Женидба Бановић-Секула 0001    Од како је свијет постануо 0002    И почеле рађати ђевојке, 0003    Није љеша процвала ружица, 0004    Што је сада у нову земану 0005    у Гребићу граду у приморје 0006    У некаква Леовића бана 0007    По имену а и по чувењу 0008    Млада Ана Латинка ђевојка, 0009    Љепоте јој на далеко нема 0010    У све седам свјецки краљевина 0011    Ни Туркиње ни младе влаиње. 0012    Чудновато цура уздигнута 0013    До крштења у бумбаку спала, 0014    Од крштења свили и кадиви, 0015    Јастуци јој златом подшикани, 0016    А душеци свилом извезани, 0017    Бешика јој од сувога злата, 0018    А јорганчић постављен цвијећем, 0019    Виле су јој на крштење биле, 0020    Дивно виле цуру даровале, 0021    Даровале стасом и висином, 0022    Па бјелило и јошт руменило, 0023    Љеше лице него горски лијер. 0024    За удају приспјела ђевојка, 0025    Цура млада а одвећ лијепа, 0026    Јединица у оца зенђила, 0027    Просили је просци од свакуди: 0028    Њу ми просе бани и бегови, 0029    И без броја с мора зенерали, 0030    Гојна цура неће ниједнога. 0031    Ал’ јој старац бабо проговара: 0032    "Удаји се, моја ћери драга, 0033    "Бирај, ћерце, кога теби драго. 0034    "Што имасмо у стогове с’јена, 0035    "А у амбар бијеле шенице, 0036    "Просјачки нам коњи поарчише, 0037    "Попише нам вино и ракију. 0038    "Док си ружа, свак те бегенише, 0039    "Кад увенеш, нико и не гледа." 0040    Вели Ана својему бабајку: 0041    "Нећу, бабо, стара ни зенђила, 0042    "Већ на коњу угледна јунака. 0043    "Но дај гласе на четири стране, 0044    "Нека чује серат и Крајина, 0045    "И све бутум земље и градови, 0046    "Тури мене, бабо, у кочији, 0047    "Изведи ме пољу на угледу, 0048    "А у њедра хиљаду дуката, 0049    "Нек се момци пољем утркују. 0050    "Ко ми први у криоце пане, 0051    "И извади из њедра дуката, 0052    "Онога ћу бити заручница." 0053    Кад је бане саслушао р’јечи, 0054    Он разасла књиге по свијету, 0055    По чаршијам’ растури телале, 0056    Да испаде цура на кочији, 0057    Мила Ана Леовића бана, 0058    Код ђевојке хиљаду цекина; 0059    Који први до кочије дође, 0060    Нека носи цуру и дукате. 0061    То се чудо по свијету чуло, 0062    Сваки свога тимари парипа, 0063    Зоб му меће бјелицу шеницу, 0064    А напаја изобила вином, 0065    Свак се спрема како боље може. 0066    То зачуо Бановић Секуле, 0067    Па дозива своју стару мајку: 0068    "О старице, моја мила мајко, 0069    "Опремај ми лаке брашњенике, 0070    "А ја одох опремат’ вранчића." 0071    То изрече, низ кулу утече, 0072    Ето ти га у топле подруме. 0073    Чудан тимар удри на вранчића: 0074    Умива га водом и ракијом, 0075    Па најпосле и ракли сапуном, 0076    На сунђер му воду покупио, 0077    Па на њ удри седло венедиско, 0078    А заузда уздом из Стамбола, 0079    Преко седла чула јагњетине, 0080    А пр’о чула свилом и кадифом, 0081    Пала свила коњу до китица, 0082    А злаћене ките до копита, 0083    Па му тури дизген пр’о јабуке, 0084    Сам се вранчић по авлији вода. 0085    Секул пође себе азурават’, 0086    Ођеде се што мога наљеше: 0087    Вас у свили и у чисту злату, 0088    А о пасу свијетло оружје, 0089    А на главу калпак од самура, 0090    За калпаком чудесну челенку, 0091    Којано се на чекрк окреће 0092    Сваког сата по четири пута, 0093    Те јунака од сунашца брани, 0094    И каже му који вјетар пуше; 0095    Сва се засја кула од јунака 0096    Да је коме погледат’ Секула, 0097    Љеши Секул од сваке ђевојке, 0098    Лијеп јунак, љеше одијело, 0099    Сјаје му се на глави челенка 0100    Као сунце дању око подне, 0101    Благо мајци која га родила, 0102    И ђевојци којој буде суђен. 