Душан хоће сестру да узме. 0001    Боже мили, чуда великога! 0002    Ев’ остаде двоје сирочади: 0003    Једно јесте Српски цар Стефане, 0004    А друго је сирота Роксандра, 0005    Па бесједи Српски цар Стефане: 0006    „Моја сестро, сирота Роксандро! 0007    „Ходи мене узми господара, 0008    „Да ми наше не харчимо благо.” 0009    Ма му вели сирота Роксандра; 0010    „О чу ли ме, мој брате Стефане! 0011    „Пређе би се небо проломило, 0012    „А на небо сунце погинуло, 0013    „Но узела тебе господара: 0014    „Богме никад ја те узет’ не ћу 0015    „Док не нађеш триста неимара, 0016    „Поведеш их у Шару планину, 0017    „Да ти нађу до триста извора, 0018    „На једну их жицу не саставе, 0019    „Не одведу Мисир-земљи равној; 0020    „И направиш до три чаше златне, 0021    „Да ти воду пије сиротиња.” 0022    Кад то зачу Српски цар Стефане, 0023    Он не жали похарчити блага, 0024    Но довати триста неимара, 0025    Поведе их у Шару планину, 0026    Те нађоше до триста извора, 0027    На једну их жицу саставили, 0028    Довели их Мисир-земљи равној; 0029    Па направи до три чаше златне, 0030    Да му воду пије сиротиња. 0031    Кад то виђе сирота Роксандра, 0032    Овако је ријеч бесједила: 0033    „Чујеш ли ме, мој брате Стефане! 0034    „Ја те богме никат узет’ не ћу 0035    „Док не нађеш триста неимара, 0036    „Да бијелу направе ти цркву 0037    „Од бијела мермера камена, 0038    „Подлисташ је тешкијем оловом, 0039    „А покријеш тучем зеленијем, 0040    „Па направиш до триста столова, 0041    „Па доведеш триста калуђера 0042    „И дванаест светијех владика 0043    „И четири Српска патријара, 0044    „И доведеш ђакона Јована 0045    „И његово ђеце триста луде; 0046    „Па како ни, мој брате, расуде.” 0047    Кад то зачу Српски цар Стефане, 0048    Он не жали похарчити блага, 0049    Но довати триста неимара, 0050    Те бијелу направише цркву 0051    Од бијела мермера камена, 0052    Подлисташе ј’ тешкијем оловом, 0053    А покрише тучем зеленијем; 0054    Па направи до триста столова 0055    И доведе триста калуђера 0056    И дванаест светијех владика 0057    И четири Српска патријара, 0058    И доведе ђакона Јована 0059    И његове ђеце триста луде: 0060    Па проклето просипаше мито, 0061    Да му даду сестру за љубовцу. 0062    Калуђери мита приватише, 0063    И привати дванаест владика 0064    И четири Српске патријаре, 0065    Но не хоће ђаконе Јоване 0066    И његове ђеце триста луде: 0067    Роксандра је пред бијелу цркву, 0068    Па излазе триста калуђера, 0069    Изидоше пред бијелу цркву, 0070    Ев’ нађоше Роскандру ђевојку, 0071    Овако јој ријеч бесједили: 0072    „Добро јутро, царева царице! 0073    „То ви, Боже, у час добар било!” 0074    Ема вели сирота Роксандра: 0075    „Хајт’ отоле, Бож’ји проклетници! 0076    „Ђаволи ви понијели душу, 0077    „А огањ ве изгорио живи! 0078    „Па ве вода мутна ћердосала!” 0079    Кад ето ти дванаест владика, 0080    Овако су ријеч бесједили: 0081    „Добро јутро, царева царице! 0082    „То ви, Боже, у добар час било!” 0083    Ама вели сирота Роксандра: 0084    „Хајт’ отоле, Бож’ји бездушници! 0085    „Ђаволи ви понијели душу! 0086    „А огањ ве изгорио живи! 0087    „И вода вас ћердосала мутна!” 0088    Кад ето ти Српски патријари, 0089    Овако су ријеч бесједили: 0090    „ Добро јутро, царева царице! 0091    „То ви, Боже, у добар час било!” 0092    Онако их оправи Роксанра, 0093    К’о владике и к’о калуђере; 0094    Кад ето ти ђакона Јована 0095    И његове ђеце триста луде, 0096    Овако су ријеч бесједили: 0097    „Добро јутро, сирота Роксандро! 0098    „А да Бог да и Богородица, 0099    „Ак’ узела мила брата свога, 0100    „Божја од вас не остало трага, 0101    „До ван змије и камена станца!” 0102    Кад то зачу Српски цар Стефане, 0103    А он скочи на ноге лагане, 0104    Те довати дрвене мајсторе, 0105    Од дрвета он прави ћелију, 0106    Од лијепа луча питомога, 0107    Замаза је прахом и катрамом, 0108    Па довати ђакона Јована 0109    И његове ђеце триста луде, 0110    У ћелију те их затворио, 0111    Па уждио са четири стране; 0112    Он отиде на бијелу кулу. 0113    Кад на јутро јутро освануло, 0114    Ев’ порани Српски цар Стефане, 0115    А погледа Стефан на ћелију, 0116    Ал’ се сама оградила црква, 0117    А у цркву триста светитеља, 0118    То су, браћо, млади мученици. 0119    Кад то виђе Српски цар Стефане, 0120    А он опет направи ћелију, 0121    Па довати триста калуђера 0122    И дванаест светијех владика 0123    И четири Српска патријара, 0124    У ћелију те их затворио, 0125    Затворио, па их запалио, 0126    Он отиде на бијелу кулу. 0127    Кад на јутро бјеше освануло, 0128    А отиде Стефан на ћелију, 0129    Ал’ ћелија бјеше изгорела, 0130    И земља је под њом изгорела, 0131    Изгорела, па се пропанула, 0132    Па је вода ударила мутна, 0133    Те је њине кости ћердосала. 0134    Кад то виђе Српски цар Стефане, 0135    Не смје узет’ сестру за љубовцу! 0136    То је било, када се чинило, 0137    А сада се тек приповиједа.