Женидба Сењанин-Тадије 0001    Вино пије седам џенерала 0002    Усред Сења града бијелога, 0003    Међу њима Иван капетану, 0004    Служи вино дијете Тадија, 0005    Брат рођени Иван-капетану, 0006    Златном чашом и десницом руком. 0007    Кад се рујна вина напојише, 0008    Говори му седам џенерала: 0009    "О Иване, сенски капетане, 0010    "Што Тадију не кте оженити, 0011    "Њему младост у нерадост прође. 0012    "Од нас овде седам џенерала 0013    "Ми имамо седам ђевојака, 0014    "Нека бира коју њему драго." 0015    А Иван им поче бесједити: 0016    "Хвала вама, седам џенерала, 0017    "На доброти и на ђевојкама, 0018    "На ум имам оженит’ Тадију, 0019    "Баш од васке једног џенерала." 0020    Ту Тадија љуто иштетио, 0021    Испред брата ријеч уграбио, 0022    И пред свима ’вако бесједио: 0023    "А тако ми моје вјере тврде, 0024    "Ја се јесам Богом проклињао, 0025    "И старој се мајци затекао 0026    "Да се другом оженити нећу, 0027    "Но Туркињом из турске Крајине, 0028    "Милом секом Мује и Алије, 0029    "Још Ајкуном лијепом ђевојком. 0030    "Јали ћу се оженити њоме, 0031    "Јали њоме, јали ниједноме." 0032    А кад чуо Иван капетану, 0033    То Ивану врло мучно било, 0034    Па увати дијете Тадију, 0035    Па га вуче низ бијелу кулу 0036    До тамнице у мермер-авлију, 0037    Па га тури на дно у тамницу. 0038    Ту тамнује три бијела дана, 0039    Кад четврти данак освануо, 0040    Док ето ти Иванове љубе, 0041    Па дозива дијете Тадију: 0042    "О ђевере, у ледну тамницу, 0043    "Не могу те пуштит’ из тамнице." 0044    Бесједи јој дијете Тадија: 0045    "Богом сестро, Иванова љубо, 0046    "Ти укради од Ивана кључе, 0047    "Пусти мене из ледне тамнице. 0048    "Сестро мила, Иванова љубо, 0049    "Ти Ивану мене не прокажи. 0050    "Узми Иву свијетло оружје, 0051    "Не остави пушку џевердара." 0052    То му снаја за Бога примила, 0053    Па отиде на бијелу кулу, 0054    Ивану се вије око врата, 0055    Украде му од тамнице кључе, 0056    И оружје за добра јунака, 0057    Не остави пушку џевердара, 0058    Па Тадију пушта из тамнице. 0059    Узе Ташо свијетло оружје, 0060    Ођеде се што боље могаше, 0061    А припаса свијетло оружје, 0062    Па Тадија оде у јарове, 0063    Иванова изведе дорина, 0064    Па помену Бога истинога, 0065    А посједе претила дорина, 0066    Оћера га земљом по ћенару, 0067    Док Тадија на Кунару дође. 0068    На Кунару караула тврда, 0069    На њој има четерес стражара. 0070    Од Кунаре до Удбине равне 0071    Има равно тридест караула, 0072    У свакој је по двадест стражара. 0073    Ту Тадији добра срећа била, 0074    Здраво сиђе у турску Удбину, 0075    Ниједна га не опази стража, 0076    Под Мујову пребијелу кулу. 0077    У авлију ућера дорина, 0078    Сретоше га Мујагине слуге, 0079    Под Тадијом коња уватише, 0080    И јунаку ријеч бесједише: 0081    "Откуд јеси, од кога ли града, 0082    "Што си тако јунак одоцнио, 0083    "Те ти ноћи идеш по мјесецу? 0084    "Овђе Муја и Алије нема, 0085    "Отишли су у Отоке Талу. 0086    "Свадбу прави од Отока Тале, 0087    "Сина жени, а ћерку удаје, 0088    "Код куле му ниђе нико нема, 0089    "Само једна Ајкуна ђевојка, 0090    "И она се у Отоке спрема." 0091    А Тадија поче бесједити: 0092    "Мујо ми је Богом побратиме, 0093    "Ја сам гаваз Мусе капетана, 0094    "Па ја моме побратиму дођо 0095    "Да га чекам на бијелу кулу, 0096    "Докле Мујо из Отока дође. 0097    "Муса ме је њему оправио." 