Сестрић Милован и сестра Глумца Осман-аге 0001    Вино пије од Јанока бане, 0002    Око бана двадес џенерала 0003    И тридесет има капетана, 0004    Међу њима Чоле капетане. 0005    Одоше се хвалит’ капетани 0006    Ко је бољи јунак од којега, 0007    Ко је више добио мегдана. 0008    А што вели Чоле капетане: 0009    "Браћо моја и дружино драга, 0010    "Од како сам јунак постануо, 0011    "Ја сам двије направио куле, 0012    "И пуне сам напунио робља 0013    "Од Турака из турске Удбине. 0014    "Још ћу трећу начинити кулу, 0015    "И отићи на дорату моме, 0016    "Браћо моја, у турску Удбину, 0017    "Да заробим роба од Турака, 0018    "Да напуним ону трећу кулу." 0019    Кад то чуло двадес џенерала 0020    И тридесет српски капетана, 0021    Сва господа Чолу бесједише: 0022    "Прођ’ се тога, Чоле капетане, 0023    "А ђавола и турске Удбине, 0024    "Ти си, Чоле, јунак остарио, 0025    "Дорат ти је добар за мејдана, 0026    "Онакога у свијету нема. 0027    "Већ ако ћеш наске послушати, 0028    "А ти продај дора од мејдана, 0029    "Узми за њег хиљаду дуката, 0030    "Пак се рани и од зла брани, 0031    "А прођи се врагали Удбине." 0032    Кад то чуо Чоле капетане, 0033    То је њему врло мучно било, 0034    Па бесједи Чоле капетане: 0035    "Браћо моја и дружино драга, 0036    "Оће васке Чоле послушати. 0037    "Ја ћу продат’ дора од мејдана, 0038    "Ал’ ми дорат млого требовао, 0039    "Донио ми тридес челенака, 0040    "И још добра много донио је." 0041    Па устаде Чоле капетане, 0042    Оде Чоле на бијелу кулу, 0043    Па на млађе срклет учинио, 0044    Те дората коња тимарише, 0045    У сунђер му воду покупише, 0046    А дората окитише дивно. 0047    Дође Чоле, сеири дорина, 0048    Прође Чоле с обадвије стране, 0049    Па га грозне сузе пропадоше, 0050    Па дорату Чоле проговара: 0051    "Ај дорате, соколово крило, 0052    "Млого си ми, доро, требовао." 0053    Па дората даде на телала. 0054    Телал виче по Јаноку граду: 0055    "Ко ће дати хиљаду дуката 0056    "За дората коња од мејдана!" 0057    Ко имаше, онај не смијаше, 0058    Ко смијаше, блага не имаше. 0059    Враг нанесе и несрећа црна 0060    А приморца од мора трговца, 0061    Како виђе Чолова дорина, 0062    Он потеже везену мараму, 0063    У мараму хиљаду дуката, 0064    Па их даје Чолу капетану. 0065    А трговац посједе дорина, 0066    Отиште га пољем јаночкијем. 0067    А да видиш Чола капетана, 0068    Он отвори срчали пенџера, 0069    А узима срчали дурбина, 0070    Чоле прати коња и трговца, 0071    Ђе му дорат по три копја скаче, 0072    Сузе рони, овако говори: 0073    "Баш те никад заборавит’ нећу." 0074    Таман Чоле у ријечи бјаше, 0075    Док ето ти сестрић-Милована, 0076    Капу скида, до земље се свија, 0077    Љуби Чола у скут и у руку, 0078    Па му сестрић поче бесједити: 0079    "За што, дајо, продаде дорина, 0080    "А даде га у туђинске руке, 0081    "А не каза сестрићу твојему? 0082    "Ја имадем моју очевину, 0083    "Продао би луке и читлуке, 0084    "Могао би дора откупити." 0085    Сузе рони, а проклиње Чола. 0086    А старцу се Чолу сажалило, 0087    Па извади од злата мараму, 0088    У мараму хиљаду дуката, 0089    Па их даде сестрић-Миловану: 0090    "На, сестрићу, хиљаду дуката, 0091    "Иди врати ако можеш дора, 0092    "Теби ћу га дати за хиљаду, 0093    "Чекаћу те три године дана." 0094    Узе сестрић хиљаду дуката, 0095    Па отиде пољу уз приморје. 0096    Кад Милован близу мора дође, 0097    Тамо стиже од мора трговца, 0098    Па извади везену мараму, 0099    У мараму хиљаду дуката, 0100    Па је даде од мора трговцу: 0101    "На, трговче, врати ми дорина, 0102    "Јербо ме је оправио Чоле, 0103    "Да ми вратиш дора од мејдана." 0104    То трговац ни гледати неће: 0105    "Не дам дора за живота свога, 0106    "Да ми дадеш небројено благо." 0107    У томе се оба завадише. 0108    А да видиш сестрић-Милована, 0109    Он потеже перна буздована, 0110    Па удара приморца трговца, 0111    Колико га лако ударио, 0112    Са земљом га црном саставио, 0113    Па му узе дора од мејдана, 0114    А даде му мараму од злата, 0115    И остави хиљаду дуката. 0116    Ту посједе Чолова дорина, 0117    Право иде Чолу капетану. 0118    Када дође у Чолову кулу, 0119    Сусрете га Чоле капетане, 0120    Па бесједи сестрићу својему: 0121    "Мој сестрићу, шта си наумио?" 