Кнез Иван Кнежевић 0001    Војску купи Кулин капетане 0002    Крајишнике Турке невјернике, 0003    Који драгог Бога не познају, 0004    Не имају ни вјере ни душе; 0005    Војску води на богату Мачву, 0006    Кудгођ пређе, свуда Србљу прети: 0007    „Ако Бог да те с’ одовуд вратим, 0008    „Хоћу, море, Србље разредити, 0009    „Ви Кулина хоћете познати.” 0010    Ришћанске га мајке проклињаху: 0011    „Тамо иш’о, Кулин капетане, 0012    „Тамо иш’о, амо не дошао!” 0013    Кулин пређе сву Босну поносну, 0014    Семберију земљу па до Дрине, 0015    Дрину пређе, украј Мачве стаде, 0016    Поред Дрине улогори војску, 0017    Па Србију зове на предају; 0018    Од Србије нико доћ’ му не ће, 0019    Већ Кулина у дубину маме; 0020    Више Кулин путоват’ не смије. 0021    Иван кнеже Семберији глава, 0022    Он Кулину често одлажаше, 0023    Под чадоре принос доношаше, 0024    Не би л’ њему Србљи мирни били; 0025    И тешко се кнеже додворио, 0026    За свашта се умолит’ могаше, 0027    Мудар б’јеше Кулин капетане, 0028    Виђе Кулин, да је кнеже мудар, 0029    Па се Кулин с кнезом побратио: 0030    „Побратиме, оборкнеже Иво! 0031    „Ев’ ти јеси Семберији глава, 0032    „А ја јесам над крајином Турском; 0033    „Од сад, кнеже, да се побратимо.” 0034    То рекоше, па се побратише. 0035    Иде Иво двору Поповима, 0036    Па кметове Семберске дозива: 0037    „Не бојте се ропства од Кулина.” 0038    Оде Иван по својој нахији, 0039    Турској војсци таин да саставља. 0040    А Кулин је Иву преварио, 0041    Једно јутро курва поранио, 0042    По Васкрсу пред светога Ђурђа, 0043    С војском оде уз ту воду Дрину; 0044    Каде дође Јадру води ладној, 0045    У Добрићу селу освануо, 0046    Добрићане Србље дозиваше: 0047    „Од’те, море, коње приватајте, 0048    „Праву рају нигда робит’ не ћу, 0049    „А с хајдуци како начинимо.” 0050    Сви у скупу Добрићани дошли, 0051    Онда Кулин викну на војнике, 0052    Турци бритке сабље повадише, 0053    Добрићанске кмете исјекоше: 0054    Седамдесет и четири главе, 0055    Што Србињске исјекоше Турци; 0056    Па Илију кнеза уватише, 0057    И Вилипа попа Добрићкога, 0058    Бијеле им повезаше руке; 0059    А сав Добрић село поробише, 0060    Поробише, ватром попалише, 0061    Заробише триста робињица, 0062    Плијен гоне, а робиње воде. 0063    Савезана и попа и кнеза 0064    Кад ордији Турци доћераше, 0065    Обадва их на коље набише 0066    И ружном их смрти поморише, 0067    Под чадор’ма робље под’јелише. 0068    Ето кнеже из нахије иде, 0069    Таин вуче у Турску ордију 0070    Су својијех дванајест кметова. 0071    Кад се кнеже Турцима прикучи, 0072    Испод руке гледну по ордији, 0073    Ал’ се Турска војска ишарала, 0074    Ђе је чадор, ту је и робиња. 0075    Виђе кнеже, да је дошло робље, 0076    Колико је срца милостива, 0077    Трипут пада, па он обумира, 0078    Гледајући јада ев’ од робља, 0079    Низ образе грозне сузе лије: 0080    „Нуто, браћо, јада од Србије! 0081    „Неђе Турци јесу преварили, 0082    „Те ришћанску славу погазили.” 0083    А кад Иван међу Турке уђе, 0084    Утр сузе, па се силом смије, 0085    Турски Турцим’ Бога називаше: 0086    „Добро ти сте, Турци, уранили! 0087    „И добар сте ловак уловили.” — 0088    „Јесмо, кнеже, не може се љепше.” 