0103    Пак кад сиђе доље у авлију, 0104    Када вранчић опази Секула, 0105    Стаде копат’ с првијем ногама, 0106    Ушим’ стриже, а пр’о узде рже. 0107    Па кад му се Секул примакао, 0108    Поклече му на прва кољена, 0109    Окрочи га, и друмом окрену, 0110    Скаче вранчић зечки и збандачки, 0111    Секула су забољеле руке 0112    Устежући помамна вранчића, 0113    Види Секул на своме вранчићу 0114    Да је његов мегдан и ђевојка. 0115    Ал’ говори својему вранчићу: 0116    "Лакше, вранче, моје десно крило, 0117    "Биће шјутра трке на претеку, 0118    "Шјутра ћу ти срећу окушати." 0119    Па опучи пољем и ћенаром, 0120    Ватио се горе и планине, 0121    И планину здраво прегазио. 0122    Кад је био близу спрам Гребића, 0123    Бачи очи пољу око града, 0124    Чудио се те је говорио: 0125    "Шта се оно у пољу бијели? 0126    "Да су овце, више би их било; 0127    "Да је снијег, није му земана; 0128    "Већ су оно бијели чадори, 0129    "Скупио се серат и крајина 0130    "Са сви страна од свије земаља, 0131    "Тено добре коње одмарају." 0132    Препаде се Бановић Секуле: 0133    "Авај њему до Бога милога, 0134    "Сад ће брзо на трку јунаци, 0135    "А мој вранчић трудан и уморан!" 0136    То зборећи под кулу пануо. 0137    А под кулом Леовића бана 0138    С коња сиђе, на земљу скочио, 0139    Преметну му дизген пр’о јабуке, 0140    А попушти на седлу колане, 0141    Сам се вранчић по равници вада. 0142    Секул уђе у пјану механу 0143    Те пригиње црвенику вино 0144    Са буретом од дванаест ока, 0145    Пола пије, пола вранцу дава 0146    Гледала га Леовића Ана 0147    Са пенџера од бијеле куле, 0148    На Секула јашик учинила, 0149    Бирдем виђе, забоље је глава, 0150    Те дозива танану робињу: 0151    "Робињице, по Богу сестрице! 0152    "Ти изиђи авлији пред врата, 0153    "Те завичи грлом и авазом: 0154    ""Саибија од коња вранчића! 0155    ""Поздрав тебе Леовића Ана 0156    ""Зове тебе на бијелу кулу, 0157    ""Има с тобом нешто говорити."" 0158    Робињица Ану послушала, 0159    Па истрча авлији пред врата, 0160    И завика што јој грло дава: 0161    "Саибија од коња вранчића, 0162    "Зове тебе Леовића Ана 0163    "Да изиђеш на танчици кула, 0164    "Има с тобом нешто говорити." 0165    За то Секул не окреће главу, 0166    Него пије, и вранчићу дава. 0167    Кад то виђе танана робиња 0168    Кули иде, те госпођи каже. 0169    Опет цура говори робињи: 0170    "Робињице, по Богу сестрице! 0171    "Опет трчи пред авлинска врата, 0172    "Узми моју злаћену мараму, 0173    "И изнеси седефли налуне, 0174    "Покажи му нек види обоје, 0175    "Да не мисли да је пријевара, 0176    "Нека дође мене у одају. 0177    "Умријех ти од срца и главе" 0178    Робињица за Бога примила, 0179    Па привати злаћену мараму, 0180    И привати седефли налуне, 0181    Те истрча авлији пред врата: 0182    "Мор’ делијо, вранца саибијо! 0183    "Поздрав ти је од моје госпоје, 0184    "Ево тебе од ње два биљега, 0185    "Марамица чим отире лице, 0186    "И налуне кад одају шеће, 0187    "Немој рећи да је пријевара, 0188    "Него ајде к њојзи у одају, 0189    "Ја ћу твога причувати вранца." 0190    Кад то зачу Бановић Секуле, 0191    Он утрча у бијелу кулу. 0192    На кули су деветоро врата, 0193    А десета од сувога злата, 0194    И на њој је брава дубровачка, 0195    Отвара се на тајне чекрке; 0196    Деветоро врата отворио, 0197    А десета кад је отворио, 0198    Када цура шједи на душеку. 0199    У одају чудо и знамење: 0200    С десне стране ђе шједи ђевојка 0201    Два ајдука са голим ножима, 0202    А с лијеве крвави џелате, 0203    Крвава му сабља у десници, 0204    Виш’ ђевојке шаровита гуја, 0205    Из уста јој живи огањ сипа; 0206    Два ајдука мичу ножевима, 0207    Џелат оба ока избечио, 0208    Гуја с’ вија да очи избија. 0209    Препаде се дијете Секуле, 0210    И промисли да је пријевара, 0211    Па побјеже, и невоља му је. 0212    За њим цура трком затрчала, 0213    Те Секула за пас уватила: 0214    "Стан’, делијо, незнани јуначе, 0215    "Страшљив ти си, жалосна ти мајка! 