Женидба Сењанина Ива 0001    Запросио Сењанину Иво 0002    На далеко љепоту ђевојку 0003    У приморју покрај мора сињег 0004    У некога дужда млетачкога, 0005    Иван проси, и дужде је даје. 0006    Докле Иво испроси ђевојку, 0007    И пореза чеиг на ђевојку, 0008    Три товара потрошио блага, 0009    Кака блага све жута дуката. 0010    Па се Иво Сењу повратио 0011    Да покупи кићене сватове. 0012    У путу га књига сустигнула 0013    Од пунице и од зарочнице, 0014    Да се љута натурила гуја, 0015    Љута гуја од Бишћа Алија 0016    Препросити љепоту ђевојку: 0017    "Већ ако си јунак од мегдана, 0018    "Ти сакупи од Сења Сењане, 0019    "Па их води у Кунар-планину, 0020    "Отми, Иво, љепоту ђевојку." 0021    Кад Ивану така књига дође, 0022    Би вољео да је погинуо. 0023    Оде Иво Сењу бијеломе, 0024    Све казује шта је и како је, 0025    Па по Сењу покупи Сењане 0026    Ђе гођ кога побољега знаде, 0027    Мало много пет стотин’ јунака, 0028    И пред њима Комнен-барјактаре. 0029    Право иду у Кунар-планину, 0030    Те чекају од Бишћа Алију. 0031    Докле дану било око подне, 0032    Стаде јека горе и планине 0033    Од турскије силније сватова. 0034    Ал’ бесједи Иван-капетану: 0035    "О Гавране, мили побратиме, 0036    "Дед се пењи јели у врове, 0037    "Сад ће Турци у Дугу Пољану. 0038    "Ти си често био у Удбину, 0039    "Млоге знадеш и познајеш, побро, 0040    "Уводићеш силу и сватове, 0041    "Да видимо, мили побратиме, 0042    "Смијемо ли њима ударити." 0043    А да видиш Гавран-барјактара, 0044    Он се пење уз јелу зелену, 0045    Гледа јунак на Дугу Пољану. 0046    Прва сила изби у Пољану, 0047    Кад сагледа силу и ордију, 0048    Одиста се јунак препануо, 0049    Па ето га на земљицу црну, 0050    Те казује Иван-капетану: 0051    "О Иване, сењски капетане, 0052    "Најпрви је од Бишћа Алија, 0053    "За Алијом Танковић Османе, 0054    "За Османом будалина Тале, 0055    "А за Талом Ковачина Рамо, 0056    "А за Рамом оџа на каћуну, 0057    "А за оџом Дрнда на путаљу, 0058    "За Дрндом је Рњавина Мујо, 0059    "Мујо води ђога под ђевојком, 0060    "Според њега гојени Алиле, 0061    "И остали кићени сватови. 0062    "О Иване, сењски капетану, 0063    "Шта ћу теби лакрдију дуљит’, 0064    "Што је силе у четири града, 0065    "Све Алији пошло у сватове, 0066    "Данас ће нас погазити Турци." 0067    Кад то зачу Иван капетане, 0068    Скочи Иво, узе џевердара, 0069    Па окрете бјежат’ уз планину. 0070    Сењанима Иво бесједио: 0071    "Бјеж’те, браћо, од Сења Сењани, 0072    "Ми оћемо лудо изгинути 0073    "Око једне љепоте ђевојке." 0074    Сви Сењани пушке доватише, 0075    За Иваном пошли уз планину, 0076    Ал’ не оће Комнен барјактару, 0077    Но срдито бесједи Комнене: 0078    "О Иване, једна страшивицо, 0079    "Зашто пушта љепоту ђевојку, 0080    "Осрамоти Сење и Котаре? 0081    "А да чудна Сењу капетана! 0082    "Ни си јунак, ни си од јунака, 0083    "А нијеси ни за капетана. 0084    "Бјеж’те, браћо, црн вам образ био! 0085    "А тако ми мооје вјере тврде, 0086    "Оћу засјест’ у друма широка, 0087    "И убити данас најпрвога, 0088    "Па утећи здраво и весело. 0089    "Куд ће ваша покор и срамота?" 0090    Па узима пушку џевердара, 0091    А засједа на друма широка, 0092    Па је јели одсјекао грану, 0093    Поби грану усред друма пута. 0094    А наслони пушку џевердара. 