Опет то исто 0001    Књигу пише царе од Стамбола, 0002    А шаље је Сењанину Иву, 0003    У књизи га дивно поздрављаше, 0004    Овако му царе бесједио: 0005    "Здрав да си ми, Сењанине Иво, 0006    "Тек што примиш ову посланицу, 0007    "Итај к мени одма у Стамболу, 0008    "Јере си ми за потребу тешку." 0009    Кад је Иво књигу сагледао, 0010    Књиге гледа, а сузе прољева, 0011    Не зна Иво што ће јал како ће. 0012    Све мислио на једно смислио, 0013    Ваља поћи, ако и доћ’ нећу. 0014    Пак је своје слуге дозивао, 0015    И овако њима говорио: 0016    "Слуге моје, коње ми седлајте, 0017    "И вадите најљепше ођело, 0018    "Ево ме је књига допанула 0019    "Од силнога цара од Стамбола, 0020    "Ере сам му нешто за потребу: 0021    "Бог да знаде шта је и како је." 0022    Листо су га слуге послушале, 0023    Оседлаше коња големога, 0024    Сву потребу што је за јунака. 0025    Обуче се што мога наљеше, 0026    Најпре меће од свиле кошуљу, 0027    Сврх кошуље токе и јечерме, 0028    А сврх тока зелена долама, 0029    На доламу седамдесет пуца, 0030    Што су пуца под б’јело гроце, 0031    Оно ми се на чекрк отвара, 0032    У чем носи за јутра ракију, 0033    Када би га воља уфатила, 0034    Ил’ јунака жеђа присвојила. 0035    Опаса се свиленим појасом, 0036    За појасом двије срмајлије, 0037    Ни су вите, ни чекићем бите, 0038    Но у златни калуп слијевате. 0039    О појасу сабљу демишкињу, 0040    А на раме бистра џевердара, 0041    Пак на главу капу коларину, 0042    О којој су до три крила златна, 0043    У свакоме перо од пауна 0044    А у њима три зуба од змаја: 0045    Из једнога ладна вода лади, 0046    Из другога студен вјетар ћури, 0047    Из трећега зелени пламови. 0048    Па примаче коња бињикташу, 0049    Те се сила баци на бијеса, 0050    Оде право Иво пут Стамбола. 0051    Када Иво пред Стамболу дође, 0052    Цареве га уставише слуге, 0053    Пак ми цару по’ше на дивану, 0054    Те су цару право кажевали: 0055    "Султан-царе, драги господаре, 0056    "Колико те књига допадало, 0057    "За књигама влаха долазило, 0058    "Не виђосмо оваког јунака, 0059    "Који оће тебе на дивану, 0060    "Ево ти га пред твоје дворове. 0061    "Чудан јунак, чудније ођело, 0062    "Под њим коњиц попријеко скаче, 0063    "Испод нога скаче ватра жива. 0064    "Из ноздара зелен пламен суче." 0065    Осјети се царе од Стамбола, 0066    Пак слугама одма заповједи: 0067    "Пуштите га к мене у дворове. 0068    "То је јунак Сењанине Иво, 0069    "За њега сам давно поручио." 0070    По’ше слуге, доведоше Ива. 0071    Када Иво цара угледао, 0072    Поклања се до земљице црне, 0073    Љуби цара у скут и у руку, 0074    А цар Иву божју помоћ прими: 0075    "Бог дај буди, Сењанине Иво!" 0076    Ондар Иво стидно проговара: 0077    "Казуј, царе, тако ти ћитапа, 0078    "Што сам тебе тако за потребу?" 0079    Тадар царе Иву бесједио: 0080    "Сједи, Иво, за моје кољено 0081    "Да ми штогођ од старије кажеш." 0082    Сједе Иво не би николико. 0083    Рече ријеч царе од Стамбола: 0084    "Слуго моја, Сењанине Иво, 0085    "Је л’ истина што причају људи, 0086    "Да си б’јелу кулу саградио, 0087    "Б’јелу кулу чудну грађевину, 0088    "Подументу од гвожђа жестога, 0089    "До покрива од мермер камена, 0090    "А покрио тешкијем оловом, 0091    "Пожикао жицом од тетиве, 0092    "Кажу, Иво, на седам тавана?" 