0216    "Није ово ође ништа живо, 0217    "Него мртво на чекрк сагнато. 0218    "То је мене бабо направио, 0219    "Ако би се јунак усудио, 0220    "Да уљезе у моју одају, 0221    "Да с’ препане, мене не науди." 0222    Поврати се Бановић Секуле, 0223    Тено с цуром уђе у одаји, 0224    Па шједоше на меке јастуке. 0225    Ђевојка га руком загрлила, 0226    Гледала га, па му говорила: 0227    "О Бога ти, незнана делијо, 0228    "Оклен ли си, од којега града, 0229    "Како ли се зовеш по имену?" 0230    Секул јој се по истини каже: 0231    "Ја сам момче из града Сибиња, 0232    "По имену Бановић Секула, 0233    "Пак сам чуо за тебе, ђевојко, 0234    "Да си дивна и да си прикладна, 0235    "И ево ме очи не варају, 0236    "Пак сам дошо и ја на тркију. 0237    "Ако мене Бог и срећа даде, 0238    "И ако ми ти будеш суђена, 0239    "Водићу те, и вјенчати за се. 0240    "Ако ли ми не будеш суђена, 0241    "Ја ћу другу, а ти ћеш другога." 0242    Циче цура као гуја љута: 0243    "Не Секуле, и срце и душо, 0244    "Него ајде саде да бјежимо, 0245    "Ја се бојим и страшим се љуто, 0246    "Има доље на нашој ливади 0247    "Добри коња преко пет стотина, 0248    "Добра хата прије нејахана, 0249    "И виткије сури бедевија, 0250    "Утећ’ ће ти трки на кочију, 0251    "Допанућу горему од тебе, 0252    "Него ајде да брже бјежимо." - 0253    "Нећу, рече Бановић Секуле, 0254    "Срамота је и моја и твоја 0255    "Да бјежимо с јуначког мегдана. 0256    "А ја с’ уздам у Бога једнога, 0257    "Па у себе и у вранца мога, 0258    "Да ћу утећ’, први к тебе доћи." 0259    То изрече на ноге скочио, 0260    За њим цура трчи сустопице, 0261    Те га грли и у лице љуби, 0262    Па се врати у шикли одају, 0263    Бирдем ушла, бирдем је панула 0264    Од болести од јашиковања. 0265    Кад је јутро било освануло, 0266    Завикаше са града телали: 0267    "Азур свати, азур је кочија, 0268    "Уз ђевојку хиљаду дуката, 0269    "Уз кочију два банова сина, 0270    "Да не буде какве пријеваре, 0271    "Или кавге између тркаша." 0272    Кад зачуше силни коњаници, 0273    Сваки свога коња азурава, 0274    И притеже четворо колане. 0275    Те запеше свилене гајтане, 0276    За гајтане коње повезаше, 0277    Нареди се пет стотин’ коњика, 0278    Коње љуте, а мамузом туку. 0279    Док топ пуче са Гребића града, 0280    Сваки пусти дизгене својему, 0281    Попуцаше свилени гајтани. 0282    Вала Богу, вала јединоме! 0283    Да је коме чути и гледати, 0284    Како стаде вриска коњаника, 0285    Како јечи земља од коњица, 0286    Кад се диже магла од прашине, 0287    Рекао би, и заклео би се, 0288    Да се ведро небо проломило, 0289    Да се земља од страха потресе. 0290    То гледала будимска краљица 0291    Са врх куле граду на Гребићу, 0292    Бога моли, овако говори: 0293    "Дај ми, Боже, тијана вијорца, 0294    "Да разагна у пољу прашину, 0295    "Да ја видим сина Маријана 0296    "На његовој танкој бедевији." 0297    Бога моли, и умолила га, 0298    Пуну вјетар с горе и планине, 0299    Па довати биљурли дурбина, 0300    И угледа два добра јунака, 0301    Одвојили од другије коња 0302    Не би дуга пушка дотурила, 0303    Не би мања ни аваза дала; 0304    Први бјеше д’јете Маријане, 0305    А за њиме Бановић Секуле, 0306    Далеко му д’јете одмакнуло 0307    На његовој брзој бедевији. 0308    Но да видиш дијете Секула, 0309    Када виђе да је изгубио, 0310    Удри вранца чизмом и мамузом, 0311    Ошину га пакленом канџијом 0312    По сапима с десне и с лијеве. 0313    Да је коме виђети вранчића 0314    Кад се слеже по земљици црној, 0315    Закл’о би се, и окладио се, 0316    Да су вранцу крила подметнута, 0317    Те достиже млада Маријана, 0318    И ђе стиже, ту га и престиже. 