Јерко Латинин и Галовран Луко 0001    Књигу пише Јерко Латинине, 0002    Те је шиље горе у подгорје 0003    Побратиму Галоврану Луки: 0004    „Побратиме, Луко Галовране! 0005    „Скуп’дер, брате, под барјак јунаке 0006    „Све по избор’ кога бољег знадеш, 0007    „Доведи и к мене у приморје, 0008    „Да Талију земљу поарамо.” 0009    Када Луко ситну књигу прими 0010    И разуме, што му’ књига каже, 0011    Он развија свилена барјака, 0012    Удари га у зелену траву, 0013    Те сакупи шездесет јунака 0014    Све по избор’ бољег од бољега, 0015    Одведе и Јерку Латинину. 0016    Јерко момке дочекао лепо, 0017    Даде браћи пушке Талијанке, 0018    Мор доламе, скерлетне ђечерме, 0019    И убаве ковче и чакшире; 0020    Уведе и Јерко у галију, 0021    На јунаке навалио вино; 0022    Опише се шездесет јунака, 0023    Опише се, као земља црна, 0024    А поспаше, као да помреше; 0025    Онда скочи Јерко Латинине, 0026    Па галију отиште од брега. 0027    Кад се момци с вином разабрали, 0028    Ал’ галија насред мора сиња! 0029    Невесело шездесет јунака, 0030    Оће млади у море да скачу. 0031    А беседи Галовране Луко: 0032    „Побратиме, Јерко Латинине! 0033    „Певај, брате, браћу разговарај, 0034    „Да нам браћа у море не скачу.” 0035    Онда Јерко поче да попева: 0036    „Не бојте се, моја браћо драга! 0037    „На то су нас и родиле мајке, 0038    „Јал’ добити, јали погинути.” 0039    То јунаке већма ражалило, 0040    Те посташе још невеселији; 0041    Расрди се Галовране Луко, 0042    Па потеже сабљу оковану, 0043    Те он Јерку одсијече главу, 0044    Па им Луко поче да попева: 0045    „Не бојте, се моја браћо драга! 0046    „Старе мајке, раните се саме, 0047    „Бог је добар, синови ће доћи; 0048    „Наше љубе, не удајите се, 0049    „Бог је добар, доћ’ ће господари; 0050    „Наше сеје, везите мараме, 0051    „Бог је добар, те ће браћа доћи, 0052    „Разносиће везене јаглуке.” 0053    Здраво, мирно сиње море прешли, 0054    И Талију земљу поараше; 0055    А кад су се натраг повратили, 0056    У сиње се море увезоше, 0057    Јунаци се поболеше тешко 0058    Од зла бола срдобоље тешке, 0059    Те тридесет у мору остало, 0060    А тридесет сиње море пређе. 0061    Који јунак у мору остао, 0062    А на дому има стару мајку, 0063    Јали мајку, јали љубу верну, 0064    Јали браца, ја сестру рођену, 0065    Њима Луко исе учинио, 0066    Учинио њима, к’о и себе; 0067    Који л’ јунак нигде никог нема, 0068    Њему јесте издао за душу, 0069    Како ј’ закон у вери ришћанској.