Опет Црногорци и Махмут-паша 0001    Мили Боже, на свему ти фала! 0002    Од када је војску изгубио 0003    Махмут везир од Скадра бијела. 0004    Ратујући и боја бијући 0005    С Брђанима и с Црногорцима 0006    У гиздаво село Мартиниће 0007    Више Спужа у Бјелопавлиће, 0008    (Ту је Махмут војску погубио, 0009    Погубио аге и бегове, 0010    Кулуглије и своје делије, 0011    Које ласно бројит’ не могаше), 0012    Нити спава, ни се разговара, 0013    Нити клања, ни авдес узима, 0014    Но се срди на Петра владику 0015    И на оне младе Црногорце. 0016    Који с Петром у Брда идоше, 0017    Па се уд’ри шаком по кољену: 0018    „Ала јунак што сам учинио! 0019    „Од кога се јесам поплашио, 0020    „Од једнога црна калуђера! 0021    „Ко ће моју силу придобити. 0022    „Докле ми је у ћесу новаца, 0023    „А у Црну гору издајника, 0024    „Који су ми лакоми на благо: 0025    „Продаће ми ломну гору Црну, 0026    „Црну гору и приморје равно 0027    „До бијела града Дубровника; 0028    „Све ћу јунак огњем попалити; 0029    „Ту ћу врћи брата Ибрахима, 0030    „Да краљује и да господује, 0031    „Да се и ја чујем на далеко”. 0032    Ово рече, купи силну војску, 0033    С војском паде на Дољане равне 0034    Крај Златице више Подгорице; 0035    Отлен паша ситну књигу пише, 0036    А шаље је на Цетиње равно: 0037    „О владико, Црногорски краљу! 0038    „Купи мене царева харача, 0039    „Донеси га Скадру бијеломе: 0040    „Ако л’ ми га донијети не ћеш, 0041    „Похараћу ломну гору Црну; 0042    „Су три ћу ти стране ударити: 0043    „Једну ћу ти војску оправити 0044    „Про Никшића и преко Грахова, 0045    „Да ми дође на Новога града; 0046    „Другу ћу ти војску оправити 0047    „Преко Бара града бијелога, 0048    „Преко Бара и Паштројевића, 0049    „Ка ће војска на Солило доћи; 0050    „Трећу војску уз ту гору Црну, 0051    „Да изгори твоје манастире, 0052    „И ис’јече младе Црногорце, 0053    „И пороби младе Црногорке: 0054    „Све ће ми се војске састанути 0055    „На куфину дужда Млетачкога; 0056    „Са мном боја учинити не ћеш”. 0057    Кад владици ситна књига дође, 0058    Књигу гледа, купи Црногорце, 0059    Па пред њима књигу казиваше: 0060    „Црногорци, моја браћо драга! 0061    „Али ћете, да му харач дамо, 0062    „Ал’ с Турчином да боја чинимо?” 0063    Сви говоре: „Харач да не дамо, 0064    „Но с Турчином да боја чинимо”. 0065    Владика је сакупио војску, 0066    Мало војске, до седам хиљада, 0067    Шњоме пође Виленици малој. 0068    Ту стадоше млади Црногорци, 0069    Ту стадоше за петнаест дана. 0070    Кад погледа Махмуте везире, 0071    Он погледа јунак у планину, 0072    Те угледа војску у планину. 0073    Да је тебе стати, погледати 0074    Соколове младе Црногорце, 0075    Како чине иску и весеље, 0076    Међу собом зборе и говоре: 0077    „Како ћемо паши ударити, 0078    „Ударити паши наоколо?” 0079    Оно мало доба постајало, 0080    Доке Петак Турски светац дође, 0081    Кад Турчину погибао дође, 0082    Но је Махмут силу подигао, 0083    И отиде преко Ћемовскога; 0084    На село је Крусе ударио 0085    Пређе но је огријало сунце, 0086    Богоме Крусе село опалио. 0087    Кад владика гласе разумио, 0088    Е се везир с војском подигао, 0089    Владика ми разређује војску, 0090    Меће редом племе до племена, 0091    Међу њима меће человође, 0092    Који су ми учни боја бити, 0093    Учни боја, желе војевати; 0094    Међу њима стануо владика, 0095    Па им био тако говорио: 0096    „Црногорци, моја браћо драга! 0097    „Знате, како Србе коре Турци 0098    Од жалосна поља Косовога, 0099    „Од издаје Бранковића Вука, 0100    „Да би њему била вјечна мука! 0101    „Је ли кака рана жесточија, 0102    „Но стријела кад уд’ри у срце? 0103    „А ни она није тако јака, 0104    „Ни никаква остала работа, 0105    „Као такви укор и срамота. 0106    „Да нас није пређе прегазио, 0107    „И неслоге наше опазио, 0108    „Не би знао, ђе су Кошћелице, 0109    „Ни би трз’о наше утробице, 0110    „Нити би се Турчин зафалио, 0111    „Да ће коња напоји’ на мору, 0112    „А попалит’ огњем свеколико. 0113    „Црногорци, моја браћо драга! 0114    „Часнијем се крстом прекрстите, 0115    „Ристу Богу руке подигните; 0116    „Сви једанак сабље повадите 0117    „А у Турке јуриш учините, 0118    „Бог ће ласно погубити Турке.” 0119    Како их је дивно научио, 0120    Јоште су га боље послушали. 0121    Ево на њих ударише Турци, 0122    И бише се дневи неколико, 0123    Живијем се огњем погоњаху 0124    По мегдану тамо и овамо; 0125    Мало било, Турци плећи дају, 0126    Плећи дају и бјежати стају; 0127    Црногорци Бога споменуше, 0128    А у Турке јуриш учинише, 0129    До Ситнице поћераше Турке, 0130    Три хиљаде глава осјекоше. 0131    Кад дођоше на Ситницу Турци. 0132    Ситница се вода премостила 0133    Од Турака и добријех коња. 0134    Не утече ништа до камена, 0135    Но утече паша Ибрахиме, 0136    А ни он ми утећи не ћаше, 0137    Но Бог уби једно попче младо. 0138    Унесе га на плећи јуначке. 0139    Ту погибе цвијет од Турака, 0140    Од старијех Турскијех оџака: 0141    Од Призрена и од Вучитрна, 0142    Од Сјенице и од Ђаковице, 0143    И од Пећи и Нова Пазара, 0144    Од Гусиња и од Колашина, 0145    И од Скадра града широкога, 0146    И од Бара на крајини града; 0147    Од Вучиња нитко не утече. 0148    Па да ти је стати, погледати! 0149    Црногорци сад су соколовци 0150    Крвавијех нога до кољена, 0151    Крвавијех крила до рамена, 0152    Сијекући Турке витезове. 0153    Мало било, ево, једно момче, 0154    Ево једно момче владичино, 0155    Али јаше хата Махмутова; 0156    Мало било, ето друго греде, 0157    Али носи од Махмута главу; 0158    Треће носи пушке Махмутове, 0159    Сваки носи биљег од Турчина: 0160    Нетко сабље, а нетко барјаке, 0161    Нетко јаше коње седленике. 0162    Црногорци сад су соколовци.