Лазар праха и олова, 0280    И приви му у пушку кремење. 0281    Па с’ отале момче подигнуло, 0282    Ето ти га кроз планину пусту. 0283    Кад далеко одмакнуло било, 0284    Ведро бјеше па се наоблачи, 0285    Био снијег са сјевера на’ђе, 0286    И застаде ђецу у планину. 0287    Но да видиш ђетета Јована, 0288    То бијаше пиле од сокола, 0289    Све он иде од јеле до јеле, 0290    Докле дође у Пролом планину. 0291    На расточје млоге раскрснице, 0292    Ту га бјеше ноћца оставила, 0293    А данак га био приватио, 0294    Ту му бјеше бабо погинуо, 0295    И мрамор му украј пута нађе. 0296    Чим га виђе, познаде га д’јете. 0297    Колико се ужељело баба, 0298    С каменом се бјеше загрлио, 0299    Трипут бабу Богом закумио: 0300    "О мој бабо, Сава од Посавља, 0301    "Проговори, ја те Богом кунем." 0302    Али камен зборити не хћаше, 0303    Не хоћаше, или не могаше, 0304    Е на њему лед и снијег бјеше. 0305    А да видиш ђетета Јована, 0306    О камену д’јете обиснуло, 0307    Неће ли се камен растворити, 0308    Али њега како научити, 0309    Не умије кланцем проз планину, 0310    Ал’ му камен зборит’ не хоћаше. 0311    Но каде се њему досадило, 0312    Од камена бјеше обрнуло, 0313    Па отиде у буково шушње, 0314    Па он пови своју милу секу. 0315    Тако му је Бог удијелио, 0316    Те ђевојку санак преварио, 0317    Па се опет на камен поврну. 0318    Колико се баба ужелио, 0319    На камен га санак преварио. 0320    Кад се дите од сна разабрало, 0321    Ал’ се ведро небо изведрило. 0322    Дало му се нешто послушати, 0323    Али стоји јека уз планине, 0324    Ето иде буљумбаша Мујо 0325    На његова дебела ђогина, 0326    Собом води удовицу младу, 0327    И он гони три товара блага. 0328    Но у срце дите помислило 0329    Да причека буљумбашу Мују. 0330    Тако му је Бог удијелио, 0331    Трољетна га гроја уватила, 0332    Па он паде у долину главом. 0333    Кад је дите главу подигнуло, 0334    Ал’ се Туре близо примакнуло, 0335    Удовици тако бесједио: 0336    "Удовице, Савина Дафина, 0337    "Ну погледај украј друма пута, 0338    "Ђе сам Саву изгубио твога." 0339    Но да видиш ђетета Јована, 0340    Џевердану тако бесједило: 0341    "Џевердане мога мила баба, 0342    "Немој мене данас преварити, 0343    "Немој Сави кућу ископати." 0344    Па отиде пушку да натегне, 0345    Ал’ не море ишћерат’ на зубе, 0346    Но се дите јаду дујисало, 0347    Па јој шпатлу на долину баци, 0348    Па јој ногом на табан стануло, 0349    Те је на зуб пушку ишћерало, 0350    Па у срце бјеше помислило, 0351    Те је низањ оком погледало, 0352    А пред очи ватру упирило. 0353    Пуче пушка, вазда му пуцала, 0354    Те Турчину штету учинила, 0355    И на прси чову распучила, 0356    И на плећи прозор учинила, 0357    Паде Туре у траву на главу. 0358    Но с’ обрће удовица млада, 0359    Откле муња из планине сину, 0360    Те упали буљумбашу Мују, 0361    Док испаде дијете Јоване. 0362    Кад га бјеше угледала мајка, 0363    Она свога кунијаше сина: 0364    "Што је, сине, дијете Јоване, 0365    "Што изгуби таквога јунака, 0366    "Еда би га змија ударила 0367    "Ка и што је у планину Муја!" 0368    За то Јован ни абера нема, 0369    Него моли своју стару мајку: 0370    "Не куни ме, моја стара мајко." 0371    Па потрча у буково шушње, 0372    Па довати лијепу ђевојку, 0373    Па је тако мајци бесједио: 0374    "Стара мајко, увиј је у крило, 0375    "Од Бога ти тврду вјеру давам 0376    "Да те никад прекорити нећу, 0377    "Па обирај како ти је драго: 0378    "Ти ако ћеш натраг да идемо, 0379    "Кориће те твоје другарице, 0380    "Но ајдемо, мајко, у планину, 0381    "Да тражимо Дмитра стрица мога. 0382    "Стрица мога, а ђевера твога, 0383    "И он ће не дочекати дивно." 0384    И то једва дочекала млада, 0385    Не хће кули да поврне благо, 0386    Него иде проз планину пусту, 0387    Док на Саву воду долазили. 0388    Ал’ на Саву робље од свијета 0389    Ђе превози ђемиџија Ђуро. 0390    Но да видиш ђетета Јована, 0391    Па он Ђуру ријеч бесједио: 0392    "Богом брате, ђемиџија Ђуро, 0393    "Превези ме преко воде ладне, 0394    "Да не чекам док се роб изреди, 0395    "И ево ти стотина дуката." 0396    На благо се момак слакомио, 0397    И претргну робље преко Саве, 0398    У ђемију благо утурио, 0399    И његово робље свеколико, 0400    Но је Ђуро весло натурио. 