0089    Каде дође Кулинову кнеже, 0090    Кулинову свилену чадору, 0091    Пред Кулином преклони се кнеже, 0092    Па му пође руци и папучи, 0093    Па му Турски Бога називаше; 0094    А Кулин му Бога приваташе. 0095    Па се Кулин с мјеста помицаше, 0096    До себе му мјесто начињаше, 0097    Па му пружа каву са шећером; 0098    Ал’ се Иван за невољу смије, 0099    И Кулину ’вако говораше: 0100    „Та Кулине, драги побратиме! 0101    „Ни ћу сиђет’, ни ћу каве пити, 0102    „Кад си мене тако преварио, 0103    „И без мене ловак уловио; 0104    „Хоћеш мене учинити исе? 0105    „Ја без тебе што сам уловио, 0106    „Све ћу, побро, тебе поклонити.” 0107    Ал’ бесједи Кулин капетане: 0108    „Побратиме, оборкнеже Иво! 0109    „Биће тебе исе к’о и мене; 0110    „На поклон ти тридесет робиња.” 0111    Кад то чуо Кнежевић Иване, 0112    Пред Кулином у земљу пољуби: 0113    „Вала тебе, Кулин капетане: 0114    „А на робљу и на дару твоме.” 0115    Кад виђеше робиње остале, 0116    Та да Иван може помоћ’ робљу, 0117    Све из једног грла процвиљеше, 0118    И до Бога тешко протужише, 0119    Па кроз Турке јуриш учинише, 0120    Ивану се за скут уватише: 0121    „О Иване и отац и мајко! 0122    „Избављај нас, какогоди знадеш, 0123    „Не пусти нас ти у Турске руке.” 0124    Која брати, а која очими. 0125    Иван пође, а робље му не да. 0126    Иван срцу одољет’ не може, 0127    Сузе рони, а робиње тјеши: 0128    „Не бојте се, драге сестре моје, 0129    „Ја ћу молит’ Србље око себе, 0130    „Не би ли вас како избавили.” 0131    Оде Иван говорит’ Кулину: 0132    „О Кулине, драги побратиме! 0133    „Што ћу ти се нешто замолити, 0134    „Хоћеш ли ме, побро, послушати? 0135    „Продај мене свеколико робље, 0136    „Ишти пусто небројено благо.” 0137    Ал’ бесједи Кулин капетане: 0138    „А мој побро, оборкнеже Иво! 0139    „Ти не можеш купит’ тога робља: 0140    „Ја ћу искат’, што ти дат’ не можеш; 0141    „Ти ћеш с робља изгубити главу.” 0142    Ал’ бесједи Кнежевић Иване: 0143    „А мој побро, Кулин капетане! 0144    „Ишти благо све жежено злато, 0145    „Ишти блага, колико ти драго, 0146    „Ти не жали ни мене ни робља.” 0147    Узе Кулин цијенити робље: 0148    „Даћеш, Иво, пет товара блага.” 0149    Иван пред њим у земљицу љуби: 0150    „Побратиме, Кулин капетане! 0151    „Ево тебе три товара блага, 0152    „Даћеш мене свеколико робље.” 0153    То рекоше, па се погодише, 0154    Узе Кулин бесједит’ Ивану: 0155    „Хоћеш, побро, сад водити робље? 0156    „Кад ћеш мене донијети благо?” 0157    Вели њему Кнежевић Иване: 0158    „Хоћу, побро, сад водити робље, 0159    „Благо ћу ти донијет’ послије.” 0160    Бесједи му Кулин капетане: 0161    „Имаш, побро, тврде јамце за се?” 0162    Ал’ бесједи Кнежевић Иване: 0163    „Ја увијек по три јамца држим: 0164    „Једног јамца Бога великога, 0165    „Другог јамца моју тврду вјеру, 0166    „Трећег јамца: преварит’ те не ћу: 0167    „Ако ли ми тима не вјерујеш, 0168    „Ја имадем и друга четири, 0169    „Сва четири господе Турчина: 0170    „Дервиш-агу из града Зворника, 0171    „Мул’ Амета више Бијељине, 0172    „И Турскога млада књижевника 0173    „Из џамије млада мујезина, 0174    „Четвртога агу Омер-агу.” 0175    Сва четири ту се догодише, 0176    За Ивана тако с’ ујамчише, 0177    Седмог дана да донесе благо. 