Женидба Максима барјактара 0001    Везак везло тридест ђевојака 0002    У Удбињи у турској Крајини 0003    На чардаку по бијелу платну 0004    А на кули старца Ћевај-аге, 0005    Везак везле у јеглен се дале, 0006    Свака фали заручника свога, 0007    Али шути Златија ђевојка, 0008    Мила ћерка старца Ћевај-аге. 0009    Говоре јој тридест ђевојака: 0010    "О Златијо, лијепа ђевојко! 0011    "Што ти шутиш, ништа не говориш, 0012    "Што не фалиш твога заручника?" 0013    Насмија се лијепа Златија, 0014    Те говори другарицам’ својим: 0015    "Што ћу фалит’, кад и саме знате 0016    "Да бољега не има јунака 0017    "На Крајини нити у Удбињи, 0018    "Што Турчина мога заручника, 0019    "По имену Арнаут-Османа, 0020    "Који носи свилен алај-барјак." 0021    У ријечи у којој бијаше, 0022    У то дође Осман барјактаре, 0023    Угледа га Златија ђевојка, 0024    Крај себе му мјесто начинила, 0025    Мрку њему каву приставила, 0026    А шарени чибук принијела: 0027    "О Османе, дражи од очију, 0028    "Попиј кафу, попуши дувана, 0029    "Па ти ајде мојему бабајку, 0030    "Те се њему моли уз кољено, 0031    "Нек ти даде свилена барјака, 0032    "Изнеси га на росну ливаду, 0033    "И поби га копљем у ледину, 0034    "Ти под барјак покупи јунаке, 0035    "Све младиће ни јошт ожењене, 0036    "Који може стићи и утећи, 0037    "На запету пушку ударити, 0038    "И рањена друга унијети, 0039    "На страшљиву мјесту дочекати, 0040    "А на кршну кланцу причекати, 0041    "И поведи тридест ђевојака, 0042    "Да идемо под Отрес-планину 0043    "Под јелике у поље зелено 0044    "Да пјевамо и теферичимо." 0045    Али Осман Златији бесједи: 0046    "Срце, душо, Златија ђевојко, 0047    "Од како нам Накић погинуо 0048    "Од ајдука Максим-барјактара, 0049    "Ми нијесмо на теферич били, 0050    "Бојимо се љуто од каура, 0051    "Те четују по Отрес-планини." 0052    А Златија њему одговара: 0053    "Да ја знадем, Арнаут-Османе, 0054    "Да се бојиш влаха иједнога 0055    "Бирдем бих ти прстен повратила, 0056    "А тражила према себи драгог." 0057    Ту Османа изједе срамота, 0058    Па Златији тијо проговара: 0059    "Чуј, Златија, тако ми имама, 0060    "И тридесет дана рамазана, 0061    "Не бојим се влаха ниједнога." 0062    Па од земље на ноге скочио, 0063    Па ето га старцу у одају, 0064    Те му турски Осман селам виче. 0065    Љепше њему старац приватио, 0066    Крај себе му мјесто начинио. 0067    Рече Осман: "Чуј ме, Ћевај-аго! 0068    "Дај ти мене зелена барјака, 0069    "Да га носим доље у чаршију, 0070    "Да под барјак сакупим јунаке, 0071    "Све биране момке нежењене, 0072    "Од зла оца, а од горе мајке, 0073    "Који може стићи и утећи, 0074    "На запету пушку ударити, 0075    "И на тврду кланцу причекати, 0076    "И рањена унијети друга, 0077    "А од ране јаукнути неће, 0078    "Шњима поћи под Отрес-планину, 0079    "И повести тридест ђевојака, 0080    "На ливади потеферичити." 0081    Вели њему старац Ћевај-ага: 0082    "Прођ’ с’, Османе, теферичовања 0083    "И шелмука под Отрес-планину, 0084    "Она пуста није никад сама 0085    "Без влашкога којега ајдука. 0086    "Од како нам Накић погинуо, 0087    "Ми теферич батал учинисмо, 0088    "Бојећи се влаха под планину, 0089    "Него прођ’ се врага и ђавола." 0090    Вели Осман старцу Ћевај-аги: 0091    "Не бој ми се, старче, од ајдука, 0092    "Док је моја на рамену глава, 0093    "И док су ми Турци Удбињани." 0094    Кад то зачу стари Ћевај-ага, 0095    Даде њему свилена барјака, 0096    Изнесе га Осман на ливаду, 0097    Удара му темер у ледину, 0098    Па истури двије пушке мале, 0099    Скупи му се тридесет јунака, 0100    Све момчади бољи од бољега, 0101    И пред њима шупљеглави Тале, 0102    Ту ми добре коње појахаше, 0103    Поведоше тридест ђевојака. 