Војвода Јанко и цар Отмановић 0001    Књигу пише царе Отмановић, 0002    Посла је у Сибињу граду 0003    А на руке војеводи Јанку: 0004    ”Чу ли мене, од Сибиња Јанко, 0005    ”Оправи ми Бановац-Секулу, 0006    ”Око њега дванаест бановах, 0007    ”Е Турћији земљи дојадише. 0008    ”Не зовем их да их посијечем, 0009    ”Но их хоћу, Јанко, потурчити. ” 0010    Кад је Јанка књига допанула, 0011    Књигу гледа из гласа се смије, 0012    Па ми књигу бановима каже. 0013    Другу књигу Јанко направио, 0014    У књигу се цару поздравио. 0015    ”Чујеш ли ме, цар-Отмановићу, 0016    ”Ја не судим, царе, с бановима, 0017    ”А ја имам бољијех бановах 0018    ”Од Секула с његовом дружином. 0019    ”Ема, царе, кад си наумио, 0020    ”Ти окупи триста сератлија, 0021    ”Међу њима хоџу и кадију, 0022    ”А за њима туре сунетлију 0023    ”А пред њима Бећир-бега твога 0024    ”Оправи их у Сибињу граду, 0025    ”Да потурче цијела Сибиња. ” 0026    Каде цара књига допанула, 0027    И кад виђе шта му књига пише, 0028    Посили се, Турке оправио, 0029    Оправи их у Сибињу граду, 0030    Димно Јанко Турке дочекује, 0031    Па дофати царев’ Бећир-бега, 0032    Поведе га на своје дворове, 0033    Па му даје кафу и ракију, 0034    И осталу сваку ђаконију. 0035    Но да видиш царев’ Бећир-бега, 0036    За бапка је ријеч говорио: 0037    ”Камена ти госпоштина, бабо, 0038    ”При Јанковој у Сибињу граду. ” 0039    Ема Туре своју вјеру фали. 0040    Када сјутра о зорици било, 0041    Тек удриле славје у лугове, 0042    Запуцаше на Сибињ’ лубарде, 0043    Стресају се куле и чардаци. 0044    Препаде се царев Бећир-бего, 0045    Сано скочи Туре из аљинах, 0046    Па је Јанку ријеч говорило - 0047    ”О за Бога, војевода Јанко, 0048    ”Што је тутањ на Сибињу граду? ” 0049    А Јанко му ријеч говорио: 0050    ”А не бој се, царев Бећир-бего, 0051    ”Е се ноћас Сибињ потурчио, 0052    ”И твојо се вјери посилио 0053    ”И зором је шамлак учинио. ” 0054    Но говори царев Бећир-бего: 0055    ”Хајде, Јанко, да се опашемо, 0056    ”И бињише силне пригнемо, 0057    ”Да дугачке луле запалимо, 0058    ”Да идемо у Сибињу граду, 0059    ”Да уводим бедем од Сибиња, 0060    ”Могу л’ наши топови поднијет’ 0061    ”Е у Сибињ хоћу царовати. ” 0062    Па с ондолен оба подигоше, 0063    И пођоше низ Сибињу граду. 0064    Кад дођоше под бедем од град, 0065    Но да рече војевода Јанко. 0066    ”Ну погледа’, царев Бећир-бего, 0067    ”Како ти се Сибињ потурчио. 0068    ”Димно ли се бедем окитио 0069    ”Све главама од триста делија. 0070    ”Сада вићи, царев Бећир-бего, 0071    ”Може ли ти царство поднијети. ” 0072    Но је Туре главе погледало, 0073    Свака жђаше, Цариград гледаше. 0074    Пође Туре на Сибињска врата, 0075    О њих виси хоџа и кадија, 0076    Међу њима Туре сунетлија. 0077    Ал’ се шета дванаест бановах, 0078    И пред њима Бановац Секула, 0079    Секула га изгубит’ хоћаше, 0080    Но не даде војевода Јанко, 0081    Но му даде коња и оружје, 0082    Оправи га цару у Стамболу. 0083    Кад је царе сина угледао, 0084    Велики му шамлак учинио, 0085    Он омиче триста лубарадах, 0086    И пе стотин’ шибах дугачкијех. 0087    Те је царе сину бесједио: 0088    ”Добар доше, Бећир-беже сине, 0089    ”Је ли ти се Сибињ потурчио, 0090    ”Је ли бедем наредан за царство? ” 0091    Но му Бећир ријеч проговара: 0092    ”Димно се је Сибињ потурчио, 0093    ”А љепше се бедем октио, 0094    ”Све главама од триста делија, 0095    ”Свака жђаше, у тебе гледаше, 0096    ”А на врата хоџу објесише, 0097    ”Објесише хоџу и кадију, 0098    ”Међу њима Туре сунетлију. 0099    ”Ава’ , бабо, памет изгубио! 0100    ”Да мудрине у Србију нема 0101    ”До једнога војеводе Јанка, 0102    ”Надмудриће у свијет свакога; 0103    ”А да није у свијет јунака, 0104    ”До јунака Бановац-Секуле, 0105    ”Он би Турској земљи додијао. ”