0095    Кад то виђе Иван-капетане, 0096    Капетана изједе срамота, 0097    Натраг себе и дружину врати, 0098    Па засједе и нареди друштво 0099    Око друма с обадвије стране. 0100    Док ето ти силе и сватова: 0101    Напријед су аге и бегови, 0102    Пред свима је од Бишћа Алија 0103    На дорату коњу од мејдана, 0104    За Алијом Танковић Османе, 0105    За Османом будалина Тале, 0106    За Талом је Ковачина Рамо, 0107    А за Рамом оџа на каћуну, 0108    А за оџом Дрнда на путаљу, 0109    За Дрндом је Рњавина Мујо, 0110    Мујо води ђога под ђевојком, 0111    Поред Муја гојени Алиле, 0112    За њим сила иде и сватови. 0113    Кад се Турци примакоше близу, 0114    Под Алијом дорат се помами, 0115    Напријед му ни крочити неће. 0116    Гурака га од Бишћа Алија: 0117    "Дур, дорате, пуст ми остануо! 0118    "Ил’ за мојом ил’ за твојом главом!" 0119    Говори му Кариман ћехаја: 0120    "Немој тако, од Бишћа Алија, 0121    "Ја се бојим данас од Сењана." 0122    Бесједи му Бишћанин Алија: 0123    "А да Бог да и Мухамед светац! 0124    "Да изиду од Сења Сењани, 0125    "Да их ћерам на дорату моме, 0126    "Каримане, уз Кунар-планину." 0127    А Кариман бесједи Алији: 0128    "Још ти не знаш Сењане јунаке, 0129    "То нијесу од Сења Сењани, 0130    "Него мрки од горице вуци." 0131    А то Комнен и слуша и гледа, 0132    Па зарати пушку џевердара, 0133    И погоди од Бишћа Алију, 0134    Кроз Алију Кариман-ћехају, 0135    Кроз ћехају будалину Тала, 0136    А кроз Тала оџу на каћуна, 0137    А кроз оџу Дрнду на путаљу, 0138    У Дрнди се куршум уставио. 0139    Тад остале пушке запуцаше, 0140    Нека бије, а нека рањава, 0141    Тек ни једна не пуца залуду. 0142    Кад Сењани пушке изметоше, 0143    За голо се гвожђе уфатише, 0144    У сватове јуриш учинише. 0145    Мили Боже, на свему ти хвала! 0146    Паде тама од неба до земље, 0147    Ту брат брата познат’ не могаше, 0148    А камо ли Турчин каурина. 0149    Бога моли Иван капетане: 0150    "Дај ми, Боже, вијар са планине, 0151    "Те оћерај маглу по Кунари, 0152    "Да ја виђу ко је задобио." 0153    Бог му даде вјетар од облака, 0154    Па му разби маглу по Кунари. 0155    Виђе Иван ко је задобио: 0156    Од Турака жива ока нема 0157    Ни да каже каконо је било, 0158    Леш до леша, Турчин до Турчина. 0159    Нешто му се даде погледати 0160    Низ Кунару високу планину, 0161    Ал’ угледа Мујова ђогина, 0162    На ђогату љепота ђевојка, 0163    Бјежи ђогат у турску Удбину, 0164    А гони га Комнен барјактару. 0165    Виче Комнен Латинку ђевојку: 0166    "Ој Бога ти, Латинка ђевојко, 0167    "Ал’ не можеш уставит’ ђогата, 0168    "Или ти је мило у Удбину?" 0169    А ђевојка бесједи Комнену: 0170    "Није мени мило у Удбину, 0171    "Но не могу уставит’ ђогата." 0172    Онда Комнен пушку напунио, 0173    Па га пушком џевердаром гађа, 0174    Прес’јече му четири колана, 0175    Паде ђогат у зелену траву, 0176    И притиште Латинку ђевојку. 0177    Док дотрча Комнен барјактару, 0178    Па извади љепоту ђевојку, 0179    У та доба Иван капетану, 0180    Па га десном загрлио руком: 0181    "О Комнене, сењски барјактару, 0182    "Ти освјетла образ Сењанима, 0183    "Твоје име погинути неће 0184    "Док је сунца и овије људи." 0185    Па искупи од Сења Сењане. 0186    Задобише руо и оружје, 0187    А сувише љепоту ђевојку, 0188    Па одоше Сењу бијеломе, 0189    Певајући и пушке мећући.