0093    Рече Иво: "царе, истина је." - 0094    "А је л’ истин’, Сењанине Иво, 0095    "Да си кулу дивно околио, 0096    "Околио мермерли авлијом, 0097    "У авлији жутица наранџа, 0098    "Уз наранџу јабука од злата?" - 0099    "Истина је, царе господаре, 0100    "Људи кажу, ништа ти не лажу." - 0101    "Је л’ истина, Сењанине Иво, 0102    "Да ти имаш куну сву од злата, 0103    "А пред куном два голуба златна?" - 0104    "Истина је, царе господаре." 0105    Опет царе запитује Ива: 0106    "Је л’ истина, моја слуго Иво, 0107    "Да ти имаш гувно уз авлију 0108    "Помједено па посребрњено, 0109    "Усред гувна вода изведена, 0110    "А код воде Ајкуна ђевојка, 0111    "Ту се учи ситан везак вести?" - 0112    "Истина је, царе господаре." - 0113    "Је л’ истина, Сењанине Иво, 0114    "Под гувном је зелена ливада, 0115    "На ливади девет пауница, 0116    "А уз њих су девет паунова, 0117    "Те чувају коње и волове?" - 0118    "Истина је, драги господаре." 0119    Када зачу царе од Стамбола, 0120    Куцну Ива по љевом рамену: 0121    "Бе аферим, моја слуго Иво, 0122    «Бе аферим, кад ми право кажеш." 0123    Дарова му стотину дуката. 0124    Онда рече Сењанине Иво: 0125    "Је ли тестир, мјој честити царе, 0126    "Је ли тестир ријеч бесједити?" - 0127    "Тестир ти је, а зашто ли није." 0128    Рече ријеч Сењанин Иво: 0129    "Што ме, царе, ти за кулу питаш, 0130    "Истина је да сам оградио, 0131    "А што људи за куну говоре, 0132    "И пред куном два голуба златна, 0133    "То је моја вјерена љубовца, 0134    "Два голуба два близанца сина. 0135    "За авлију што ти људи кажу, 0136    "Истина је, ал’ није остало. 0137    "Наранџа је моја стара мајка, 0138    "Под наранџом јабука од злата, 0139    "То је моја шћерца јединица. 0140    "Што ме питаш за мједено гувно, 0141    "На сред гувна вода изведена, 0142    "То је моја сеја Анђелија. 0143    "Што ти кажу зелену ливаду, 0144    "На ливади девет паунова, 0145    "Уз пауне девет пауница, 0146    "То су моји девет братучеда, 0147    "Сва су девет млади ожењени, 0148    "Надзиру ми коње и волове." 0149    Пусти Иво, а прифати царе: 0150    "Ја сам чуо, Сењанине Иво, 0151    "Да ти имаш цвијет од јунака, 0152    "А ја имам цвијет ђевојака, 0153    "Ајде, Иво, да их састанемо." 0154    То је Иво једва дочекао. 0155    Иво проси, а цар му их даје, 0156    Свадбу главе до мјесеца дана, 0157    Углавише три хиљаде свата. 0158    Отлен Иво на дворове пође, 0159    Па је ситну књигу накитио, 0160    Пак је шаље у Новоме граду, 0161    А на име паши од Новога: 0162    "Здрав да си ми, пашо побратиме, 0163    "Ти сакупи хиљаду сватова, 0164    "Шњима ајде Сењу бијеломе, 0165    "Женим сина у прву неђељу." 0166    Другу шаље Задранину бану, 0167    У књизи га Иво поздрављаше: 0168    "Побратиме, Задранине бане, 0169    "Ти сакупи хиљаду сватова, 0170    "Шњима ајде Сењу бијеломе, 0171    "Женим сина у прву неђељу." 0172    Ону шаље, а трећу начиња, 0173    Те је шаље од Крајине Мују: 0174    "Побратиме, од Крајине Мујо, 0175    "Брже купи хиљаду сватова, 0176    "Хитај к мени у прву неђељу, 0177    "Женим сина лудог Маријана." 