Смрт Душанова. (комади од пјесме). 0001    Побоље се Српски цар Стјепане 0002    У Призрену мјесту питомоме, 0003    Побоље се, умријети хоће. 0004    Кад то виђе царица Роксанда, 0005    Пером пише, како мушка страна, 0006    Она пише три, четири књиге, 0007    Пошиље их на четири стране 0008    По свој њиној редом царевини, 0009    Сву господу по реду позива: 0010    „Чујете ли, сва наша господо! 0011    „Тешко болан Српски цар Стјепане, 0012    „Болан јесте, умријети хоће; 0013    „Но хајдете у Призрена града, 0014    „Не би л’ цара у животу нашли, 0015    „Да чујете, шта ће наручити, 0016    „И на ком’ ће царство оставити.” 0017    Кад се таке књиге растурише, 0018    Сва господа редом разумјела, 0019    Хитро иду, како који може, 0020    Сви одоше у Призрена града 0021    Код силнога Српског цар-Стјепана, 0022    Затекоше цара у животу; 0023    Код њега се сва господа саста, 0024    И ту дође Вукашине краље, 0025    Диже цара са свил’на душека, 0026    Прислони га у наручје свил’но, 0027    Па над њиме грозне сузе рони. 0028    Погледује Српски цар Стјепане, 0029    Погледује сву редом господу, 0030    Погледује, паке проговара: 0031    „Мили куме, Вукашине краље! 0032    „Аманет ти моја царевина! 0033    „И аманет сви моји градови! 0034    „И аманет све моје војводе 0035    „По свој мојој редом царевини! 0036    „И аманет мој нејак Урошу 0037    „У Кол’јевци од четрест дана! 0038    „Царуј, куме, за седам година, 0039    „Осме подај мојему Урошу.” 0040    Ал’ говори Вукашине краље: 0041    „Мили куме, Српски цар-Стјепане! 0042    „Није за ме твоја царевина, 0043    „Ја не могу, куме, царовати; 0044    „Јер ја имам сина самовољна, 0045    „Сина мога, Краљевића Марка, 0046    „Кудгођ иде, никога не пита, 0047    „Ђегођ сједне, свуђе пије вино, 0048    „А све ради кавгу да огради.” 0049    Рече њему Српски цар Стјепане: 0050    „Мили куме, Вукашине краље! 0051    „Кад ја заптих све моје војводе 0052    „По свој мојој редом царевини, 0053    „А ти не мо’ш, кога си родио? 0054    „Но аманет моја царевина! 0055    „И аманет сви моји градови! 0056    „И аманет све моје војводе 0057    „По свој мојој редом царевини! 0058    „Аманет ти нејаки Урошу 0059    „У кол’јевци од четрест дана! 0060    „ Царуј, куме, за седам година, 0061    „Осме подај мојему Урошу.” 0062    То говори Српски цар Стјепане, 0063    То говори, а с душом се бори; 0064    То изусти, лаку душу пусти. 0065    Он царова шеснаест година; 0065    <------------------------> 0066    Колико је зулум поставио, 0067    Што ношаше раја сиротиња, 0068    Што ношаше од свиле хаљине, 0069    Тад’ обуче сукнене хаљине. 0070    Млади Урош соја господскога 0071    Довати се снаге и памети, 0072    Па дозива стару своју мајку: 0073    „Мати моја, царице Роксанда! 0074    „Дај ми, мајко, комад љеба бабов.” 0075    Стара њему мајка говорила: 0076    „Чујеш ли ме, мој млади Урошу! 0077    „Има љеба, но је у другога, 0078    „Баш у кума Вукашина краља: 0079    „Каде ти је бабо починуо, 0080    „На самрти царство наручио 0081    „Баш на кума Вукашина краља, 0082    „Да царује за седам година, 0083    „Осме тебе да предаде царство; 0084    „Он царује шеснаест година.” 0085    <-------------------------->