Женидба Стојана Јанковића 0001    Још од зоре нема ни помена, 0002    Удбињска се отворише врата, 0003    И изиђе једна чета мала, 0004    За тридесет и четири друга, 0005    Пред њоме је Лички Мустај-беже. 0006    Оде беже у Кунар планину, 0007    Да он лови лова по планини. 0008    Хода беже три-четири дана, 0009    Ништа бего уловит’ не може, 0010    Поврати се Лики и Удбињи. 0011    Када сиђе под гору јелову, 0012    Уврати се на воду чатрњу, 0013    Да почине и да воде пије; 0014    Баци очи под јелу зелену, 0015    Ал’ с’ од јеле разасјале гране; 0016    Када дође Мустај-беже Лички, 0017    Пјан катана под јеликом спава 0018    Сав у срми и у чистом злату: 0019    На глави му калпак и челенке, 0020    Један калпак, девет челенака, 0021    Покрај њих је крило оковано, 0022    Ваља крило хиљаду дуката; 0023    На плећима зелена долама, 0024    На долами тридесет путаца, 0025    Свако пуце по од литру злата, 0026    Под гроцем од три литре злата, 0027    И оно се на бурму отвора, 0028    У њем’ носи за јутра ракију; 0029    По долами троје токе златне, 0030    Златне токе по од двије оке, 0031    Двоје вите, а треће салите; 0032    На ногама ковче и чакшире, 0033    Жуте му се ноге до кољена, 0034    Побратиме, како у сокола, 0035    Из ковчи су синџири од злата, 0036    На синџирим’ ситне титреике, 0037    Што ђевојке носе о гроцу; 0038    Опасао мукадем појаса, 0039    За појасом девет Даницкиња 0040    Све у чисто заљевене злато; 0041    О бедри му сабља окована, 0042    На сабљи су три балчака златна 0043    И у њима три камена драга, 0044    Ваља сабља три царева града; 0045    У крилу му лежи павталија, 0046    На њојзи је тридесет карика, 0047    Свака павта од десет дуката, 0048    Код нишана од тридест дуката, 0049    Више злата, него љута гвожђа, 0050    Када јунак из травице дине, 0051    Уз јелу се узвијају гране; 0052    Притиште га Мустај-беже Лички 0053    Су тридесет и четири друга, 0054    Измаче му свијетло оружје; 0055    Кад се прену јунак из травице, 0056    Те он виђе црнијем очима, 0057    Да су њега Турци притиснули, 0058    А код њега не има оружја, 0059    Како кога рукам’ доваташе, 0060    Те о земљу њиме удараше, 0061    Та у њему живо срце пуца; 0062    Уби њему друга седмерицу, 0063    Док му б’јеле освојише руке, 0064    Савезаше, па га поћераше, 0065    Поћераше бијелој Удбињи, 0066    Привезаше на њега оружје, 0067    Нек се чуди мало и велико, 0068    Ђе увати Мустај-беже Лички 0069    Та катану под свијем оружјем. 0070    Кад су били пољем широкијем, 0071    Проговара Мустај-беже Лички: 0072    „Ој Бога ти, незнана катано! 0073    „Откле ли си, од које л’ крајине? 0074    „Како л’ тебе по имену вичу? 0075    „Куда ли си био намислио? 0076    „Камо твоја дружина остала?” 0077    А катана њему проговара: 0078    „Што ме питаш, Мустај-беже Лички? 0079    „Јеси л’ чуо Латинско приморје, 0080    „Код приморја ришћанске Котаре 0081    „И у њима Јанковић-Стојана? 0082    „Ја сам главом Јанковић Стојане; 0083    „Нисам више ни имао друга, 0084    „Осим Бога и себе једнога, 0085    „А нијет сам био учинио, 0086    „Да се спустим до под твоју кулу, 0087    „Да измамим Хајкуну ђевојку, 0088    „Да одведем себе у Котаре, 0089    „Па ми не би од Бога суђено: 0090    „Проклето ме пиће преварило.” 