0098    То Тадија у ријечи бјаше, 0099    Док се јави Ајкуна ђевојка, 0100    Па гавазу поче бесједити: 0101    "Ђела бери на бијелу кулу!" 0102    То Тадија једва дочекао, 0103    Па ето га на бијелу кулу, 0104    Па јој јунак турски селам виче. 0105    Ајкуна му селам приватила. 0106    Кад Ајкуна момка сагледала, 0107    На Ташу се ашик учинила, 0108    Па јунаку Ајка бесједила: 0109    "Ја би сада највољела млада 0110    "Да си по чем од Сења бијела. 0111    "Је л’ истина што говоре људи 0112    "За Тадију брата Иванова, 0113    "Да је добар јунак на мејдану, 0114    "А љепши је од сваке ђевојке?" 0115    То Тадија једва дочекао, 0116    Па ђевојци ’вако бесједио: 0117    "Ја сам чуо истину праву 0118    "За Тадију брата Иванова 0119    "Да је добар јунак на мејдану, 0120    "А љепши је од сваке ђевојке. 0121    "Но Ајкуно, сестро Мујагина, 0122    "Би ли почем познала Тадију?" 0123    Ђевојка му на то одговара: 0124    "Ја би лако познала Тадију. 0125    "Наша га је дочекала стража 0126    "На Кунару високу планину, 0127    "На њега је ватру оборила, 0128    "У десну га руку обранила, 0129    "Биљег има на десници руци." 0130    И да видиш Сењанин-Тадије, 0131    Он узгрте рукав уз мишицу, 0132    Указа се рана од оружја: 0133    "Ја сам главом дијете Тадија, 0134    "Мио братац Иван-капетана." 0135    Кад Ајкуна ријеч саслушала 0136    Руке шире у лице се љубе, 0137    Узеше се за бијеле руке, 0138    Па одоше у шикли одају, 0139    Ту господску вечер’ вечераше, 0140    Па легоше санак боравити. 0141    Љуби Ташо Ајкуну ђевојку 0142    До зорице и бијела дана. 0143    Ту заспаше једно код другога, 0144    Док огрија од истока сунце. 0145    Ђе је срећа ту је и несрећа, 0146    Док ето ти брза коњаника 0147    Од Отока Кориман-ћеаја 0148    За Ајкуну сестру Мујагину, 0149    Да је води у Отоке Мују, 0150    Јер је Мујо чудан санак снио, 0151    Ђе му вода кулу понијела. 0152    Одиста се Турчин препануо, 0153    Па се боји Мујо од каура, 0154    Да му сестру не заробе Ајку. 0155    Како дође Кориман ћеаја 0156    У Мујову мермерли авлију, 0157    Нађе дора, стоји у авлију. 0158    Па узима плетену канџију, 0159    Бије ћаја дора Иванова, 0160    Стоји писка дора од мејдана. 0161    То зачуо дијете Тадија, 0162    Па у сану на ноге скочио, 0163    У авлију дору поитао. 0164    Одиста се Ташо препануо, 0165    Ђе га заста данак у Удбину, 0166    Кад Тадија ћају сагледао, 0167    Овако му ријеч бесједио: 0168    "Не, Турчине, шинула те гуја! 0169    "Не удри ми дора од мејдана, 0170    "Дорат има свога господара." 0171    Па потрже златку од појаса, 0172    На Турчина ватру оборио, 0173    Обадве му ноге преломио, 0174    Паде ћаја у мермер-авлију. 0175    У том стиже Ајка са чардака, 0176    Па претила посједоше дора. 0177    Бесједи јој дијете Тадија: 0178    "Држ’ се добро, сестро Мујагина, 0179    "Да те вјетар не понесе младу 0180    "Од Тадије и коња дорина. 0181    "Шта не лети и не носи крила, 0182    "Ништа дора састићи не море." 0183    Па побјеже низ турску Удбину. 0184    Када Турци то чудо видјеше, 0185    Припалише шибе и лубарде, 0186    Абер оде на четири стране. 0187    Чуо Турчин у Отоке Мујо, 0188    Па се Турчин јаду досјетио. 0189    То је чуло тридест караула, 0190    На Кунари караула тврда, 0191    Па стражари на ноге скочише, 0192    Дочекаше од Сења Тадију, 0193    На јунака ватру оборише. 0194    Свака редом дочека га стража. 