Наход Симеун. 0001    Уранио старац калуђере 0002    На Дунаво на воду студену, 0003    Да завати воде на Дунаву, 0004    Да с’ умије и Богу се моли; 0005    Намјера је старца нанијела, 0006    Нађе старац сандук од олова, 0007    Истурила вода под обалу, 0008    Млидијаше у њему је благо, 0009    Однесе га у свог намастира; 0010    Кад отвори сандук од олова, 0011    Ал’ у њему блага не бијаше, 0012    Већ у њему једно мушко чедо, 0013    Чедо мушко од седам данака; 0014    Из сандука чедо извадио, 0015    Покрсти га у свом намастиру, 0016    Лијепо му име нађенуо, 0017    Нађенуо: Наход Симеуне. 0018    Не шће дават’ чедо на дојиље, 0019    Већ га рани у свом намастиру, 0020    Рани њега медом и шећером. 0021    Кад је била чеду годиница, 0022    Колик’ друго од три годинице; 0023    Кад је било од три годинице, 0024    Колик’ друго од седам година; 0025    А кад било од седам година, 0026    Колик’ друго од дванаест љета; 0027    Кад је било од дванаест љета, 0028    Колик’ друго од двадест година. 0029    Чудно Симо књигу изучио, 0030    Не боји се ђака ниједнога, 0031    Ни својега старца игумана. 0032    Једно јутро у свету неђељу 0033    Изашли су ђаци намастирски, 0034    Те с’ играју игре свакојаке: 0035    Скачу скока, међу се камена, 0036    Прескаче им Наход Симеуне, 0037    Прескаче им, каменом одмеће; 0038    Мани бјеху ђаци намастирски, 0039    Па говоре Наход-Симеуну: 0040    „Симеуне, један находниче! 0041    „Ти не имаш рода ни племена, 0042    „Ти се не знаш од рода каква си, 0043    „Тебе ј’ наш’о старац игумане 0044    „У сандуку води под обалом.” 0045    Мучно бјеше Наход-Симеуну, 0046    Оде Симо у своју ћелију, 0047    Па узима часно јеванђеље, 0048    Чати Симо, а сузе просипа. 0049    Долази му отац игумане, 0050    Па он пита Наход-Симеуна: 0051    „Што је тебе, Симеуне сине? 0052    „Те ти рониш сузе од очију? 0053    „Шта је мало у мом намастиру?” 0054    Вели њему Наход Симеуне: 0055    „Господине, оче игумане! 0056    „Коре мене ђаци намастирски, 0057    „Да се не знам од рода каква сам, 0058    „Да си наш’о мене под обалом; 0059    „Већ чујеш ме, оче игумане! 0060    „Ако знадеш Бога истинога, 0061    „Дај ти мене твојега ђогата, 0062    „Да ја идем у свијет бијели, 0063    „Да ја тражим, од каква сам рода: 0064    „Ал’ сам каква рода хорјатскога; 0065    „Да л’ од каква рода господскога; 0066    „Ја л’ ћу скочит’ у тихо Дунаво. 0067    Жао бјеше старцу игуману, 0068    Пази Сима, како свога сина; 0069    Пореза му св’јетло одијело, 0070    Даде њему хиљаду дуката 0071    И ђогата свога из подрума. 0072    Оде Симо у свијет бијели, 0073    Хода Симо девет годиница, 0074    Тражи Симо рода и племена, 0075    Ал’ како ће њега находити, 0076    Кад никога питат’ не умије? 0077    Када наста година десета, 0078    На ум паде Наход-Симеуну, 0079    Да он иде своме намастиру; 0080    Он поврати својега ђогата. 0081    Једно јутро бјеше уранио 0082    Испод града бијела Будима; 0083    Одраст’о је Наход Симеуне, 0084    А љепши је од сваке ђевојке, 0085    Добро свога одгајио ђога, 0086    Поиграва пољем Будимскијем, 0087    А запјева грлом бијелијем; 0088    Гледа њега Будимска краљица, 0089    Када згледа Наход-Симеуна, 0090    Она виче танану робињу: 0091    „Живо иди, танана робињо, 0092    „Под јунаком увати ђогата, 0093    „Кажи њему: „Краљица те зове, 0094    „Нешто тебе има говорити.” 0095    Оде живо танана робиња, 0096    Под Симом је коња уватила, 0097    Симеуну тихо говорила; 0098    „О јуначе! Зове те краљица, 0099    „Нешто тебе има говорити.” 