0104    Кад дођоше под Отрес планину, 0105    У пољу су коње разјахали, 0106    А ђевојке коло уватиле, 0107    Турци сједе, испијају вино 0108    И бистрицу лозову ракију, 0109    Ко не пије, та пуши дувана, 0110    Те слушају коло и ђевојке. 0111    Мало било, за дуго не било, 0112    Напокон им то весеље било, 0113    А сад ћете чути, ако Бог да. 0114    Намјера је била намјерила 0115    Само сама Максим-барјактара 0116    У Отресу у неђељу свету, 0117    Те сеири поља удбинскога 0118    Не би л’ каква меса уловио 0119    За печење, ал’ за миловање. 0120    Кад под Отрес опази ђевојке, 0121    Привуче се на коњу зекану, 0122    Па кад сиђе пољу под Отресом, 0123    Ошину га пакленом канџијом, 0124    Да долети брже међ’ ђевојке, 0125    Љуто Максим на цуре поклапан. 0126    Турци сједе, испијају вино, 0127    Нешто им се даде погледати, 0128    Ђе се прамен магле уфатио 0129    Испод горе Отреса планине, 0130    А из магле јунак испануо 0131    На зекану коњу од мегдана; 0132    Колико је коња помамио, 0133    Све му коњиц на колаче скаче 0134    У витаоц небу у висине, 0135    А збандачке по три укопаја, 0136    Б’јеле пјене преко себе баца, 0137    Рекао би јато голубова 0138    Да с’ јунаку око главе вију, 0139    Господара пјеном премашује. 0140    Тако гони до кола зекана. 0141    Кад огрезну изненад’ у Турке, 0142    Препаде се, чудит’ му се није. 0143    Но је Максим мудар и паметан, 0144    Он зна варат’ Турке на премаху. 0145    С коња сиђе, међу Турке дође, 0146    По турски им селам изручио, 0147    Они му га боље приватили. 0148    Кад згледаше коња и јунака, 0149    И Максиму очи сагледаше, 0150    Склонише се један до другога, 0151    Давају му тридест чаша вина 0152    Ожђелдија и добродошлица. 0153    Попи Максо, а не маче брком. 0154    Ал’ га пита буљубаша Мујо: 0155    "О Богу ти, незнани јуначе! 0156    "Од куда си, од земље које си, 0157    "Којега си рода и племена, 0158    "Како л’ тебе по имену вичу?" 0159    Максим лаже, те право не каже: 0160    "Ја сам јунак отуд од Коњица, 0161    "По имену Кочић Ибраиме, 0162    "Па сам јунак кола пожелио, 0163    "И сишао међу ђевојкама 0164    "Да искалим моје срце јадно 0165    "За Накићем Богом побратимом. 0166    "Од како ми Накић погинуо, 0167    "Нијесам га, браћо, запјевао. 0168    "Је ли тестир, Турци ефендије, 0169    "Да отидем доље међ’ ђевојке?" 0170    Вели њему старац Ћевај-ага: 0171    "Тестир ти је, Кочић-Ибраиме, 0172    "Тестир ти је зашто не би био. 0173    "Ти отиди колу и ђевојкам’, 0174    "Па с’ увати до моје Златије, 0175    "Те окрени коло наоколо." 0176    То је Максим једва дочекао, 0177    Па потрча међу ђевојкама. 0178    На Златију коло растргнуо, 0179    Све окреће коло наоколо, 0180    Бијелом је руком поштипљује, 0181    А чизмом јој ногу почепљује, 0182    А деснијем оком намигује. 0183    Бесједи му Златија ђевојка: 0184    "Шједи с миром, мрка потурицо, 0185    "К себе руке, обје ти опале! 0186    "Лакше ногом, ти их изгубио! 0187    "Мање оком, данас ти испало! 0188    "Ако сада ја из кола викнем, 0189    "Турци ћете ножим’ истрзати, 0190    "А мој Осман срце изнијети, 0191    "Јер ја н’јесам лице одгоила, 0192    "Да га љубе мртве потурице, 0193    "Нит’ сам зенђил рухо приправила, 0194    "Да га дерем уз турске катане; 0195    "Нег’ сам моје одгојила лице 0196    "За Максима влаха барјактара. 0197    "Ја га тајно у мом срцу носим." 0198    Када Максим зачу лакрдију, 0199    Тијо шапће на уши Златији: 0200    "Казуј, Златка, јес’ ли вјере тврде?" 0201    Она му се куне и преклиње: 0202    "Тврда вјера, турско момче младо." 0203    Тада Максим измаче јој руку, 0204    Те распуча пуце под гроце, 0205    Засјаше се токе на Максиму, 0206    Сјајне токе Накића Мустафе. 