0319    Кад то виђе д’јете Маријане, 0320    Жао образ, а жао ђевојке, 0321    Па Секула иза гласа виче: 0322    "О јуначе, на помамну вранцу, 0323    "Видиш болан да си погинуо, 0324    "Попуцаше на седлу колани, 0325    "Уз колане ибришим-каница; 0326    "Чувај главу, биће ђевојака" 0327    Тад Секуле присустави вранца, 0328    Кад истина што Маријан каже. 0329    Он припучи на вранцу колане, 0330    Пак се њему у седло турио, 0331    Одмаче му млади Маријане, 0332    Не би дуга пушка дотурила, 0333    А кубура ни аваза дала. 0334    Опет Секул нагони вранчића, 0335    Канџија га са обадве стране, 0336    Те достиже младог Маријана, 0337    Ђе достиже, ту га и престиже. 0338    Опет виче д’јете Маријане: 0339    "Саибија, на коњу вранчићу, 0340    "Не изгуби такога вранчића, 0341    "Пале су му све плоче четири, 0342    "Из копита жива крвца сипа, 0343    "Чувај коња, биће ђевојака." 0344    За то Секул ни абера нема, 0345    Но са коња говори Мар’јану: 0346    "Здраво моја на рамену глава, 0347    "Ја ћу опет коња добавити." 0348    У ријечи у којој бијаху, 0349    До кочије долеће Секуле, 0350    Са вранчића на земљи скочио, 0351    А ђевојку руком загрлио. 0352    Виче с коња млади Маријане: 0353    "Амо, курво, незнана катано, 0354    "Да на мегдан цуру дијелимо, 0355    "Успоред смо дошли до ђевојке." 0356    Али веле два банова сина: 0357    "Стан’, делијо, куд си насрнуо, 0358    "Ко ђевојци, његова ђевојка, 0359    "Тако га је срећа послужила, 0360    "А тако је од Бога суђено, 0361    "Но се прођи кавге и белаја." 0362    Неће д’јете да с’ окани кавге, 0363    Него трже сабљу о појасу 0364    Да Секулу одас’јече главу. 0365    Ал’ да видиш госпође ђевојке, 0366    Како момче заклања рукама, 0367    Па на браћу оком намигнула, 0368    Ускочише цури у кочију, 0369    Ошинуше коње под кочијом, 0370    И Секула поведоше двору. 0371    У то доба под кулом јунаци 0372    На честито бану долазили, 0373    И на селам Бановић-Секулу. 0374    Ал’ да видиш Бановић-Секула, 0375    Мудро момче соја госпоцкога, 0376    Он испаде међу јунацима, 0377    Капу скида, овако говори: 0378    "Чујте мене, браћо и дружино! 0379    "Бог ми даде, а срећа донесе, 0380    "Те задобих цуру и дукате. 0381    "Немој, браћо, ко зажалит’ на ме, 0382    "Ја вас свијех зовем у сватове, 0383    "Кума кумим млада Маријана. 0384    "Да идемо моме б’јелу двору, 0385    "Да водимо Ану међ’ сватове, 0386    "Дивно ћу вас, браћо, дочекати, 0387    "И свакога даром даривати." 0388    Сви јунаци тому каил били, 0389    Не пристаде будимска краљица 0390    Но Секулу ријеч проговори: 0391    "Води цуру, и сретња ти била! 0392    "Мој Маријан неће кумовати, 0393    "Ти му узе цуру на пр’јевару." 0394    Вала Богу и вјенчаном кумству, 0395    Од страха се потресе земљица, 0396    Ђе се Србин кумства одрекао. 0397    Препаде се будимска краљица, 0398    Ријеч рече, на кољена клече: 0399    "Прости, Боже лудој женској глави, 0400    "Мој ће Мар’јан кум вјенчани бити, 0401    "Ја краљица цури за јенђије." 0402    Тад на граду почеше лубарде, 0403    Шенлук чини Леовићу бане, 0404    А излази лијепа ђевојка, 0405    Пратила је два брата рођена, 0406    Кочију је дара напунила, 0407    Те дарова све редом јунаке 0408    По старини што је за којега. 0409    Тад јунаке гозбом почастише, 0410    Почастише пивом и јестивом, 0411    Ђаконијом сваком изобила, 0412    Па на добре коње посједоше, 0413    Отидоше гором и планином 0414    Пјевајући и пушке мећући. 0415    Куд гођ ишли у Сибињу сишли, 0416    Ту с’ добрије коња поскочили, 0417    Секула их у двору дочека: 0418    Добре коње у топле подруме, 0419    Придржа их три четири дана, 0420    Пјевајући и шенлук чињећи, 0421    Те вјенчаше Ану за Секула, 0422    Па отиде сваки своме двору, 0423    Са Секулом у љубави бише, 0424    Један другом за здравље питао, 0425    А ја велим, и ми да смо здраво!