0091    Тада рече Мустај-беже Лички: 0092    „Бе аферим, Јанковић-Стојане! 0093    „Баш си дош’о у онога руке, 0094    „Који ће те, море, оженити.” 0095    У ријечи пали под Удбињу 0096    Испод куле Мустај-бега Личког, 0097    Гледа чету мало и велико, 0098    И Хајкуна са бијеле куле 0099    Мила сестра Мустај-бега Личког, 0100    Пред њоме је ђерђеф од мерџана, 0101    У рукама игла од биљура, 0102    Пуни злато по бијелу платну; 0103    Када виђе чету из планине, 0104    Они воде свезана јунака 0105    Код његова свијетла оружја, 0106    Испред себе ђерђеф отурила, 0107    Двије му је ноге подломила, 0108    Па је собом била говорила: 0109    „Боже мили! Чуда великога! 0110    „Зла погледа у добра јунака! 0111    „Како ли га Турци преварише, 0112    „И без ране и без мртве главе, 0113    „Свезаше му руке наопако?” 0114    Кад дружину на рачун узела, 0115    Ал’ не има друга седмерице. 0116    Кад падоше под бијелу кулу, 0117    Од Стојана узима оружје, 0118    Па оружје носи у ризницу, 0119    А Стојана спушти у тавницу 0120    У дубину триста ендезета, 0121    Ђено лежи вода до кољена, 0122    А јуначке кости до рамена. 0123    Оде беже у нову механу, 0124    Оде пити с четницима вино, 0125    Да се вали Турцим’ Удбињаним’, 0126    Каквога је роба заробио. 0127    Подиже се лијепа ђевојка, 0128    Она иде на тавничка врата, 0129    И донесе једну кову вина, 0130    На узицу спушти у тавницу, 0131    Са тавнице грлом довикује: 0132    „О јуначе, Бог те не убио, 0133    „Откле ли си, од које л’ крајине? 0134    „Како ли се зовеш по имену? 0135    „Како ли те Турци преварише? 0136    „Те свезаше код оружја руке?” 0137    Узе Стојан, те он попи вино, 0138    Па ђевојци бјеше бесједио: 0139    „Ко ме виче са тавнице б’јеле? 0140    „Пиво ми је грло преузело, 0141    „Пусти мене на чекрк узицу, 0142    „Извуци ме до пола тавнице, 0143    „Па ћу тебе онда казивати.” 0144    Кад то чула Туркиња ђевојка, 0145    Пусти њему на чекрк узицу, 0146    На узици куке од челика, 0147    Извуче га до пола тавнице; 0148    Проговора Јанковић Стојане: 0149    „Ко ме пита са тавнице б’јеле?” 0150    Јави му се Туркиња ђевојка: 0151    „Ја те питам, незнана катано! 0152    „Ја сам сестра Мустај-бега Личког.” 0153    Проговара Јанковић Стојане: 0154    „О Хајкуна, да те Бог убије! 0155    „Ја сам главом Јанковић Стојане, 0156    „Ја сам с тебе допао тавнице; 0157    „Пјана су ме Турци преварили, 0158    „Те свезали наопако руке.” 0159    Вели њему Туркиња ђевојка: 0160    „Чујеш мене, Јанковић-Стојане! 0161    „Хоће тебе Турци погубити; 0162    „Сјутра тебе хоће понудити, 0163    „Хоћеш ли се, болан, потурчити. 0164    „Потурчи се, Јанковић-Стојане, 0165    „А ја ћу ти бити вјерна љуба. 0166    „У мог брата Мустај-бега Личког 0167    „Та имају двије куле блага: 0168    „Једна моја, а друга његова; 0169    „Ако буде мријети по реду, 0170    „Хоће нама обје останути.” 0171    Проговори Јанковић Стојане: 0172    „А не лудуј, Хајкуна ђевојко! 0173    „Бога ми се не бих потурчио, 0174    „Да ми даду Лику и Удбињу. 0175    „Ја имадем у Котарим’ блага 0176    „Више, Богме, него у Турака, 0177    „А бољи сам јунак од Турака. 0178    „Ако Бог да, лијепа ђевојко! 