0207    Чим га виђе лијепа Златија, 0208    Чим га виђе, одма га познаде, 0209    Па говори Максим-барјактару: 0210    "Покри токе, шинула те гуја! 0211    "Овђена је сестра Накићева, 0212    "Ако види токе Мустафине, 0213    "И завиче тридест Удбињана, 0214    "Да имадеш соколова крила, 0215    "Да одлетиш између ждраљева, 0216    "Не би перје изнијело месо." 0217    Они мисле нико их не чује, 0218    Ал’ то чула сеја Накићева, 0219    И виђела црнијем очима, 0220    Па завика што јој грла дава: 0221    "Ђе сте, Турци, црн вам образ био! 0222    "Није ово Кочић Ибраиме, 0223    "Него главом Максим барјактаре, 0224    "На њему су токе позлаћене 0225    "Мустафаге мила брата мога." 0226    Када чуше Турци лакрдију, 0227    Поскочише на ноге лагане, 0228    Азурају пусат и парипе. 0229    Но ни Максим не стоји залуду, 0230    Но допаде до коња зекана, 0231    Баци му се јунак на рамена, 0232    А Златију за се на зекана. 0233    Нема каде да ј’ утеже пасом, 0234    Погна зека, Златији говори: 0235    "О Златијо, и срце и душо, 0236    "Држ’ се добро за свилену пасу!" 0237    Па зекана по трбуху туче, 0238    А прибија чизмом и мамузом. 0239    Да је коме стати па гледати, 0240    Како лети зекан по ђенару, 0241    Како носи соко препелицу, 0242    За њиме се поточ отиснула, 0243    Зорни коњи а бијесни Турци. 0244    Докле Турци коње појахали, 0245    Максим сиђе до по поља равна; 0246    Када Турци у по поља сишли, 0247    А Максим се ватио планине; 0248    Када Турци сишли под планину, 0249    Међу собом говор учинили: 0250    "Је ли мајка родила јунака, 0251    "Да изиђе врху на планину, 0252    "Сад је Максим на језера ладна 0253    "Починуо, те но пије вино, 0254    "Да одмара себе и зекана, 0255    "Он се неће лако одмакнути." 0256    То зачуо Арнаут Османе, 0257    Па поћера коња уз планину. 0258    Када дође на језера ладна, 0259    На језера упази Максима, 0260    Ђе он пије црвенику вино, 0261    Златија му на крило шједаше. 0262    Колико јој Максим мио био, 0263    Десном га је руком загрлила, 0264    А лијеву у њедра турила. 0265    Па завика Осман са кулаша: 0266    "Стани, курво, Максим-барјактаре, 0267    "Чију водиш силом заручницу?" 0268    Па потеже мача пламенога 0269    Да Максиму одас’јече главу. 0270    Али Максим хитар на ногама, 0271    Па потеже лака шестоперца, 0272    Пустимице Осма ударио, 0273    Пустимице ама смртимичке, 0274    Од добра га коња раставио, 0275    Па му б’јеле савезао руке, 0276    И привеза за дебелу јелу; 0277    Максим веже, Златија притеже, 0278    Па сједоше опет код језера. 0279    У то доба Рњичина Мујо, 0280    Па кад Мујо опази Максима, 0281    Он повика грлом и авазом: 0282    "Стани, влашче, Максим-барјактаре, 0283    "Чију водиш на силу сестрицу?" 0284    Па окрену кратку гарабину, 0285    На Максима огањ попустио. 0286    Али њему Бог и срећа даде, 0287    Ни мале му ране не зададе, 0288    Јер се врзну као соко сиви, 0289    Те Турчину ватру уграбио. 0290    Максим узе лака шестоперца; 0291    Трипут му се Турчин преметнуо, 0292    Док је с коња на земљи пануо, 0293    Па му свеза руке наопако, 0294    И привеза року за јелику. 0295    Максим веже, Златка попритеже. 0296    Тек што Максим сједе на земљицу, 0297    У то доба Гојашан Алиле, 0298    Гојно Туре вранца ознојило, 0299    Па кад виђе Максим-барјактара, 0300    Он потеже сабљу од појаса, 0301    На Максима јуриш учинио: 0302    "Стан’, копиле, влашче барјактаре, 0303    "Чију оћеш водити ђевојку?" 0304    Али Максим не да насртати, 0305    Но привати златна шестоперца, 0306    Те Алију у прси згодио; 0307    Два пут му се на коња преметну, 0308    А и трећом на земљицу црну, 0309    Те Алилу савезао руке, 0310    Те га веже при јелику тврдо, 0311    Максим веже, Златка попритеже. 