Змија младожења. 0001    Стан’те, браћо, да ви чудо кажем: 0002    Ожени се краље од Будима 0003    Ето данас девет годин’ дана, 0004    Ништа краље од порода нема. 0005    Подиже се краље Милутине, 0006    Прав’ отиде у лов у планину, 0007    Да он лови лова по планини. 0008    Тако њему Бог и срећа даде, 0009    Нит’ улови срне ни кошуте; 0010    Врло краљу жеђца одолела, 0011    Па се диже на воду студену, 0012    Те се напи воде студенице, 0013    Заклони се за јелу зелену; 0014    Мало време за тим постајало, 0015    Ето отуд до три горске виле, 0016    Напише се воде студенице, 0017    Па код воде сташе беседити; 0018    Но беседи вила најстарија: 0019    „Чујете л’ ме, до две миле ћерке! 0020    „Знате л’, ћерке, јесте л’ запазиле, 0021    „Кад с’ ожени краље од Будима? 0022    „Ето данас девет годин’ дана, 0023    „Како је се јадан оженио, 0024    „И не има од срца порода.” 0025    Још овако вила беседила: 0026    „Зна ли која какога лијека, 0027    „Не би л’ љуба трудна заходила?” 0028    Обе млађе ништа не говоре, 0029    Салт говори вила најстарија: 0030    „Да зна краље, како ја што знадем, 0031    „Да сакупи Будимске девојке, 0032    „Да донесе млого сухо злато, 0033    „Да саплете ону ситну мрежу, 0034    „Ситну мрежу од сухога злата, 0035    „Да је баци у тихо Дунаво, 0036    „Да увати рибу златнокрилу, 0037    „Да јој узме оно десно крило, 0038    „Опет рибу у воду да пусти, 0039    „Крило да да госпођи краљици, 0040    „Нек изеде оно десно крило, 0041    „Једнак ће му трудна заходити.” 0042    А то краљу и слуша и гледа, 0043    Он се диже у града Будима, 0044    Па сакупи Будимске девојке, 0045    И донесе млого сухо злато, 0046    Те саплете ону ситну мрежу, 0047    Ситну мрежу од сухога злата, 0048    Меће мрежу у тихо Дунаво; 0049    Тако њему Бог и срећа даде, 0050    Те увати рибу златнокрилу, 0051    Па јој узе оно десно крило, 0052    Опет рибу у воду пустио, 0053    Крило носи госпођи краљици, 0054    Те јој даје оно десно крило; 0055    Как’ изеде оно десно крило, 0056    Једнак му је трудна заходила. 0057    Носи бреме за годину дана, 0058    Дође време, бреме да се има, 0059    Немаде се једно мушко чедо, 0060    Но с’ имаде једна змија љута; 0061    Како паде змија на земљицу, 0062    Једнак змија у дувар одмиле. 0063    Тад’ отрча краљица госпођа, 0064    Па овако краљу беседила: 0065    „Камен, краље, да се обрадујеш, 0066    „Обрадујеш од срца породу! 0067    „Немаде се једно мушко чедо, 0068    „Но с’ имаде една змија љута; 0069    „Како паде змија на земљицу, 0070    „Једнак змија у дувар одмиле.” 0071    Таде краље ’вако беседио: 0072    „Вала Богу на његову дару!” 0073    Тако стаде за седам година, 0074    Но беседи змија из дувара: 0075    „О мој бабо, од Будима краље! 0076    „Што ти чекаш, те не жениш мене?” 0077    Мрда краље тамо и овамо, 0078    Још овако краље беседио: 0079    „Моја змијо, мој худни породе! 0080    „Ко ће дати за змију девојку?” 0081    Но овако змија беседила: 0082    „О мој бабо, од Будима краље! 0083    „Ти оседлај коња Ластавицу, 0084    „Па ти иди ка Призрену граду 0085    „Од Призрена цару честитоме, 0086    „Цар ће дати за мене девојку.” 