Ћелошевић Перо (Из Црне горе) 0001    Санак снила Турска була млада, 0002    Санак снила под главицом Спушком, 0003    Вјерна љуба Бећиров Амета: 0004    Е се до ње момче догоњаше, 0005    Ка’ да бјеше од Бјелопавлићах, 0006    Од Китице села Мартинићах, 0007    По имену Ћелошевић Перо, 0008    Окиде јој златнога ђердана, 0009    Понесе га селу Мартинићах. 0010    Они санак својој госпи каже, 0011    Госпи милој, Аметовој мајци; 0012    Но је була були бесједила: 0013    „Мучи снахо, већ га не заспала! 0014    „Ласно ти се сану овизиват’: 0015    „Ја сам јуче на догање била, 0016    „И ту бјеху на искупу Турци, 0017    „Збораху се Турци за јунаштво: 0018    „Дигле су се овце Војводића, 0019    „Оне пасу на поље Кошице, 0020    „А пландују броду Косицкоме, 0021    „Код овацах Ћелошевић Перо; 0022    „А тако јој јада и грдила! 0023    „Јесам чула, ђе говоре Турци: 0024    „Онакога у сва Брда нема, 0025    „По три коња једанак прескаче: 0026    „Данас те му Турци ударити, 0027    „И Перо ће посјећ’ Амет-агу.” 0028    У ријечи, у које бијаху, 0029    Али Амет Бећировић дође, 0030    Скупио је војске пет стотинах, 0031    И он узе свијетло оруже, 0032    Води војску између главицах, 0033    И на троје војску дијелио: 0034    Пред једном је Туре Смаил-ага, 0035    Пред другом је Мратовића Јело, 0036    А пред трећом Омовић-Мурате, 0037    За Муратом Амет Бећировић; 0038    На Перове отидоше овце. 0039    Смаил с војском у Грабину пође, 0040    Да се бије с доњосеоцима: 0041    Јело броду Лукиноме пође, 0042    Да он чека индат низ Кошице; 0043    Оно дневи око подне било, 0044    Уљегле су овце у пландишта, 0045    Код овацах поспали чобани, 0046    Но не спава Јездовић Мушика, 0047    Нема мајка до њега једнога, 0048    Он од муке спати не могаше, 0049    Фаташе га трољетна грозница, 0050    На далеко опазио Турке, 0051    Скочи момче, а Пера пробуди: 0052    „Диг’ се, стрико, већ га не заспао! 0053    „Ево на нас војска од Тураках.” 0054    Скочи Перо, како суха муња, 0055    Једном руком уфати оруже. 0056    Другом брата под пазухо Марка; 0057    Сви овчари уз ливаду бјеже, 0058    Но су Турске пушке попуцале. 0059    И убише Петра Вујашкова 0060    И јаднога Мирковића Сава, 0061    Обојици посјекоше главе; 0062    А остаде Јездовић Мушика, 0063    Па је момче Перу говорило: 0064    „Благо тебе, о мој стриче Перо! 0065    „Кој’ утече селу Мартинић’ма, 0066    „Аманат ти моја стара мајка!” 0067    А да видиш Ћелошевић-Пера! 0068    Он извади пушку леденицу, 0069    Те је даде своме брату Марку: 0070    „Ма је тебе, остала ти пуста! 0071    „Бјежи шњоме селу Мартинић’ма, 0072    „Мене пута до Милице нема, 0073    „Но ја хоћу до Мушике доћи.” 0074    Па се загна Перо низ ливаду, 0075    И нагна се јунак на јунака, 0076    Ћелошевић на Бећировића, 0077    Ђено Амет сијече Мушику; 0078    Перо свога ножа извадио, 0079    И Амета добро ударио, 0080    Рас’јече га до међу раменах. 0081    Амет паде, а Перо припаде. 0082    Уграби му двије кумбурлије, 0083    Па у Турке обље обрнуо, 0084    Но му пусте ватру не хоћаху, 0085    Од крви су пушке закиснуле; 0086    Он их бачи, а вељу дофати, 0087    И доброга обали Турчина, 0088    А делију Махмут-Кокотлију, 0089    Мртва га је земља дочекала. 0090    Па побјеже Перо уз ливаду, 0091    Од онијех утећи могаше, 0092    Но га срете војска од Кошицах. 0093    Перо грлом и авазом вика: 0094    „Ко је јунак, ако Бога знате! 0095    „А да мене дође на индату, 0096    „И да види муку од јунака.” 0097    Но му Турци овце плијенише, 0098    Не да Перо без зле среће овце, 0099    Он у овце скочи на угича, 0100    Те с угича саломи чактара, 0101    Па га бачи у њедра јуначка. 0102    А у Турке уриш учинио, 0103    Дочека га Омовић-Мурате. 0104    И удари сила на јапију; 0105    Мурат њега пос’јече по глави. 0106    Перо руком рану притиснуо, 0107    Да му крвца очи не залива, 0108    Па Мурата добро ударио, 0109    По рамена ос’јече Турчину. 0110    Цикну Туре, побјеже у војску, 0111    Али с банде други доскочио, 0112    Авдул-ага од Смаиловићах, 0113    Уд’рише се два добри јунака, 0114    Но му Перо ни манут’ не даде, 0115    Окиде му иза шаке руку. 0116    Заскачу га са свакоје банде, 0117    Пушкама га убити не могу, 0118    А Перо се не да ножевима; 0119    Претијече на потоке Турке, 0120    Од Тураках многи јада гради: 0121    Четворици руке окинуо, 0122    И дванаес обрани Тураках, 0123    А једноме скочи на рамена, 0124    Та Турчину Гришевић-Алији. 0125    Таде Туре ријеч бесједило: 0126    „Фала Богу, чуда великога! 0127    „Ђе пос’јече Ћелошевић Перо, 0128    „Посијече толике јунаке 0129    „И ископа Спужа на крајину!” 0130    Испод себе пали пушку малу. 0131    Те је Перу ногу саломио, 0132    Паде Перо на зелену траву, 0133    И добру му посјекоше главу. 0134    Па се Турци Богом кунијаху: 0135    Триш му је труп без главе скочно! 0136    Ма се Перо добро осветио, 0137    Што мртвијех, што ли рањенијех, 0138    Има пуно осамнаес другах. 0139    Ах! Нека га, свијетла му душа! 0140    Такви јунак никад не умире, 0141    Но остаје, да се споменује.