0195    Докле прође тридест караула, 0196    Осамнаест задобио рана, 0197    На дорату двадест и шест рана. 0198    Ни то Ташо ни абера нема, 0199    Но да видиш јада изненада, 0200    Дочека га четерест стражара 0201    Од Кунаре с карауле тврде, 0202    Па на Ташу ватру оборише. 0203    Ту Тадији лоша срећа била, 0204    Четрдесет задобио рана, 0205    Задобио рана од шишана; 0206    На дорату шесет и четири. 0207    Не би Ташо главу уносио, 0208    Да га дорат није износио. 0209    Када Турци чудо сагледаше, 0210    Сакупи се серат и крајина. 0211    У том стиже Мујо и Алија 0212    И са њима од Отока Тале, 0213    Па голему подигоше војску, 0214    Подигоше с караула страже. 0215    Сви су Турци макул учинили, 0216    Да ћерају трагом за јунаком, 0217    Јер га ране освојише грдне, 0218    Да му русу посијеку главу. 0219    А Тадију ране освојиле, 0220    Па Ајкуни био бесједио: 0221    "Душо моја, Ајкуна ђевојко, 0222    "Мене ране освојиле грдне, 0223    "Па не могу јати на дорату. 0224    "Душо Ајко, лијепа ђевојко, 0225    "Занеси ме украј друма пута. 0226    "Од мене ти Богом просто било, 0227    "Узми мога претила дорина, 0228    "Па се врати у турску Удбину, 0229    "Мујо ће те добро дочекати, 0230    "Кад сагледа Ивова дорина. 0231    "Кажи, душо, да си преварена, 0232    "Никад тебе прекорети неће." 0233    Кад Ајкуна саслуша Тадију, 0234    Проли сузе низ бијело лице, 0235    Па Тадији поче бесједити: 0236    "О Тадија, срце из њедара, 0237    "Заиста те оставити нећу, 0238    "Док ти чујем у костима душу." 0239    Па одсједе од коња дорина, 0240    Узе Таша на бијеле руке, 0241    Па га спушта на зелену траву. 0242    Ту Тадија кости одморио, 0243    Па ђевојци ријеч бесједио: 0244    "О Ајкуно, моја драга душо. 0245    "Узми дизгин од коња дорина, 0246    "Затури му седлу на ункашу, 0247    "Ошини га троструком канџијом, 0248    "Нека иде Сењу бијеломе, 0249    "Да дората не одведу Турци, 0250    "Ране су ме освојиле грдно, 0251    "Не могу се држат’ на дорину. 0252    "Ако ћеш ме послушат’, ђевојко, 0253    "Овђе знадем зелену ливаду, 0254    "Крај ливаде камену пећину, 0255    "Унеси ме у ледну пећину, 0256    "Да ми Турци не сијеку главу. 0257    "Докле дорат у Сење отиде, 0258    «Турци оће стићи на ливаду, 0259    "Траг ће наћи од Удбине Турци, 0260    "Јер све крвца капље по камену." 0261    А ђевојка послуша Тадију, 0262    Па дорату дизгин затурила, 0263    А пусти га Сењу бијеломе. 0264    Узе Таша на бијеле руке, 0265    Па Тадију носи уз планину, 0266    Док дођоше на росну ливаду, 0267    Па с ливаде у ледну пећину. 0268    Отпаса му мухадем појаса, 0269    Извади му свијетло оружје, 0270    Рас’јече му свилу и кадиву, 0271    Утеже га што боље могаше. 0272    Мало стало за дуго не било, 0273    Док стигоше уз планину Турци, 0274    Друмом гоне коња и јунака, 0275    Млази крви стоје по камену; 0276    Ђе је Ташо одјао дорина, 0277    Ту је локва крви останула. 0278    Многа стиже сила и ордија, 0279    Удбина се листом подигнула. 0280    Код локве се искупише Турци, 0281    Па међу се вијећ’ вијећаше, 0282    И овако Турци бесједише: 0283    "Тадија је бели у планину, 0284    "А дорат је Сењу отишао. 0285    "Да би влаше конце затурило, 0286    "Остало је у гору зелену, 0287    "Но скочите да га потражимо." 0288    Није шала сила и ордија, 0289    По крви су наодили трага 0290    До ливаде и ледне пећине, 0291    Сви виђоше да је у пећину. 0292    По ливади табор поставише, 0293    Огањ ватре живе наложише, 0294    Па уз ватре кафе приставише, 0295    Па међу се макул учинише 0296    Да оправе неколико друга 0297    Да уводе камену пећину. 