Јакшићи кушају љубе 0001    Пију вино два Јакшића млада: 0002    Јакшић Митар и Јакшић Богдане; 0003    А кад су се понапили вина, 0004    Јакшић Богдан Митру бесједио: 0005    „Јакшић Митре, мој мио брајане! 0006    „Док ми, брате, скупа пребивасмо 0007    „И мајка нам двори управљаше, 0008    „Тад’ се наши двори бијељеше, 0009    „И гости нас често походише, 0010    „Походише Сријемски кнезови, 0011    „И сам главом Српски цар Стјепане; 0012    „А како се, брате, растадосмо, 0013    „И љубе нам двори управљају, 0014    „Тако наши двори потавњеше, 0015    „И гости нас, брате, оставише, 0016    „Не походе Сријемски кнезови, 0017    „Нит’ сам главом Српски цар Стјепане; 0018    „Та с кога је? Да од Бога нађе!” 0019    Јакшић Митар брату бесједио: 0020    „Јакшић Богдан, мој мио брајане! 0021    „То је, брате, с твоје вјерне љубе, 0022    „С Вукосаве, да од Бога нађе!” 0023    То Богдану врло мучно било, 0024    Пак је Митру тихо бесједио: 0025    „Јакшић Митре, мој мио брајане! 0026    „Ходи, брате, да кушамо љубе, 0027    „Да видимо, ил’ је с моје љубе, 0028    „Ил’ је моје, ил’ је, брате, с твоје.” 0029    Што рекоше, то и учинише: 0030    Отидоше Богданову двору; 0031    Богдан оде к љуби у тимаре, 0032    Митар оста двору на пенџеру, 0033    Да он слуша, што ће бесједити. 0034    Јакшић Богдан љуби бесједио: 0035    „Вукосава, моја вјерна љубо! 0036    „Ја бих теби нешто бесједио, 0037    „Али не знам, јели твоја воља!” 0038    Љуба њему тихо одговара: 0039    „Господару, Јакшићу Богдане! 0040    „Говор’, душо, штогод ти је драго, 0041    „Још ти нисам воље покварила, 0042    „А ни сад ти покварити не ћу.” 0043    Јакшић Богдан љуби бесједио: 0044    „Вукосава, моја вјерна љубо! 0045    „Краљ Будимски свога жени сина, 0046    „Брата Митра зове у сватове, 0047    „Митар иште коња и оружје, 0048    „А и наше Турско одијело, 0049    „И он иште седло оковано; 0050    „Хоћу л’ дати, моја душо драга?” 0051    Љуба њему тихо одговара: 0052    „Подај, душо, Јакшићу Богдане! 0053    „Подај брату коња и оружје, 0054    „И подај му Турско одијело, 0055    „Још к отому седло оковано; 0056    „Ја ћу дати твоју абајију, 0057    „Што сам теби код бабајка везла, 0058    „Пак ти нисам за њу казивала, 0059    „Јер је нисам била испунила, 0060    „А сад сам је испунила златом, 0061    „И даћу му ђердан испод врата, 0062    „Један ђердан од жутих дуката, 0063    „А други је од б’јелог бисера, 0064    „Плести ћу му коњу усред гриве, 0065    „Нека диче краљевске сватове.” 0066    Митар слуша двору на пенџеру, 0067    Што говори госпођа снашица, 0068    Од милина сузе прољевао, 0069    Пак одоше до његова двора, 0070    Богдан слуша двору на пенџеру, 0071    Што ће Митар с љубом бесједити, 0072    Митар иде двору у тимаре, 0073    Пак бесједи својој вјерној љуби: 0074    „О Милице драга госпођице! 0075    „Ја бих теби нешто бесједио, 0076    „Али не знам, јели твоја воља!” 0077    Љуба њему тихо одговара: 0078    „Говор’, душо, штогод ти је драго.” 0079    Јакшић Митар љуби бесједио: 0080    „О Милице, вјерна љубо моја! 0081    „Краљ Будимски свога жени сина, 0082    „Пак Богдана зове у сватове, 0083    „Богдан иште коња и оружје, 0084    „А и наше Турско одијело, 0085    „И он иште седло оковано; 0086    „Хоћу л’ дати, моја душо драга?” 0087    Ал’ бесједи Милица госпођа: 0088    „Кам’ му коњи? Поклали их вуци! 0089    „Кам’ оружје? Однели га Турци! 0090    „Кам’ одјело? Остало му пусто!” 0091    Кад је Митар р’јечи разумијо, 0092    Увати је за грло бијело, 0093    Како ју је лако уватио, 0094    Обје очи на двор искочише; 0095    Ал’ прискочи Јакшићу Богдане, 0096    Те он Митра за руку увати: 0097    „Што ћеш, Митре? Да од Бога нађеш! 0098    „Ти погледај твоје соколиће: 0099    „Ти ћеш себи бољу наћи љубу, 0100    „Али њима никад не ћеш мајке; 0101    „Не крвави твоју десну руку; 0102    „А ми смо се већ растали, брате!”