0087    Кад то зачу од Будима краље, 0088    Он оседла коња Ластавицу, 0089    Па се меће јунак на другога, 0090    Право оде ка Призрену граду; 0091    Када дође цару под дворове, 0092    Сам га царе с куле угледао, 0093    Па он сљезе низ кулу високу, 0094    Те га срете у својој авлији, 0095    Руке шире, у лице се љубе, 0096    За јуначко питају се здравље, 0097    Па га узе за десницу руку, 0098    Одведе га на високу кулу, 0099    Слуг’ узоше коња Ластавицу, 0100    Одведоше у новога ара. 0101    Пише вино три бијела дана, 0102    Док се рујна понапише вина, 0103    Доке винце уљезе у лице, 0104    А ракија стаде говорити; 0105    Узмучи се краље од Будима, 0106    Познаде га царе од Призрена, 0107    Па је њему био беседио: 0108    «А Бога ти, краље од Будима! 0109    „Што је тебе, кака је невоља? 0110    „Те си ми се тако узмучио?” 0111    Стаде краље њему беседити: 0112    „Чујеш мене, царе од Призрена! 0113    „Знаш ли, царе, јеси л’ запазио 0114    „Кад сам ти се јадан оженио? 0115    „За пунијех до девет година 0116    „Ја немадох од срца порода; 0117    „Кад с’ напуни девет годин’ дана, 0118    „Немаде се једно мушко чедо, 0119    „Но с’ имаде једна змија љута; 0120    „Како паде змија на земљицу 0121    „Једнак змија у дувар одмиле. 0122    „Ет’ од таде седам годин’ дана, 0123    „Но беседи змија из дувара: 0124    „ „О мој бабо, краље од Будима! 0125    „ „Што ти чекаш, те не жениш мене?” ” 0126    „Ја сам ’вако змији беседио: 0127    „ „Моја змијо, мој худни породе! 0128    „ „Ко ће дати за змију девојку?” ” 0129    „Но је мене змија беседила: 0130    „ „О мој бабо, од Будима краље! 0131    „ „Ти оседлај коња Ластавицу, 0132    „ „Па ти иди у Призрена бела 0133    „ „Ка ономе цару честитоме, 0134    „ „Цар ће дати за мене девојку.” ” 0135    „И ја сам се јадан потрудио 0136    „И ка тебе царе доходио.” 0137    Но овако царе беседио: 0138    „Чујеш мене, краље од Будима! 0139    „Ти ми иди у Будима града, 0140    „Те ти питај змију у дувару, 0141    „Може ли се змија подватити, 0142    „Да доведе кићене сватове 0143    „Од Будима до Призрена бела, 0144    „Да их нигде сунце не огреје 0145    „Још никаква роса не окваси; 0146    „Ако с’ може змија поуздати, 0147    „Ја ћу дати за змију девојку.” 0148    Кад то зачу од Будима краље, 0149    Изведоше коња Ластавицу, 0150    Он се меће коњу на рамена, 0151    Оде право преко поља равна, 0152    Кано звезда преко ведра неба. 0153    Кад је био до близу Будима, 0154    Још је краље овако мислио: 0155    „Авај мене! До Бога једнога! 0156    „Где ћу наћи змију у дувару, 0157    „Да јој кажем од цара поздравље?” 0158    Таман дође на Будимска врата, 0159    Прије њега змија проговара: 0160    „О мој бабо, од Будима краље! 0161    „Даде л’ царе за мене девојку?” 0162    Но овако краље беседио: 0163    „Змијо моја, мој худни породе! 0164    „Ако с’ можеш, змијо, поуздати, 0165    „Да одведеш киту и сватове 0166    „Од Будима до Призрена града, 0167    „Да их нигде сунце не огреје 0168    „Нити каква роса па ороси, 0169    „Даде царе за тебе девојку; 0170    „Ако л’ не мо’ш одвести сватова, 0171    „Не да царе за тебе девојку.” 0172    Но овако змија проговара: 0173    „Купи свате, хајде за девојку; 0174    „Ја ћу одвест’ кићене сватове, 0175    „Да их нигде сунце не огреје 0176    „Ни кака их роса па зароси.” 0177    Сакупише силу и сватове, 0178    Сакупише хиљаду сватова, 0179    Сви сватови у краљева двора, 0180    Изведоше коња Ластавицу, 0181    Сам се коњиц по авлије шета; 0182    Ту викнуше ти лаки чауши: 0183    „Хазур да сте, кићени сватови! 