0401    Каде били води у пучини, 0402    А Јован је тако бесједио: 0403    "Вала Богу, вала јединоме, 0404    "Јесам чуо ђе говоре људи, 0405    "Кад се вози преко воде Саве, 0406    "Да с’ исправи на ноге лагане, 0407    "Да удари вјетар преко Саве, 0408    "То је добро за младе чељаде." 0409    Удовица на ноге скочила, 0410    А Јован јој очи преварио, 0411    Из ђемије те је истурио, 0412    Те је Сава вода ћердосала. 0413    Кад то виђе ђемиџија Ђуро, 0414    Он са себе одијело тура, 0415    Па у Саву воду ускочио, 0416    Бог да знава, извадити ћаше. 0417    Но га Јован Богом братимљаше: 0418    "Брате Богом, ђемиџија Ђуро, 0419    "Немој моју извадити мајку, 0420    "Ере ми је много јада дала." 0421    Па му с’ оде Јован јадовати. 0422    Таде Ђуро пусти удовицу, 0423    Те је Сава вода шћердосала. 0424    Када били води на ’ну банду, 0425    Ту братински закон извршили, 0426    И даде му стотину дуката, 0427    А он њему гусле јаворове, 0428    И тако му бјеше бесједио: 0429    "Побратиме, прелуди Јоване, 0430    "Ајде тамо уз Пролом планину, 0431    "Када будеш далек’ у планину, 0432    "Ти у гусле гуди полагано, 0433    "Те покликни Дмитра стрица свога." 0434    Отоле се Јован подигнуо. 0435    Када био далеко у планину, 0436    Он довати гусле јаворове, 0437    Па уза ње ситно ударио, 0438    А запјева танко гласовито, 0439    А прип’јева Дмитра стрица свога. 0440    Оно не чу Дмитар арамбаша, 0441    Него Дмитрове зачуле слуге, 0442    Иду казат’ господару своме, 0443    Господару Дмитре арамбаша. 0444    Не кажују ка су оно зачули 0445    Него веле господару своме: 0446    "Господару, Дмитре арамбаша, 0447    "Ево добар јунак уз планину, 0448    "Све тебе зове на мегдане." 0449    Но им тако Дмитар бесједио: 0450    "Ну пођите, те му запаните." 0451    Оно слуге једва дочекале. 0452    Подиже се четерест ајдука, 0453    Попадоше око друма пута. 0454    Ема Дмитру добра срећа била, 0455    Доватио тешку карабину, 0456    Која ждере литру тученика 0457    И сто драма мекога олова, 0458    И он оде за слугама трагом. 0459    Стиже слуге усред друма пута, 0460    Сви панули око друма пута, 0461    Дмитар паде насред друма пута. 0462    Мало било, ништа не трајало, 0463    Ал’ ето ти двије аџамије, 0464    Они гоне три товара блага, 0465    И јаше Јован Мујагина ђога. 0466    Када га је Дмитар угледао, 0467    Под ђететом коња уфатио. 0468    А да видиш ђетета Јована, 0469    И ако је јошт дијете лудо, 0470    Ама бјеше пиле од сокола, 0471    За оштру се сабљу дофатио, 0472    Па је Дмитру тако бесједио: 0473    "Ид’ отале, незнана делијо, 0474    "Јер тако ми Бога милоснога, 0475    "Данас ћу ти изгубити главу, 0476    "Све у здравље Дмитра стрица мога." 0477    Кад је оно Дмитар разумио, 0478    Тако му је ријеч бесједио: 0479    "А ти ли си, моја змијо љута." 0480    Оно кад је Јован разумио, 0481    О грлу се стрицу објесио. 0482    Но га Дмитрар за матер упита. 0483    Каде му га Дмитар разумио, 0484    Ал’ овако ријеч бесједио: 0485    "Аох мени, мој мио синовче," 0486    Но је он стрицу бесједио: 0487    "Немој тако, а мој мио стрико, 0488    "Ја добро сам се осветио мајци, 0489    "Ја сам њојзи погубио Муја, 0490    "Осветио мога мила баба." 0491    Него му је Дмитар бесједио: 0492    "А не лудуј, моја змијо љута, 0493    "Ев’ у мене четерест ајдука, 0494    "Трипут сам му досле западао, 0495    "И не смјесмо њему ударити." 0496    Рече тако дијете Јоване: 0497    "Ако мене не вјерујеш, стрико, 0498    "Врзи руку у коњску зобницу, 0499    "Те извади од Турчина главу." 0500    Оно Дмитрове зачуле слуге, 0501    И погнаше коњу у зобницу, 0502    Извадише од Турчина главу. 0503    Какова је Мујагина глава 0504    Престравич не жива бијаше, 0505    Ема мртва ни лијека нема, 0506    Него глава искесила зубе, 0507    Крваве очи избечила. 0508    Кад је Дмитар главу сагледао, 0509    Колико га од ње сујма било, 0510    Трољетна га увати грозница, 0511    И тресла га два од дневи сата. 0512    И кад га је била попуштила, 0513    Узе двоје ђеце на рукама, 0514    Јована на десницу руку, 0515    А ђевојку на лијеву руку, 0516    Понесе их на бијелу кулу. 0517    Слуге им коње приватили, 0518    И од чуда главу измјерили, 0519    Маче мртва седамнаест ока. 0520    И то било, али није ни било, 0521    Тадер било, сад се спомињало.