0179    „Сјутра прије половине дана 0180    „Окренуће скакат’ Котарани 0181    „По Удбињи и око Удбиње, 0182    „Извадиће Стојка из тавнице.” 0183    Одговори Туркиња ђевојка: 0184    „Бе не лудуј, Јанковић-Стојане! 0185    „Докле твоји Котарани дођу, 0186    „Хоће тебе Турци погубити, 0187    „Већ јеси ли, болан, вјере тврде, 0188    „Да ћеш мене узет’ за љубовцу, 0189    „Да избавим тебе из тавнице?” 0190    Вели њојзи Јанковић Стојане: 0191    „Тврда вјера, лијепа ђевојко! 0192    „Узећу те за вјерну љубовцу, 0193    „Доиста те преварити не ћу.” 0194    Кад то чула лијепа ђевојка, 0195    Спушти њега у тавницу тавну, 0196    Па отиде на танану кулу; 0197    Мало време за тим постајало, 0198    Дође беже из нове механе, 0199    Ђевојка се премеће по кули, 0200    Њу ми пита Мустај-беже Лички: 0201    „Што је тебе, моја сестро мила?”— 0202    „Не питај ме, брате, Мустај-беже! 0203    „Забоље ме и срце и глава, 0204    „Сву је мене зима обузела: 0205    „Богме, брате, мријети ваљаде: 0206    „Већ ти сједи на меке душеке, 0207    „Да ти паднем у криоце главом, 0208    „Да ја пустим моју гр’јешну душу.” 0209    Жао бјеше Мустај-бегу Личком, 0210    Јер од рода више никог нема, 0211    Пусти сузе низ бијело лице, 0212    Па он сједе на меке душеке, 0213    Цура паде у криоце главом, 0214    Једну руку у џепове тура, 0215    Другу руку брату у њедарца, 0216    Док украде кључе од тавнице, 0217    Од ризнице и од коњушнице, 0218    Превали се по меку душеку. 0219    Говори јој Мустај-беже Лички: 0220    „Сестро моја, Хајкуна ђевојко! 0221    „Није л’ Бог д’о мука одминула?” 0222    „Јесте, брате, милом Богу вала!” 0223    Подиже се Мустај-беже Лички, 0224    Он отиде на зелену лонџу, 0225    Да вијећу чини с Удбињаним’, 0226    Како ли ће уморит’ Стојана; 0227    А ђевојка на ноге скочила, 0228    Па отвара бијелу ризницу, 0229    Стојаново извади оружје 0230    И накупи егбета дуката, 0231    Па се спусти пред тавницу б’јелу. 0232    Из тавнице извади Стојана, 0233    Одведе га пред подруме б’јеле, 0234    Извадише коње из подрума: 0235    Добра ђога бега Личанина, 0236    Шта га јаше на мејдан јуначки, 0237    И вранчића љубе Личанина, 0238    Ког бржега у крајини нема; 0239    Ђога јаше лијепа ђевојка, 0240    Стојан јаше вранца од мејдана; 0241    Окренуше пољем широкијем, 0242    Примише се у Огорјелицу, 0243    Од ње право у Кунор планину, 0244    Из Кунора у поље Котарско. 0245    Тада рече Јанковић Стојане: 0246    „О Хајкуна, лијепа ђевојко! 0247    „Баш се мене задријема тешко, 0248    „Већ одјаши од коња ђогата, 0249    „Хоћу мало санак боравити.” 0250    Вели њему Туркиња ђевојка: 0251    „Не, Стојане, твога ти јунаштва! 0252    „Гони вранца у равне Котаре, 0253    „Па је ласно санак боравити: 0254    „Ја се бојим чете од Турака.” 0255    Не шће Стојан послушат’ ђевојке, 0256    Већ од коња добрих одсједоше, 0257    Па он сједе у зелену траву, 0258    А ђевојци у криоце главу, 0259    Заспа Стојан како јагње лудо, 0260    Ал’ ђевојка спавати не може. 0261    Док се бијел данак запознаде, 0262    Рано рани Мустајбеговица, 0263    Да обиђе на кули ђевојку, 0264    Болесна је синоћ омкнула; 0265    Ал’ не има на кули ђевојке, 0266    Покупљено из ризнице благо, 0267    У тавници нема Јанковића, 0268    А не има у подруму коња; 0269    Поврати се на бијелу кулу, 0270    Те избаци пушку хаберника; 0271    Зачу беже на зеленој лонџи, 0272    Своме се је јаду осјетио, 0273    Он се вати у џепове руком, 0274    Из џепова кључи покрадени; 0275    Тад’ повика Мустај-беже Лички: 0276    „Браћо моја, тридест Удбињана! 