Лов на божић 0001    Сењани се у лов подигнули 0002    Среће ради на божић у јутру, 0003    Да јуначку срећу окушају. 0004    Тако њима Бог и срећа даде: 0005    До подне им ведро и лијепо, 0006    Од подне се нешто наоблачи, 0007    Па окрену снијег са сјевером; 0008    Смрзоше се токе за јелеке, 0009    А јелеци за танке кошуље, 0010    А кошуље за плећи јуначке, 0011    Бритки мачи за јуначка бедра. 0012    Ал’ говори Сењанине Иво: 0013    „Да мој брате, Јуре барјактаре! 0014    „Не знаш ђегођ камене пећине, 0015    „Ђе би могли ватру наложити 0016    „И јуначки живот повратити?” 0017    Ал’ говори Сењанине Јуре: 0018    „Не знам, брате, камене пећине, 0019    „Већ ја знадем тамо у планини 0020    „Не далеко цркву Петровицу, 0021    „Ту можемо ватру наложити 0022    „И јуначки живот одржати.” 0023    Кад дођоше цркви Петровици, 0024    Вели њима Сењанине Иво: 0025    „Дете, браћо и моја дружино, 0026    „Да ми овђе ватру наложимо 0027    „Од пушака нашијех кундака, 0028    „Од мачева нашијех ножница.” 0029    Ал’ говори Јуре барјактаре: 0030    „Ви не мојте танке пушке кварит’, 0031    „Танке пушке и бритке мачеве: 0032    „Оружје нам може требовати; 0033    „Него да ми ватру наложимо 0034    „Од столова и од свијетњака, 0035    „Па кад дође лијеп данак Петров, 0036    „Што будемо на ватру сложили, 0037    „Оно ћемо љепше поградити.” 0038    Сва дружина њега послушала, 0039    Брже боље ватру наложише 0040    Од столова и од свијетњака, 0041    И јуначки живот повратише. 0042    Кад у јутру јутро освануло, 0043    Тад’ изиђе Сењанине Јуре, 0044    Он изиђе пред бијелу цркву, 0045    Али снијег у стре’ ударио, 0046    Око цркве опколили Турци. 0047    Кд то виђе Сењанине Јуре, 0048    Он се онда натраг повратио, 0049    Па подвикну на своју дружину: 0050    „А на ноге, браћо и дружино! 0051    „А на ноге и на пушке танке! 0052    „Око цркве опколили Турци!” 0053    Поскочише Сењани јунаци, 0054    Стадоше се огњем преметати, 0055    Док им неста праха и олова, 0056    Пра’ још бјеше, ал’ олова нема; 0057    Ал’ говори Сењанине Иво: 0058    „Браћо моја и моја дружино! 0059    „Ја имадем на мојој долами, 0060    „Имам тридест сребрних путаца, 0061    „У пушчани калуп саљевана, 0062    „Да пунимо тридесет пушака, 0063    „Не би л’ сребро боље среће било.” 0064    Напунише тридесет пушака 0065    И убише тридесет Турака, 0066    Паке бритке маче потргоше, 0067    Око цркве рашћераше Турке, 0068    Пак одоше Сењу бијеломе 0069    Пјевајући и поп’јевајући.