Опет то, али друкчије. (из Црне горе) 0001    Прошеташе до два калуђера 0002    По пржини покрај мора слана, 0003    Шетају се, разговарају се: 0004    „Фала Богу, фала јединоме! 0005    „У јаднога Михаила бана 0006    „Како нема мушкога ђетета, 0007    „До имају девет ђевојаках! 0008    „Да ли знаде госпођа баница, 0009    „Да понесе мрежу од бисера, 0010    „Да је запне мору на извору, 0011    „Да уфати рибу од шес крилах, 0012    „Да изије риби десно крило, 0013    „Имала би златорука сина.” 0014    Оно њена зачула јетрва, 0015    А јетрва Којадиновица, 0016    Све јој, што је и како је, каза. 0017    Понесоше мрежу од бисера, 0018    Запеше је мору на извору, 0019    Уфатише рибу од шес крилах. 0020    Виђи кучке Којадиновице! 0021    Он’ изједе риби десно крило, 0022    А баници дала је лијево; 0023    Обје двије трудне остануле. 0024    Ного виђи Којадиновицу! 0025    Она има златорука сина, 0026    А баница змију краосицу, 0027    Змија јој се у криоце ваља. 0028    Кад то виђе Михаиле бане, 0029    Он дозива слугу Радосава: 0030    „А ну ходи, моја вјерна слуго! 0031    „Узми ову змију краосицу, 0032    „Те је бачи мору у пучину.” 0033    Скочи слуга, змију дофатила, 0034    И бачи ју мору у пучину. 0035    А кад слуга дома доходила, 0036    Ал’ је змија прва уграбила, 0037    И дошла је у криоце мајци. 0038    Кад је нојца о вечери била, 0039    Затворише змију у одају, 0040    И шњом хојде Веруша ђевојка, 0041    Најпрва кћер Михаила бана, 0042    Колико се брата ужељела, 0043    Од змије се одвојит’ не хоће. 0044    А кад нојца по вечери била, 0045    Бачи змија крила и окриље, 0046    И отури од себе кошуљу, 0047    Кад то виђе Веруша ђевојка, 0048    Она јасно од радости висну, 0049    Из одаје изљезе ђевојка, 0050    Својој старој говорила мајци: 0051    „Ха, ну ходи, моја мила мајко! 0052    „Да ти видиш чудо неглејано: 0053    „Није ово змија краосица, 0054    „Но је ово огњанити змају, 0055    „На њега су до три обиљежа: 0056    „Вуча шапа и орлуја панџа, 0057    „Из зубах му живи огањ скаче; 0058    „Диван ли је, јад га задесио! 0059    „И мене је ноћас говорио, 0060    „Да ће сутра лећет’ под облаке, 0061    „За годину дома доћи не ће.” 0062    Оно рече, сузама просула, 0063    А мајка је веселити пође: 0064    „Не бој ми се, моја кћери мила! 0065    „Њега хоће уставити мајка.” 0066    Па уљеже у одају брзо, 0067    Украде му крила и окриље, 0068    И украде од змије кошуљу, 0069    Све у живи огањ запретала, 0070    На огањ је сина изгорела.