0100    Тад’ Симеун поврати ђогата 0101    У авлију под бијелу кулу, 0102    Даде ђога тананој робињи, 0103    А он оде уз бијелу кулу. 0104    Кад изиђе госпођи краљици, 0105    Капу скида, до земље се свија 0106    И краљици Божју помоћ даје, 0107    Краљица му Божју помоћ прима, 0108    Сједе њега за совру готову, 0109    Донесоше вино и ракију 0110    И лијепу сваку ђаконију. 0111    Сједи Симо, пије рујно вино, 0112    Ал’ не може госпођа краљица, 0113    Већ све гледа Наход-Симеуна. 0114    Кад је ноћца била омркнула, 0115    Тад’ краљица рече Симеуну: 0116    „Скидај рухо, незнана катано! 0117    „Ваља тебе ноћити с краљицом 0118    „И обљубит’ Будимску краљицу.” 0119    Симеуна вино преварило, 0120    Рухо скиде, леже са краљицом, 0121    Те краљици обљубио лице. 0122    Кад у јутру јутро освануло, 0123    Симеуна попустило вино, 0124    Те он виђе, што је учинио, 0125    Симеуну врло мучно било, 0126    Скочи Симо на ноге лагане, 0127    Опреми се, па оде ђогину, 0128    Уставља га госпођа краљица 0129    На шећерли каву и ракију, 0130    Симеун се не ће уставити, 0131    Већ он свога усједе ђогата, 0132    Оде Симо низ поље Будимско. 0133    Доцкан Симу на ум припануло, 0134    Остало му часно јеванђеље 0135    Код краљице на бијелој кули; 0136    Врати Симо помамна ђогата, 0137    У авлији коња уставио, 0138    А он иде на бијелу кулу, 0139    Али сједи госпођа краљица, 0140    Сједи млада кули на пенџеру, 0141    Она чати часно јеванђеље, 0142    Рони сузе низ бијело лице; 0143    Рече Симо госпођи краљици: 0144    „Дај, краљице, часно јеванђеље.” 0145    Одговори госпођа краљица: 0146    „Симеуне, дуго јадан био! 0147    „У з’о час га рода потражио! 0148    „А у гори дош’о у Будима 0149    „И ноћио с госпођом краљицом 0150    „И краљици обљубио лице! 0151    „Ти си своју обљубио мајку!” 0152    Кад то зачу Наход Симеуне, 0153    Проли сузе од бијела лица, 0154    Па узима часно јеванђеље 0155    И краљицу пољуби у руку, 0156    Оде Симо до свога ђогата, 0157    Усједе га, оде намастиру. 0158    Кад је био спрема намастира, 0159    Угледа га отац игумане, 0160    Позна свога ђога из подрума 0161    И на њему Наход-Симеуна, 0162    Мало ближе пред њег’ излазио, 0163    Симеуне спаде од ђогата, 0164    Поклони се до земљице црне, 0165    Љуби оца у скут и у руку. 0166    Говори му отац игумане: 0167    „Ђе си мене, Наход-Симеуне? 0168    „Ђе си мене толико вријеме?” 0169    Вели њему Наход-Симеуне: 0170    „Не питај ме, оче игумане! 0171    „У з’о час сам рода потражио, 0172    „А у гори дош’о до Будима.” 0173    Све се њему исповиђе Симо. 0174    Кад то чуо отац игумане, 0175    Узе Сима за бијелу руку, 0176    Па отвори тавницу проклету, 0177    Ђено лежи вода до кољена, 0178    И по води гује и јакрепи, 0179    Симеуна баци у тавницу, 0180    Па затвора тавницу проклету, 0181    Кључе баци у тихо Дунаво, 0182    Па је старац тихо говорио: 0183    „Кад изишли кључи из Дунава, 0184    „Симеун се грија опростио!” 0185    Тако стаде за девет година. 0186    Када наста година десета, 0187    А рибари рибе поваташе 0188    И у риби кључеве нађоше, 0189    Доказаше старцу игуману; 0190    Игуману на ум паде Симо, 0191    Па он узе кључе од тавнице, 0192    Те отвори проклету тавницу, 0193    У тавници воде не имаде, 0194    Нити гмижу гује и јакрепи; 0195    У тавници сунце огријало, 0196    Симо сједи за столом златнијем, 0197    У рукама држи јеванђеље.