Наход Симеон 0001    Братац сестру код колена рани, 0002    Не рани је да је другом даје, 0003    Већ је рани да му љуба будне. 0004    Кад му била већаод колена, 0005    Узео је себи за љубовцу. 0006    Јошт не прође ни година дана, 0007    Чедо роди братац и сестрица, 0008    Шедо роди и баш мушка глава. 0009    Братац лије оловну бешику, 0010    Сестра везе кумовску кошуљу, 0011    Кад је сестра кошуљу навезла, 0012    А брат слио оловну бешику, 0013    Они мећу чедо мушку главу, 0014    Метнуше га у тешку бешику, 0015    И под главу кумовску кошуљу, 0016    Бацише га у то море сиње.- 0017    Свето слави патријаре стари, 0018    Свето славу светог Димитрија, 0019    Па он посла по мору аласе, 0020    Да улове у мору моруну, 0021    Да прослави крсно име своје; 0022    Ал’ је њима лоша срећа била, 0023    И од лова ништа не добише, 0024    До ли једну оловну бешику, 0025    У њојзи је чедо мушка глава, 0026    Донесоше патријару старом: 0027    “Патријару, и отац и мајко, 0028    “Ми ти нисмо уловили лова, 0029    “Уловисмо оловну бешику, 0030    “У њојзи је чедо мушка глава.” 0031    Крстише га и знаменоваше, 0032    И лепо му име заказаше, 0033    Лепо име Наод Симеоне. 0034    Држао га патријару стари, 0035    Држа га као сина свога, 0036    Док Симеон до коња дорасте. 0037    Кад Симеон до коња дорасте, 0038    А до коња и светла оружја, 0039    Даде њему патријару стари 0040    Даде њему коња и оружје, 0041    Па беседи патријару стари: 0042    “Иди, Симо, моје дете драго, 0043    “Ти отиди у Весприма града, 0044    “Па ти узми краљицу веспримску, 0045    “Јер је сада удова остала.” 0046    Сима оде у Весприма града, 0047    И он узе краљицу веспримску, 0048    Још не прође ни недеља дана, 0049    Господа се у лов подигоше, 0050    А напред је краљу господару. 0051    Онда скочи краљица госпоја, 0052    Краљево је рухо приметнула, 0053    А кад нађе кумовску кошуљу, 0054    Што је везла кад га је родила, 0055    Онда с’ јадна у чуду видила, 0056    Пак изиђе прид бијеле дворе, 0057    Удри собом о сиње камење. 0058    Ал’ господа дођоше из лова, 0059    Па беседи краљу господару: 0060    “Што је теби, краљице госпојо, 0061    “Што је теби, моја верна љубо?” 0062    Ал’ беседи краљица госпоја: 0063    “Симеоне, драго дете моје, 0064    “Ја ти нисам верна љуба твоја, 0065    ”Веће јесам мила мајка твоја, 0066    “Љубио си милу мајку своју, 0067    “Како ћемо с’ греха опростити.” 0068    А он мучи, ништа не беседи, 0069    Обазре се и два и три пута, 0070    Пак ободе коња мамузама, 0071    Оде право к патријару старом: 0072    “Патријару, и отац и мајко, 0073    “Љубио сам милу своју мајку, 0074    “Како ћу се опростити греха?” 0075    А он мучи, ништа не беседи, 0076    Већ узима кључе од тавнице, 0077    Па отвара проклету тавницу, 0078    Те он меће Наод-Симеона, 0079    Меће њега на дно у тавницу, 0080    Па он баца кључе од тавнице, 0081    Он и баца у то море сиње. 0082    Још беседи патрјару стари: 0083    “Кад се кључи на брегу нађоше, 0084    “Онда с’ Сима греха опростио.” 0085    Још не прође ни седам недеља, 0086    Кључеви се на брегу нађоше. 0087    Узима и патријару стари, 0088    Па отвара проклету тавницу, 0089    Ал’ му Сима на столу сеђаше, 0090    И у руке ванђеље држаше, 0091    На њега се гротом насмијао, 0092    У њега се био угледао, 0093    Пак се тако са душом растао. 0094    Сарани га патријару стари, 0095    Сарани га као сина свога: 0096    Чело главе столе поређао, 0097    Чело ногу воду извадио, 0098    И код воде ружу посадио, 0099    Па беседи патријару стари: 0100    “Тко ј’ жедан, нек водице пије, 0101    “Тко ј’ уморан, нека отпочине, 0102    “Тко ј’ за ружу, нек се кити ружом, 0103    “За душицу Симе сина мога.”