0122    Бесједи му сестрић Миловане: 0123    "О чу ли ме, Чоле капетане, 0124    "Ја ћу ићи у турску Удбину 0125    "А до куле Глумца Осман-аге. 0126    "Јесам чуо и људи ми кажу 0127    "У Османа сестра на удају, 0128    "Да је ’наке у Удбину нема. 0129    "Рад сам, дајо, ићи у Удбину 0130    "Да уводим Османову кулу, 0131    "И окушам срећу у дорину." 0132    А вели му Чоле капетане: 0133    "Чу ли мене, сестрић-Миловане, 0134    "Ћерај дора у турску Удбину, 0135    "Те окушај срећу у дорину. 0136    "Што, сестрићу, саде задобијеш, 0137    "Уврати ми на бијелу кулу, 0138    "Чекаћу те за седам година." 0139    Па му даде, и честита дора: 0140    "Здраво ишо, шићар задобио!" 0141    Па сестрићу посједе дорина, 0142    Ћера дора у турску Удбину. 0143    Докле дође пољу удбинскоме, 0144    Ту чобане нађе код оваца. 0145    Чобанима божју помоћ дава. 0146    Чобани му помоћ прифатише: 0147    "Да си здраво, незнана делијо!" 0148    А бесједи сестрић Миловане: 0149    "О чобани, моја браћо драга, 0150    "Знадете ли Глумца Осман-агу. 0151    "Је л’ код куће у турску Удбину?" 0152    Чобани му тијо бесједили: 0153    "А Бога ми, незнана делијо, 0154    "Осман ти је јутрос поранио, 0155    "Отишо је Лики и Крбави, 0156    "Тамо жени сестрића својега, 0157    "По имену ускок-Каримана. 0158    "Код двора му ниђе никог нема, 0159    "Само сестра Менума ђевојка." 0160    А кад чуо сестрић Миловане, 0161    То Милован једва дочекао, 0162    Па окрете дора од мејдана, 0163    Право иде Османовој кули. 0164    У авлију ућера дорина, 0165    А срете га Менума ђевојка. 0166    Под јунаком коња прифатила, 0167    Коња води у арове тије, 0168    А јунака на бијелу кулу. 0169    Бесједи јој сестрић Миловане: 0170    "А Менума, кћери Османова, 0171    "Мене Осман јесте оправио 0172    "Да на свадбу идеш Кариману." 0173    А Менума поче бесједити: 0174    "О јуначе, незнана делијо, 0175    "Ја би сада млада највољела 0176    "Да си сестрић Чола капетана, 0177    "По имену млади Миловане. 0178    "Јесам чула у нашу Удбину, 0179    "Да је љепши од сваке ђевојке, 0180    "Па сам Богу емин учинила, 0181    "Да му пођем за вјерену љубу. 0182    "Гледајући на твојему лицу, 0183    "Ил’ си сестрић, ил’ си своје Чолу. 0184    "Ти Османа ниси ни виђео." 0185    Кад то зачу сестрић Миловане, 0186    То Милован једва дочекао, 0187    Проказа се Менуми ђевојци 0188    Да је сестрић Чола капетана. 0189    Кад то чула Менума ђевојка, 0190    Раширила обадвије руке, 0191    Па загрли млада Милована. 0192    Опрема се на танану кулу, 0193    Узе блага колико јој драго, 0194    Па сиђоше до коња дорина, 0195    А Милован посједе дорина, 0196    А ђевојку увати за руку, 0197    Па је тури за се на дорина. 0198    Што не лети и не носи крила, 0199    Ни дората стиже, ни престиже, 0200    Право дође у Јанока града. 0201    Добро знаде сестрић Миловане 0202    Шта је њему бесједио Чоле: 0203    Шта добави прво у Удбину, 0204    Да му даде на бијелу кулу. 0205    И томе се сестрић обећао. 0206    Све мислио на једно смислио: 0207    Да се моли Чолу капетану, 0208    Да не тражи шићар добијени, 0209    Јер ђевојку прегорјет’ не може. 0210    Уврати се на Чолову кулу, 0211    Честита му Чоле капетане: 0212    "Здраво био, сестрић-Миловане, 0213    "Здраво био, ђевојку љубио! 0214    "Знаш, сестрићу, што смо утврдили? 0215    "Први шићар долази ујаку, 0216    "Оно друго теби што добијеш. 0217    "Ил’ остави на кули ђевојку, 0218    "Ил’ повади хиљаду дуката." 0219    Моли му се сестрић Миловане. 0220    То сестрићу ништа не помаже. 0221    Узмучи се сестрић Миловане, 0222    Нема јунак хиљаду дуката, 0223    А Менуму прегорјет’ не може. 0224    Све то гледа Менума ђевојка, 0225    Сузе пушта низ бијело лице, 0226    Не би ли се сажалио Чоле, 0227    А Чоле се сажалити неће, 0228    Већ Менуму оће уставити. 0229    Менума се стаде премишљати, 0230    Сада шта ће од живота свога. 0231    Доцкан Мена к себи долазила, 0232    Тури руке к себи у њедара, 0233    Извади му хиљаду дуката, 0234    Па их даде Чолу капетану. 0235    Узе Чоле хиљаду дуката, 0236    Ама Чолу мило не бијаше, 0237    Тек му друга бити не могаше, 0238    А Милован Менуму за руку, 0239    Одведе је на бијелу кулу, 0240    Покрсти је, и привјенча за се. 0241    Нека му је, честита му била!