0298    То рекоше, па се послушаше, 0299    Кроз ордију пустише телала. 0300    Телал виче и тамо и амо: 0301    "Није л’ мајка родила Турчина, 0302    "Да уводи ледену пећину, 0303    "И увати влаа у пећину, 0304    "Али влау посијече главу, 0305    "Даје Мујо стотину дуката, 0306    "Све оружје што је код Тадије, 0307    "И Ајкуну сестру за љубовцу." 0308    Ту се јунак наћи не могаше 0309    Да отиде у ледну пећину, 0310    И Тадији посијече главу. 0311    Док ето ти четири Турчина, 0312    Два Кодрића и два Атлагића, 0313    Сва четири оће на пећину. 0314    Аирли им дову изучише, 0315    На пећину Турке оправише. 0316    А то виђе Ајкуна ђевојка, 0317    Па казује Сењанин-Тадији, 0318    Који Турци иду на пећину. 0319    А Тадија ’вако бесједио: 0320    "О Ајкуна, шинула те гуја! 0321    "Подигни ме на бијеле руке, 0322    "И додај ми пушку џевердара." 0323    Кад ђевојка саслуша Тадију, 0324    Диже Таша на бијеле руке, 0325    Довати му пушку џевердара. 0326    Тадији су саломљене руке, 0327    А тежак му пушка џевердару, 0328    Не може га држат’ на рукама, 0329    Па ђевојку сјетује Тадија, 0330    Како ваља с пушком управљати: 0331    "Ти се, душо, немој препанути, 0332    "Сва четири оћеш погубити." 0333    Док Тадија у ријечи бјаше, 0334    У томе се помолише Турци, 0335    А ђевојка пушку намјестила, 0336    Џевердару даде ватру живу. 0337    Добра пушка ватру приватила, 0338    Сва четири земљи оборила. 0339    А ђевојка на аге скочила, 0340    Свој четири уграби оружје, 0341    И унесе у пећину Ташу. 0342    Гласа даде на четири стране, 0343    Она бере литру тученика 0344    И четири зрна ливеника, 0345    А сувише дванаест сачама, 0346    Свака сачма по дванаест драма. 0347    То су чуле четири планине, 0348    Буковица и Ораовица, 0349    Велебићу и Пролом планина, 0350    И чуло се Сењу бијеломе. 0351    Бјеше Иво на бијелу кулу, 0352    Па познаде свога џевердара. 0353    Скочи јунак на ноге лагане, 0354    Па потрча на ледну тавницу. 0355    Од тавнице отворена врата, 0356    У тамницу ниђе нико нема. 0357    Док дотрча вјерена љубовца, 0358    Господару Иву проговара: 0359    "Пуштила сам ђевера Тадију, 0360    "Отишо је у турску Удбину." 0361    Кад то зачу Иван капетану, 0362    Удари се руком по кољену, 0363    Па запали зелену лубарду, 0364    Абер даје по Сењу бијелу. 0365    А Сењани од боја јунаци 0366    Свакад држе коње оседлане, 0367    Оседлане и наоружане, 0368    Па готове коње посједоше, 0369    У планину нагло поиташе, 0370    Пред свијема Иван капетане, 0371    За њим иде триста коњаника, 0372    Док дората коња сусретоше. 0373    А какав је дорат од мегдана, 0374    Сав је дорат у крв огрезнуо 0375    Са врх главе до зелене траве. 0376    Узе Иван плетену канџију, 0377    Па дората коња удараше, 0378    И овако њему говораше: 0379    "Ај дорате, пуст ми остануо! 0380    "Да ми мјесто у планину кажеш, 0381    "Ђе си брата оставио мога. 0382    "Стаде вриска дора од мејдана. 0383    Коњ бијаше ама знадијаше, 0384    Па се натраг уз планину врати, 0385    Докле мјесту у планину дође, 0386    Ђе Тадију бјеше оставио. 0387    Стаде дорат код крви јуначке. 0388    Ту зелена трава поваљата, 0389    По трави је крвца пошкропата. 0390    Сви Сењани очима видјеше, 0391    Да ј’ изишла сила и ордија, 0392    Траг је нашла Сењанин-Тадији, 0393    И са трагом војска полазила. 0394    Сви Сењани коње одсједоше, 0395    Заведоше украј друма пута, 0396    Свезаше их за јеле зелене. 