0312    Тек што Максим сио на земљици, 0313    И пригнуо из чутуре вино, 0314    Ал’ ево ти Суља Одобаше, 0315    Голу ђорду носи у десницу, 0316    Ђога трче, а из грла виче: 0317    "Стан’, Максиме, од курве копиле, 0318    "Окле мислиш грабити ђевојке?" 0319    Ал’ се Максу више додијало 0320    Подизати, често устајати, 0321    Но привати свога џевердана, 0322    И састави нишан на Суљ-агу. 0323    Ђе гледао, ту га погодио, 0324    Међу очи, ђе обрве веже. 0325    Турчин паде, пуст му коњ остаде. 0326    Свеза коња трњу за кукрицу, 0327    Па он сједе опет пити вино. 0328    Златка му је на крило панула, 0329    Па говори Максим-барјактару: 0330    "О Максиме, срце у њедрима, 0331    "Бјеж’мо даље, ако желиш здравље. 0332    "Ако стигну други Удбињани, 0333    "Лудо ћемо оба погинути." 0334    "Муч’, Златијо, језик прекинула! 0335    "Неће Турци на ме, ако Бог да, 0336    "Давно су ме чули и познали, 0337    "И добро ми име запамтили." 0338    У бесједи о којој збораху, 0339    Кад се зачу јека кроз планину, 0340    Сви остали трче Удбињани, 0341    А пред њима на кулашу Тале, 0342    И он носи балту оковану, 0343    Па ми Тале виче иза гласа: 0344    "Стан’ причекај, курвићу Максиме, 0345    "Ласно ти се с ђецом преметати, 0346    "И грабити цуре из Удбиње, 0347    "И носити токе Накићеве, 0348    "Али није са старијем вуком." 0349    Скочи Максим ка’ да се помами, 0350    Те окрочи помамна зекана, 0351    И узима лака шестоперца, 0352    Те удари у перчину Тала, 0353    Седам му се пута преметнуо; 0354    Џеведару живу ватру даде, 0355    И погуби на коњу Турчина; 0356    Па извади двије кубурије, 0357    Једна му је ватру прифатила, 0358    И убила мулу Јусуф-агу, 0359    А друга га ватром изневјери. 0360    Обје пушке на земљи бацио, 0361    Па потеже сабљу оковану, 0362    Смртимичке у Турке удрио, 0363    Те сијече сабљом без разлога, 0364    Коњем гази мртве и рањене; 0365    Ко погибе, у гори остаде, 0366    Ко би страшив, Удбињи побјеже. 0367    Обрну се Максим-Барјактаре 0368    Да сијече савезане Турке, 0369    А и Тале јошт у живот био, 0370    Поче сјећи редом немилице. 0371    Моли му се Златија ђевојка: 0372    "О Максиме, драги господине, 0373    "Немој сјећи све по реду Турке, 0374    "Но повежи једног за другога, 0375    "Те их спреми у турску Удбињу, 0376    "Нека кажу како им је било, 0377    "Ђе је један тридест савладао, 0378    "А погуби Осман-барјактара, 0379    "Што се мене подавно фаљаше, 0380    "Заклињао дином и имамом, 0381    "Да с’ не боји влаха ниједнога." 0382    Максим Анђи атор учинио, 0383    Те погуби свезана Османа, 0384    Оне друге повеза им руке, 0385    Па привеза једног за другога, 0386    Скиде њима свијетло оружје 0387    И онако Удбињи опреми. 0388    Па узе им коње седланике, 0389    На коњима шићар товарили, 0390    А најбољег Анђи поклонио, 0391    Добра ђога раметли Османа, 0392    Златијина првог заручника 0393    Обречена али несуђена. 0394    Па отале здраво отидоше, 0395    Здраво сишли у равне Котаре, 0396    Те набави и попа и кума, 0397    Покрстише најприје Златију, 0398    И дивно јој име нађенуше, 0399    Прије Златка, а сад је Милица, 0400    Привјенчаше Милу за Максима. 0401    Кажу лијеп пород изродили, 0402    Двије шћери и четири сина, 0403    Прве ћери, потоње синове, 0404    Да се прво ћери разудају, 0405    А потоњи синови ожену, 0406    Да се два зла у дом не састају, 0407    Да не мрзи зава на јетрву, 0408    А свекрва стара на обије. 0409    Старе бабе не љубе невјесте, 0410    Њих да Бог да љубила земљица 0411    Прије вакта и прије земана! 0412    А подржи момке и ђевојке, 0413    Ђевојке нам рађају јунаке, 0414    А док буде на свијет’ јунака 0415    Биће момак’, бити ђевојака. 0416    Амин, Боже, да би тако било!