0178    Када књиге бани разумјеше, 0179    Сваки скупи по хиљаду свата, 0180    Сви једанак у Сењ приспједоше 0181    У дворове Сењанина Ива. 0182    Иво скупи по Сењу делије, 0183    Нек је више у свате сватова. 0184    Отоле се свати подигоше, 0185    Право иду цару у Стамболу, 0186    За њим’ иде млади Маријане, 0187    Окрочио дора косматога. 0188    Када свати путем отидоше, 0189    И на Тису воду нагазише, 0190    Кад ми Тиса вода устанула, 0191    Од страха се гледат’ не могаше. 0192    Када виђе од Крајине Мујо, 0193    Пак дозива лудог Маријана, 0194    Овако му Мујо говораше: 0195    "Подај, синко, мене коња твога, 0196    "Да ја први у воду нагазим, 0197    "Да сватима ја учиним пута." 0198    Тад се д’јете на невољу нађе: 0199    Да му даде, годи му се стидно, 0200    Да угази, страх га обузео. 0201    Ал’ му инако бити не могаше, 0202    Но у Тису воду угазио. 0203    За ђететом Иво насрнуо, 0204    А за Ивом сви редом сватови, 0205    Прегазише воду с оне стране, 0206    Здраво до’ше у Стамболу граду. 0207    Дивно их је царе дочекао, 0208    Придржа их за неђељу дана. 0209    Кад неђеља на пунано дође, 0210    Даре носи, изводи ђевојку. 0211    Све сватове редом даровао, 0212    Ђеверима коња и ђевојку. 0213    Отолен се свати подигоше, 0214    И одоше зеленом планином, 0215    Док дођоше Тиси води ладној. 0216    Али да милом Богу фала, 0217    Три пут виша пуста устанула, 0218    Од страха се гледат’ не могаше. 0219    Ондар рече од Крајине Мујо: 0220    "О дијете, луди Маријане, 0221    "Подај мене твога коња врана 0222    "Да бих Тису воду прегазио." 0223    Да му га да, стиди се дијете, 0224    А да гази, газити не може. 0225    Ал’ му инако бити не могаше, 0226    Но загази у води крвавој. 0227    Ришћанским се крстом прекрстио, 0228    Тиса га је вода занијела. 0229    Заигра се бане Задранине, 0230    Жао бану младог Маријана, 0231    Не би ли га како уграбио. 0232    Ал’ му не да од Крајине Мујо: 0233    "Побратиме, бане Задранине, 0234    "Не фатај ми лудог Маријана, 0235    "Нек за мене остане ђевојка." 0236    Када зачу лијепа ђевојка, 0237    Пак заврну од злата мараму, 0238    И угледа свога господара, 0239    Ђе га вали там’ и амо вуку, 0240    У ђевојку срце пропукнуло. 0241    Шину коња злаћеном канџијом: 0242    "Дура, доро, пуст му остануо! 0243    "Зашто сам те залуд узгојила, 0244    "Него да ми ваљаш у невољу." 0245    У Тису га воду утиснула, 0246    Маријана зове и заклиње 0247    Да је чека, докле је дочека. 0248    Обојица на коња сједоше, 0249    И на ону страну прегазише, 0250    Докле до’ше Сењу бијеломе. 0251    А сватови онђе остадоше, 0252    Три дана су пута заминули, 0253    Док су пусту воду заколили, 0254    Без ђевојке сваки дома дође, 0255    А Сењанин Иво Сењанима, 0256    Кукајући и лелекајући, 0257    Ђе изгуби снаху и свог сина. 0258    Када у двор Иво долазио, 0259    Виђе снаху, виђе Маријана, 0260    Од радости сузе просипао, 0261    Сузе рони, и шњима се љуби, 0262    Виче јунак грлом бијелијем: 0263    "Благо мени јутрос и довијек!" 0264    Одведе их у бијелу цркву, 0265    Те их вјенча онђе по закону, 0266    И весеље превелико гради. 0267    Милостиње гради на све стране, 0268    А црквама дарива прилоге, 0269    Завјетова црквам’ Маријана.