0184    „Хазур да си, млади младожења!” 0185    Кад то зачу змија из дувара, 0186    Тад’ се смиле змија низ дувара, 0187    Па се прими коњу уз колено, 0188    Па се зави седлу на јабуку; 0189    Окренуше низ Будима града, 0190    Задеде се један модар облак 0191    Од Будима до Призрена града, 0192    Баш их нигде сунце не огреја 0193    Нит’ их каква роса заросила. 0194    Кад отоше у Призрена града, 0195    Уљегоше у дворе цареве, 0196    Сви сватови коње провађају, 0197    Салт не шета змија Ластавицу, 0198    Сама јој се по авлије шета. 0199    Чудно их је царе дочекао, 0200    И чудно их даром дривао: 0201    Сваком свату од свиле кошуљу, 0202    Младожење коња и сокола, 0203    Још одвише Призренку девојку. 0204    Бре викнуше ти лаки чауши: 0205    „Хазур да сте, кићени сватови! 0206    „Хазур да си, куме и старојко! 0207    „Хазур да си, Призренка девојко! 0208    „Време дође, полазит’ хоћемо.” 0209    Сви сватови коње појахаше, 0210    Још узјану Призренка девојка, 0211    Кад то виде змија из дувара, 0212    Тад’ се смиле змија низ дувара, 0213    Потприми се коњу уз колено, 0214    Па се зави седлу на јабуку; 0215    Окренуше низ Призрена града, 0216    По више њих један модар облак. 0217    Сви сватови коње разиграше, 0218    Стаде играт’ змија Ластавицу, 0219    Колико је њега ражљутила, 0220    У Призрену истрла калдрму 0221    И Призрена редом покварила, 0222    Баш се курвић поградити не ће 0223    За пунијех дванаест година, 0224    Што је цару квара учињено. 0225    Па отоше здраво и весело, 0226    Отидоше у Будима града, 0227    Свадбу граше за недељу дана, 0228    Играше је, па је проиграше, 0229    Сваки оде ка својему двору, 0230    Змија оста у своме дувару, 0231    Краљ остаде на своме дивану; 0232    Дође време, да с’ сведу младенци, 0233    Да се сведе момче и девојка, 0234    Изведоше лијепу девојку, 0235    Изведоше на кулу високу, 0236    Турише је поду највишему. 0237    Кад је било ноћи у поноћи, 0238    Стаде граја куле на висину, 0239    Тад’ се краде краљица госпођа, 0240    Она с’ краде од пода до пода, 0241    Док изљезе поду највишему, 0242    На ода творила врата, 0243    Шта да види? Чуда големога! 0244    На јастуку од змије кошуља, 0245    У душеку добар јунак спава, 0246    Загрлио Призренку девојку! 0247    Свака ма рада је породу, 0248    Те украде од змије кошуљу, 0249    Па је тури на ту ватру живу, 0250    Па потрча краљу господару: 0251    „Благо тебе, а и мене краље! 0252    „Ја се дигох на високу кулу, 0253    „На одаји ја отворих врата, 0254    „На јастуку од змије кошуља, 0255    „У душеку добар јунак спава, 0256    „Загрлио Призренку девојку; 0257    „Ја украдох од змије кошуљу, 0258    „Па ју турих на ту ватру живу.” 0259    „Што је љубо, изела те змија!” 0260    Потрчаше куле на висину, 0261    Шта да виде? Чуда големога! 0262    Мртав јунак у душеку лежи, 0263    Загрлила г’ Призренка девојка, 0264    И овако она беседила: 0265    „Јаој мене, до Бога једнога! 0266    „Што остадох млада удовица! 0267    „О свекрво, да те Бог убије! 0268    „А мене си мало учинила, 0269    „А себе си горе доправила.” 0270    Оста мајка без сина својега, 0271    Од нас песма, а од Бога здравље! 0272    Нас лагали, ми полагујемо.