Несуђена женидба Марка Баларића 0001    Од како је Котор настануо, 0002    Своје име Котор задобио, 0003    У њ се није цура узгојила, 0004    У Котору и около њега, 0005    Нит’ је љеша ружа процапћела, 0006    Што је шћерца Богдановић-Пера, 0007    Од старина храброг Црногорца. 0008    То се чудо свуђ кроз Боку чуло, 0009    Њу ми просе многи просиоци. 0010    Ком је бабо поклонит’ оћаше, 0011    Тога цура вјенчат’ не оћаше, 0012    А ког цура срцем миловаше, 0013    Том је бабо дати не оћаше. 0014    То је дуго време дочекало, 0015    За удају приспјела ђевојка, 0016    То зачуо Баларићу Марко 0017    Из Новога града бијелога, 0018    Пак је Марко оца дозивао: 0019    "Чујеш ли ме, мој мили бабајко, 0020    "Ја сам чуо, кажују ми људи, 0021    "Да ј’ у Котор подрасла ђевојка, 0022    "Дивна шћерца Богдановић-Пера, 0023    "Да је таке у сву Боку нема, 0024    "Чини ми се за мене би била. 0025    "Него, бабо, ако Бога знадеш, 0026    "Ожени ме за Которку младу. 0027    "Давно сам се женит’ наумио, 0028    "А ти тражиш за мене ђевојку, 0029    "Па нит’ нађе нити ме ожени." 0030    Када га је бабо разумио, 0031    У сваке се мисли замислио, 0032    Једва сину ријеч проговара: 0033    "Ела, синко, да зашто ли нећеш. 0034    "Боже, даруј у сто добри часа, 0035    "Ал’ немој се, синко, преварити, 0036    "Да не буде за тебе ђевојка, 0037    "Мене старцу добро пријатељство, 0038    "А измјена твојој старој мајци. 0039    "Него ћеш ме послушати, синко, 0040    "Ајде шјутра у Котору граду, 0041    "Обуци се што можеш наљеше, 0042    "Завези се шајци барци малој, 0043    "Те ти виђи каква је ђевојка, 0044    "Може л’ бити слика уз прилику, 0045    "Могу ли се шњима подичити, 0046    "У Котору рујно вино пити, 0047    "Је ли каква у таста тазбина, 0048    "Има л’ части, има л’ госпоштине." 0049    Када га је Марко саслушао, 0050    Једва чека да му зора дође. 0051    Кад је шјутра о зорици било, 0052    На се меће дивно одијело, 0053    Укрца се шајци барци малој, 0054    Оде право у граду Котору. 0055    Брзо хита, за ђевојку пита, 0056    Кад ђевојци у дворове дође, 0057    Вељему се чуду зачудио, 0058    Како бјеше лијепа ђевојка. 0059    И тад му је Бог и срећа дала, 0060    Јере Пера дома не бијаше, 0061    Но пошао пут мора дуждева. 0062    Излазила ђевојачка мајка, 0063    Лијепо је Марка дочекала, 0064    У госпоцке столе засједнула. 0065    Марко гледа и мајку и шћерцу, 0066    Једва стидно момче проговори, 0067    И извади злаћена прстена, 0068    Обиљеже меће на ђевојку. 0069    Мајка му је одма обећава, 0070    И без Пера свадбу углављива, 0071    Да је свадба до мјесеца дана. 0072    Отолен се Марко подигао, 0073    Иде право двору на трагове, 0074    Своме бабу по истини каже, 0075    Како ’но је цуру испросио, 0076    И за њега добро пријатељство, 0077    И како је свадбу углавио. 0078    Ђе је срећа ту је и несрећа, 0079    У то доба ево ти и Пера. 0080    Кад му љуба све казује редом, 0081    Када зачу Богдановић-Перо, 0082    Удари се руком по кољену: 0083    "Авај, рече, да од Бога нађеш! 0084    "Шта ми црниш образ без потребе, 0085    "Да ли не знаш, не знали те људи, 0086    "Да сам давно шћерцу обећао, 0087    "И да по свој земљи и свијету 0088    "Мајка шћерцу обећат’ не може, 0089    "Доклен има мужа јал’ ђевера." 0090    Па довати дивит и артију, 0091    Те је брзо књигу направио, 0092    Те је шиље у Новоме граду, 0093    А на руке Баларићу Марку: 0094    "Пријатељу, Баларићу Марко, 0095    "Враћи даре које сам ти дао, 0096    "Ја ћу твоје, теке примим моје, 0097    "Јер сам давно шћерцу обећао, 0098    "Обећао ђе је мени драго, 0099    "Ако ли ми повратити нећеш 0100    "Вјера моја тако ми помогла, 0101    "Скупити ћу младе Црногорце, 0102    "До’ћу шњима управ у Новоме, 0103    "Поараћу кулу Баларића, 0104    "А тебе ћу жива уфатити, 0105    "Држаћу те у тавници тавној, 0106    "Доклен моје не повратиш даре." 0107    Када Марку ситна књига дође, 0108    И кад виђе шта му књига пише, 0109    Удари се руком по кољену, 0110    Троструке га сузе промакнуше. 0111    Пита њега Баларићу Јевто: 0112    "Шта је, синко, ако Бога знадеш! 0113    "Откуд књига, огњем изгорела! 0114    "Што је тако смртна и ненадна?" 0115    Њему Марко књигу проучио, 0116    Књигу тури, а ријеч изусти: 0117    "Док је мени на рамену глава, 0118    "Не остављам у Котору Злату, 0119    "Јер је цура мене обећана, 0120    "Моја слика и моја прилика." 0121    Проговара остарали Јевто: 0122    "Да луд ли си, о мој мили сине, 0123    "Ту нам није никакве срамоте, 0124    "Нит’ те могу прекорити људи, 0125    "Јер је ниси у оца тражио, 0126    "Него враћи даре свеколике, 0127    "Прођ’ се врага и његова трага, 0128    "Ал’ је мало у нас ђевојака 0129    "Лијепије и јошт богатије, 0130    "Бирај, синко, ђе је тебе драго, 0131    "Нико ти је одрећ’, синко, неће." 0132    Перу тада даре повратише, 0133    Перо Марку злаћена прстена. 0134    Марко испроси не гору ђевојку, 0135    Јер је тако од Бога суђење.