0397    На ливаду росну излазише, 0398    Ту видјеше силу и ордију, 0399    Ђе су Турци табор учинили, 0400    Код пећине стражу поставили. 0401    Кад то виђе Иван капетане, 0402    Ту Сењане разреди јунаке. 0403    Тад да ти је чудо сагледати, 0404    Кад Сењани сложно ударише, 0405    Па на Турке ватру оборише. 0406    Одма дуге пушке потурише, 0407    Потегоше пламене анџаре, 0408    Нож сијева, крв се пролијева. 0409    Боже мили, чуда великога! 0410    Неки виче: куку мени, мајко! 0411    Неки каже: јао мени, друже! 0412    Неки брате уз долину струже. 0413    Разгоне их од Сења Сењани 0414    Баш ко вуци пребијеле јањце. 0415    Од Турака жива ока нема 0416    Да утече у турску Удбину. 0417    Ту Сењани добро задобише, 0418    Мало их бјеше рањеније, 0419    Изеше им коње и оружје. 0420    Па сједоше по зеленој трави, 0421    Међу њима Иван капетане. 0422    Поче Иван ријеч бесједити: 0423    "Ко отиде у ледну пећину, 0424    "Па ми брата у животу каже, 0425    "Ево њему од злата челенка, 0426    "И даћу му стотину дуката." 0427    А Тадија ране боловаше, 0428    Па ђевојци ’вако говораше: 0429    "А ђевојко, сестро Мујагина, 0430    "Иди млада у росну ливаду 0431    "Моме брату Иван-капетану, 0432    "Па му јаде за Тадију кажи. 0433    "Иван јесте срца милостива, 0434    "Неће тебе нигда прекорети, 0435    "Но те оће, душо, даривати." 0436    Ђевојка га итро послушала, 0437    По отиде у росну ливаду 0438    Баш Ивану сенску капетану, 0439    Пред Ива се смјерно поклонила, 0440    Па га љуби у скут и у руку. 0441    А вели јој Иван капетане: 0442    "О Ајкуно, лијепа ђевојко, 0443    "Оћеш ли ми добре казат’ гласе 0444    "За Тадију мила брата мога, 0445    "Да ли су га погубили Турци?" 0446    А Ајкуна Иву одговара: 0447    "О Иване, сенски капетане, 0448    "Зазор ми је у те и гледати, 0449    "А деила с тобом бесједити. 0450    "Ја те молим као капетана, 0451    "Немој мене прекорети, Иво, 0452    "Јер се оћу млада објесити, 0453    "Или оћу у воду скочити. 0454    "Тадија је мало у животу, 0455    "Грдне ти је ране допануо." 0456    А Иван је руком загрлио: 0457    "Ти се не бој, моја снао драга, 0458    "Ако умре дијете Тадија, 0459    "Кунем ти се Богом истинијем 0460    "Никад тебе прекорети нећу, 0461    "А оћу те, снао, удомити, 0462    "А и сретну тебе поставити." 0463    Па се маши у џепове руком, 0464    Те извади два прстена златна, 0465    На њима су два камена драга, 0466    Баш ваљају два царева града. 0467    Ђевојка се Иву поклонила, 0468    У десну га руку пољубила, 0469    Па му сједе у десно кољено, 0470    Све му каза шта је и како је. 0471    Онда Иво на ноге скочио, 0472    Па одоше у ледну пећину, 0473    На ливаду изнијеше Таша. 0474    Бесједи му Иван капетане: 0475    "О Тадија, брате од матере, 0476    "Јесу ли ти ране за видање, 0477    "Можеш ли ми, брате, пребољети, 0478    "Да добавим од мора ећима, 0479    "Да ти видам твоје ране грдне?" 0480    А Тадија брату проговара: 0481    "Грдне су ме ране освојиле, 0482    "Тек ми срце доватиле нису. 0483    "Не могу ти ништа бесједити, 0484    "Но добави од мора ећима." 0485    Кад то чуо Иван капетане, 0486    Разапеше пребијело платно, 0487    Па на платно турише Тадију, 0488    Од Турака шићар покупише, 0489    Па одоше Сењу бијеломе, 0490    Добавише од мора ећима, 0491    Па видају Сењанин Тадију. 0492    Видаше га за годину дана, 0493    Док извида Сењанин-Тадију. 0494    Покрстише Ајкуну ђевојку, 0495    Лијепо јој име нађенуше: 0496    Од Ајкуне Милица ђевојка, 0497    А Милица Ташу суђеница.