0178    Онда Иван покупио лађе, 0179    Па он стаде превозити робље, 0180    Турцима се не да превозити; 0181    Каде Иван све превезе робље, 0182    Узја Иван дору помамнога, 0183    Па он оде свом бијелу двору, 0184    А за њиме триста робињица. 0185    Када робље свом двору доведе, 0186    Испред двора посадио робље, 0187    Три товара љеба изломио, 0188    И све јесте робљу разгодио, 0189    Па изнесе вина и ракије, 0190    Нарани их љебом бијелијем, 0191    А напоји вином и ракијом. 0192    Кад је Иван робље напојио, 0193    Онда Иван коња посједнуо, 0194    Па поведе све триста робиња, 0195    Одведе их шеру Бијељини. 0196    Кад доведе Бијељини робље, 0197    На конаке робље наредио, 0198    Па им даје ручак и вечеру; 0199    Слуге Иван посла на све стране 0200    По свој својој земљи Семберији, 0201    А на село свако поручује: 0202    „Од свакога двора бијелога 0203    „Нека овђе дође старјешина; 0204    „Која жена јесте удовица 0205    „У својему двору старјешина, 0206    „Нек и она Бијељини дође; 0207    „И која је жена нероткиња, 0208    „Нек’ и она дође Бијељини.” 0209    Кад то чула земља Семберија, 0210    Сва Ивану по ријечи дође; 0211    Кад се свијет слеж’ у Бијељину, 0212    Онда Иван по народу пође, 0213    Низ образе грозне сузе лије, 0214    А оваке ријечи говори: 0215    „Ко не има од срца порода, 0216    „Ев’ сад може срце отворити, 0217    „Купит’ сина или милу ћерцу, 0218    „Своју душу врћи у чистоту, 0219    „Нерођено ј’ боље нег’ рођено; 0220    „А ко има од срца порода, 0221    „Тај нек купи данас још једнога, 0222    „Једног сина или милу ћерцу 0223    „Зарад’ Бога и заради душе; 0224    „Који братац миле сеје нема, 0225    „Сад је може за благо купити, 0226    „Својој души мјесто уватити: 0227    „Откупљујте, моја браћо драга! 0228    „Избављајте те Србињске душе 0229    „А од Турске од нечисте руке.” 0230    Кад то чуше Сембери Србињи, 0231    Одмах сташе куповати робље, 0232    А Иван им стаде продавати. 0233    Не ће Иван да цијени робља, 0234    Не би л’ прије саставио благо: 0235    Прода Иван триста робињица, 0236    И састави два товара блага, 0237    А трећега саставит’ не може: 0238    Трећи товар узајмио блага 0239    Од Омера и од мул’ Амета. 0240    А кад Иван саставио благо, 0241    Носи благо Кулин-капетану. 0242    Кад је Кулин опазио благо, 0243    То Кулину врло мило било, 0244    Па Ивану кнезу говорио: 0245    „Вала тебе, Иво оборкнеже! 0246    „Таког кнеза до Стамбола нема.” 0247    Опет Иван Србље сакупио 0248    Пред Бродачку пред бијелу цркву, 0249    Па је Иван Србљем говорио: 0250    „Чујете ли, Србљи браћо драга! 0251    „Оно робље, што сте куповали, 0252    „Немојте га глади поморити, 0253    „Већ све оно робље распустите, 0254    „Нека иде, куд је коме драго; 0255    „То је, браћо, мала задужбина, 0256    „Откупити робље од Турака, 0257    „Па држати, да код нас робује, 0258    „Већ нек иде, куд је коме драго.” 0259    Кад то чули Србљи свиколици, 0260    Онда они распустише робље, 0261    Оде робље, куд је коме драго. 0262    Благо Иви и Ивиној души! 0263    И то Иви нико не припозна, 0264    Ни Ивану когоди зафали, 0265    А камо ли да Ивану плати. 0266    Иван не ће ни од кога плате. 0267    Ивану ћу Ристос Господ платит’, 0268    Када Иван буде на истини.