0277    „Утече ми Јанковић Стојане 0278    „И одведе Хајкуну ђевојку, 0279    „Већ на ноге, ако Бога знате!” 0280    Чудан адет бјеше у Турака; 0281    Готови им коњи под седлима, 0282    Добријех се коња доватише, 0283    И широко поље прејездише, 0284    Кунора се горе доватише, 0285    Од Кунора у поље Котарско. 0286    Гледа Хајка из зелене траве, 0287    Често гледа под Кунор планину, 0288    Ал’ се прамен запођеде таме 0289    А од паре коњске и јуначке, 0290    Позна брата Мустај-бега Личког 0291    И за њиме тридест Удбињана, 0292    А не смије да Стојана буди, 0293    Већ прољева сузе од очију 0294    По образу Јанковић-Стојана; 0295    Кад се прену Јанковић-Стојане, 0296    Он бесједи Туркињи ђевојци: 0297    „Што је тебе, Туркиња ђевојко! 0298    „Те прољеваш сузе од очију? 0299    „Ил’ ти жалиш брата Мустај-бега? 0300    „Ил’ његова блага големога? 0301    „Ил’ ти није у вољи Стојане?” 0302    Одговори Туркиња ђевојка: 0303    „О Стојане, жалосна ти мајка! 0304    „Ја не жалим брата Мустај-бега, 0305    „Нит’ ја жалим блага његовога, 0306    „Ја сам нама блага понијела; 0307    „Ти си мене насред срца мога; 0308    „Ето, болан, Личког Мустај-бега 0309    „И са њиме тридест Удбињана, 0310    „Јаши вранца, бјежи у Котаре, 0311    „Обоје смо изгубили главе.” 0312    Када виђе Јанковић Стојане, 0313    Он говори Туркињи ђевојци: 0314    „Не ћу Богме, Хајкуна ђевојко, 0315    „Жао су ми Турци учинили, 0316    „У трави ме пјана притиснули, 0317    „Сад се хоћу дариват’ са шуром; 0318    „Већ ти јаши вранца од мејдана, 0319    „А дај мени твојега ђогата, 0320    „Побољи је мало од вранчића, 0321    „Да ја идем шури у сретање.” 0322    Скочи Стојан на добра ђогата, 0323    А ђевојка на малена вранца, 0324    Бјежи млада бијелу Котару, 0325    А Јанковић бегу у сретање. 0326    Да је коме сјести, те поглати, 0327    Да он види чуда великога, 0328    Кад удари тридест на једнога, 0329    Па не шчека кућа ни једнога! 0330    Тридест Стојан одсијече глава, 0331    И увати Мустај-бега Личког, 0332    Свеза њему руке наопако, 0333    И доћера њега до ђевојке, 0334    Па потеже сабљу оковану, 0335    И ђевојци бјеше говорио: 0336    „О Хајкуна, сестро Мујагина! 0337    „Ми овако шуре дарујемо.” 0338    Па заману сабљом окованом; 0339    А ђевојка подбацила руке: 0340    „Не, Стојане, твога ти јунаштва! 0341    „Не остави сестру без заклетве, 0342    „ И тебе би сестре жао било; 0343    „Врати њега, нек иде Удбињи.” 0344    Стојан своју сабљу повратио, 0345    Бегу боље попритеже руке, 0346    Па га врати натраг у Удбињу 0347    И овако њему бесједио: 0348    „Када, море, у Удбињу дођеш, 0349    „С Удбињаним’ сједеш пити вино, 0350    „Лагат’ немој, већ све право кажи, 0351    „А џаба ти живот на мејдану.” 0352    Оде беже у Удбињу свезан, 0353    Стојан оде у равне Котаре, 0354    И одведе Туркињу ђевојку, 0355    Покрсти је и вјенча је за се, 0356    Па је љуби, кадгођ се пробуди.