Удаја сестре Душанове. 0001    Пије вино Српски цар Стефане 0002    У Призрену мјесту питомоме, 0003    До њега су старци патријари: 0004    Четири су стара патријара, 0005    И до њих је до девет владика, 0006    И дванаест учтугли везира, 0007    И по реду Српски господари; 0008    Вино служи провизур Мијајло, 0009    А свијетли сестра Кандосија 0010    Са њедара драгијем камењем. 0011    Кад се царе напојио вина, 0012    Таде царе ријеч говорио: 0013    „Чујете ли, сва Српска господо! 0014    „Што ја хоћу ријеч бесједити: 0015    „Могу л’ бити вољан на бесједи, 0016    „Да ја узмем сестру Кандосију, 0017    „Да ја узмем за љубу вијерну, 0018    „Да се царско не разлази лице, 0019    „Да се царско не растура благо?” 0020    Сва господа устаде на ноге, 0021    Па се цару часно поклонише, 0022    Поклонише, не одговорише. 0023    Кад то зачу млада Кандосија, 0024    Своје лице заклонила била 0025    Баш за слугу провизур-Мијајла, 0026    Но то виђе Српски цар Стеване, 0027    Те говори Српски цар Стеване: 0028    „Курво једна, провизур-Мијајло! 0029    „Ти ли наста тај јунак на земљи, 0030    „Да заклониш чисто царско лице, 0031    „Царско лице за твоје скутове? 0032    „Вјера моја и тако ми Бога! 0033    „Кад у јутру бијел дан осване, 0034    „Погубићу провизур-Мијајла, 0035    „А узећу сестру Кандосију, 0036    „Узећу је за вијерну љубу.” 0037    Кад то зачу сестра Кандосија, 0038    Жао њојзи провизур-Мијајла; 0039    Златан ибрик из руку му узе, 0040    Сама поче цару служит’ вино. 0041    Док се царе вином напојио, 0042    Слуге њега из стола дигоше, 0043    Узеће га за оба пазуха, 0044    Однијеше њега у ложницу, 0045    Простријеше три мека душека, 0046    У душеке цара положише; 0047    Кад у јутру п’јевци запјевали 0048    И пред црквом звона ударила, 0049    Устадоше млоги свештеници 0050    На јутрењу у бијелу цркву, 0051    У бијелу цркву, свету Петку; 0052    Кад на службу звона ударише, 0053    Таде слуге цара подигоше, 0054    Дигоше га из мека душека, 0055    Држе њега за оба пазуха, 0056    Однијеше г’ у бијелу цркву, 0057    Посадише у стола сребрна; 0058    Док у цркви службу савршише, 0059    Изљегоше из бијеле цркве, 0060    Цара држе млоге вјерне слуге, 0061    Држе њега за оба пазуха, 0062    Воде њега двору бијеломе, 0063    Посадише г’ у стола сребрна, 0064    И ту дође сва Српска господа, 0065    Ту сједоше да пију ракију, 0066    Шећер ију, а ракију пију; 0067    Ал’ говори Српски цар Стеване: 0068    „Чујете ли, сва Српска господо! 0069    „Ја сам синоћ врло пијан био, 0070    „Да што лоше бесједио нисам?” 0071    Сва устаде по реду господа, 0072    Часно цару диван учинише, 0073    Учинише, не одговорише; 0074    Проговара провизур Мијајло: 0075    „Буди царе вољан на бесједи! 0076    „Јеси синоћ ријеч говорио, 0077    „Да погубиш провизур-Мијајла, 0078    „А да узмеш сестру Кандосију, 0079    „Да је узмеш за љубу вијерну.” 0080    Таде царе ријеч проговара: 0081    „Чујете ли, сва Српска господо! 0082    „Вино пити, а не опити се, 0083    „Нит’ је било, нити може бити; 0084    „Чу ли, слуго, провизур-Мијајло! 0085    „На част тебе твоја руса глава, 0086    „И на част ти сестра Кандосија 0087    „Ти је узми за љубу вијерну.