|
Перовић Батрић 0001 Боже мили: чуда великога! 0002 Што процвиље у Бањане горње? 0003 Да л’ је вила, да ли гуја љута? 0004 Да је вила, на више би била, 0005 Да је гуја, под камен би била; 0006 Нит’ је вила, нити гуја љута, 0007 Већ то цвили Перовић-Батрићу 0008 У рукама Ћоровић-Османа, 0009 Османа је Богом братимио: 0010 „Богом брате, Ћоровић-Османе! 0011 „Немој мене изгубити главу, 0012 „Ево тебе стотина дуката; 0013 „Седам брата седам Перовића 0014 „Хоће дати седам џевердара. 0015 „Седам снаха седам вијенаца, 0016 „Снаха моја Цв’јета Радулова 0017 „Хоће дати в’јенце и обоце, 0018 „Мајка моја Цуцкињу робињу, 0019 „Још остало рухо из сандука; 0020 „А мој бабо Вучићевић Перо 0021 „Хоће дати коња испод себе, 0022 „Још уз коња стотину дуката”. 0023 Одиста га Осман пустит’ шћаше, 0024 Враг донесе од Тупана Панта, 0025 Те Осману ријеч бесједио: 0026 „Ој Турчине, Ћоровић-Османе! 0027 „Немој пуштит’ Перовић-Батрића: 0028 „Што ти даје небројено благо, 0029 „Узео је благо од Турака: 0030 „Што л’ ти даје седам џевердара, 0031 „С таки’ их је скинуо Турака; 0032 „Што ти даје в’јенце и обоце, 0033 „Он ће наше снахе поватати, 0034 „Те ће скидат’ в’јенце и обоце; 0035 „Што ти даје Цуцкињу робињу, 0036 „То ће моју ћерку заробити 0037 „Те је дати засе у откупа: 0038 „Што ти даје коња големога, 0039 „Тај је коњиц родом из Бањана.” 0040 То изрече од Тупана Панто, 0041 Земљи паде, пушци огањ даде, 0042 Те погоди Перовић-Батрића 0043 Посред паса, укиде га с гласа, 0044 Мртав паде у траву зелену; 0045 А Осман му осијече главу. 0046 Глас допаде у село Заљути 0047 Милу бабу Перовић-Батрића. 0048 Тад’ закука сиња кукавица 0049 Усред зиме, кад јој рока није, 0050 У Заљути селу маленоме: 0051 То не била сиња кукавица, 0052 Већ то био Вучићевић Перо, 0053 Мио бабо Перовић-Батрића: 0054 „Авај мене! до Бога милога! 0055 „Ђе ми Батрић брата не остави, 0056 „Који би га мог’о осветити.” 0057 Тјеши њега Перовић-Радуле: 0058 „Та не бој се, мој мио бабајко! 0059 „Чекај мене до Ђурђева дана, 0060 „Док се гора преођене листом, 0061 „Црна земља травом и цвијетом, 0062 „Ја ћу једну чету сакупити, 0063 „Пак ћу с њоме поћи у Бањане. 0064 „Батрића ћу брата осветити.” 0065 То вријеме за дуго не било, 0066 Мало вр’јеме до Ђурђева дана, 0067 Док се гора преођеде листом, 0068 Црна земља травом и цвијетом. 0069 Чету купи Перовић-Радуле, 0070 С њоме иде право у Бањане, 0071 У Утес је планину до’дио, 0072 Ту ми стаде три бијела дана, 0073 Право гледа Гацку пространоме, 0074 Док угледа на коњу Турчина. 0075 Чим га виђе, тим га и познаде, 0076 Да је главом Ћоровић-Османе, 0077 Пак дружини својој бесједио: 0078 „Браћо моја, љубимна дружино! 0079 „Ево иде Ћоровић-Османе, 0080 „Сви падните по трави зеленој. 0081 „Ја ћу пасти друму на средину, 0082 „Чекаћемо Ћоровић-Османа; 0083 „Не палите пушке џевердаре 0084 „На Турчина Ћоровић-Османа, 0085 „Не би ли ми Бог и срећа дала, 0086 „Да би њега жива уватио; 0087 „Ако ли га не би уватио, 0088 „Удри који, родила га мајка!” 0089 Друштво паде по трави зеленој, 0090 Радул паде друму на средину, 0091 У то доба Ћоровић-Османе, 0092 Но се скочи Перовић-Радуле, 0093 Те он вата Ћоровић-Османа: 0094 Једном руком коња за дизгене, 0095 Другом руком Турчина за прси. 0096 Обали га у траву зелену. 0097 Остало му прискочило друштво, 0098 Те Османа жива уватише. 0099 Тад бесједи Ћоровић-Осмаме: 0100 „Богом брате, Перовић-Радуле! 0101 „Немој мене изгубити главу, 0102 „Ево тебе хиљаду дуката; 0103 „Двадест брата двадест Ћоровића 0104 „Хоће дати двадест џевердара, 0105 „А кадуне буле Ћоровића 0106 „Даће свака ситне перишане 0107 „И са грла злаћене ђердане, 0108 „На којим су бисер и дукати; 0109 „Даћу тебе ата големога, 0110 „Од ког бољег у свој Босни нема, 0111 „У свој Босни и Херцеговини, 0112 „Оседлаћу г’ седлом сребрнијем 0113 „А покрити чохом до копита, 0114 „Прије чохе пули рисовином. 0115 „Искићеном и сребром и златом.” 0116 За то Радул ни хабера нема, 0117 Но Осману ријеч бесједио: 0118 „Ој Турчине, Ћоровић-Османе! 0119 „Мој је Батрић на откупе био, 0120 „Ти га не шће пустит’ на откупе, 0121 „Но му русу осијече главу.” 0122 Па повади ножа од појаса, 0123 Те он Турску осијече главу; 0124 Узе њему главу и оружје 0125 И његова коња големога. 0126 За здраво се натраг повратише; 0127 Док дођоше ломној гори Црној, 0128 У Заљути селу маленоме, 0129 Сусрете га Вучићевић Перо, 0130 Руке шири, у лице га љуби, 0131 Радул њега у скут и у руку, 0132 Дарова му Османову главу, 0133 Јоште рече Вучићевић Перо: 0134 „Благо мене јутрос и до в’јека! 0135 „Кад ја виђех за живота свога, 0136 „Ђе осветих мојега Батрића.” 0137 То изусти, а душу испусти, 0138 Умро је, покојна му душа! 0139 Бог му дао у рају насеље, 0140 А осталим здравље и весеље! |