Маргита дјевојка и Рајко војвода 0001    Још зорица не забијелила, 0002    Ни даница лица помолила, 0003    А од дана ни помена нема, 0004    Пошетала Маргита ђевојка 0005    У Сријему по Сланом камену; 0006    Рано шета боса по камену, 0007    Рано шета, танко попијева, 0008    А у пјесми кунијаше Рајка: 0009    „Бог т’ убио! Рајко војевода! 0010    „Чим ти наста на Сријем војвода 0011    „Тако нама Турци додијаше; 0012    „А док бјеше војевода Мирко, 0013    „Ми Турчина нигђе не чујасмо, 0014    „А камо ли очима виђасмо; 0015    „А данас нам додијаше Турци, 0016    „Турски коњи ноге искидаше 0017    „Шетајући јутром и вечером, 0018    „На плочама поље разнијеше 0019    „Мећући се џиде и лобуда.” 0020    Тако пјева Сријемка ђевојка, 0021    Она мисли, нико је не слуша, 0022    Ал’ то Рајко и слуша и гледа, 0023    Па дозива Маргиту ђевојку: 0024    „Селе моја, Маргита ђевојко! 0025    „Немој клети војеводу Рајка; 0026    „Шта ће коме учинити Рајко? 0027    „Шта ће себе, шта ли ће Сријему? 0028    „А шта ли ће у Ср’јему Турцима? 0029    „Докле бјеше војевода Мирко, 0030    „Бјеше тада млого војевода 0031    „По нашијем редом градовима; 0032    „Па ме чекај, Маргита ђевојко, 0033    „Стани мало на камену Слану, 0034    „Стани мало, да ти кажем право 0035    „Све војводе и градове редом: 0036    „На бијелом граду Дмитровици, 0037    „Онђе бјеше старац Кузун-Јањо, 0038    „Бјеше њему триста и три љета; 0039    „На Поцерју покрај воде Саве, 0040    „Онђе бјеше Обилић Милошу, 0041    „Везир бјеше славноме Лазару; 0042    „На ономе бијограду стојну, 0043    „Онђе бјеху два Јакшића млада: 0044    „Јакшић Дмитар с војводом Стјепаном; 0045    „На бијелу граду Смедереву, 0046    „Онђе бјеше стари деспот Ђурђе 0047    „Са његова два вриједна сина: 0048    „Са Стјепаном а и са Гргуром; 0049    „А на оној на равној Ресави, 0050    „Онђе бјеше војвода Стеване; 0051    „На Сталаћу на високој кули, 0052    „Онђе бјеше војвода Тодоре; 0053    „На Крушевцу граду бијеломе, 0054    „Онђе бјеше славни кнез Лазаре 0055    „А са сином високим Стеваном; 0056    „На Прокупљу граду бијеломе, 0057    „Онђе бјеше стари Југ Богдане 0058    „С девет сина с девет Југовића; 0059    „На бијелу граду Куршумлији, 0060    „Онђе бјеше Бановић Страхиња; 0061    „На Топлици на води студеној, 0062    „Онђе бјеше Топлица Милане; 0063    „А на оној равној Косајници, 0064    „Онђе бјеше Косајчић Иване; 0065    „А на Нишу граду бијеломе, 0066    „Онђе бјеше војвода Станиша; 0067    „На Тимоку златноме потоку, 0068    „Ту бијаху двије војеводе: 0069    „Једно Бјелић, друго Златнокосић; 0070    „На Видину граду бијеломе, 0071    „Онђе бјеше старац Владисаве; 0072    „А на равној земљи Каравлашкој, 0073    „Онђе бјеше Каравлах Радуле; 0074    „На Букрешу граду бијеломе, 0075    „Онђе бјеше бего Радул-бего 0076    „С’ својим братом Мирком војеводом; 0077    „На нашему пространу Сријему, 0078    „Овђе бјеше Мирко војевода; 0079    „На бијелу граду Вучитрну, 0080    „Онђе бјеше војвода Воине 0081    „Са три сина три Воиновића; 0082    „На Загорју мјесту питомоме, 0083    „Онђе бјеше Љутица Богдане; 0084    „На Пазару граду бијеломе, 0085    „Онђе бјеше Реља Крилатовић; 0086    „На Сјеници на равној паланци, 0087    „Онђе бјеше војвода Стеване; 0088    „А на оној на Босни поносној, 0089    „Онђе бјеше Бошко Бошњанине; 0090    „А са братом дели Радивојем, 0091    „На Травнику граду бијеломе, 0092    „Онђе бјеше Бранковићу Вуче, 0093    „Везир бјеше славноме Лазару; 0094    „А на ломној на Херцеговини, 0095    „Онђе бјеше Херцеже Стјепане; 0096    „На бијелу граду Пиритору, 0097    „Онђе бјеше Момчило војвода 0098    „С девет браће с девет војевода; 0099    „На Цетињи на води дебелој, 0100    „Онђе бјеху два бега голема: 0101    „Иван-бего и с њим Обрен-бего, 0102    „Обадва су Турци потурчили; 0103    „На ономе ломну Шекулару, 0104    „Онђе бјеше Петар Шекуларац; 0105    „А на Скадру на води Бојани, 0106    „Онђе бјеше Вукашине краљу 0107    „А са братом војводом Угљешом 0108    „И са братом Гојком војеводом; 0109    „На Призрену мјесту питомоме, 0110    „Онђе бјеше Српски цар Стјепане 0111    „А са сином нејаким Урошем; 0112    „На ономе равном Дукађину, 0113    „Онђе бјеше Лека капетане; 0114    „А на оном на Косову равну, 0115    „Онђе бјеше војвода Мијајло; 0116    „А на оној на планини Старој, 0117    „Онђе бјеше Старина Новаче 0118    „С Татомиром и с Груицом младим; 0119    „На Софији граду бијеломе, 0120    „Онђе бјеше Грчићу Манојло; 0121    „На Кратову граду бијеломе, 0122    „Онђе бјеше Кратовац Радоња; 0123    „На бијелу граду Куманову, 0124    „Онђе бјеше Костадине бего; 0125    „На Солуну граду бијеломе, 0126    „Онђе бјеше војвода Дојчине; 0127    „На Прилипу граду бијеломе, 0128    „Онђе бјеше Краљевићу Марко. 0129    „Па чу л’, селе, Маргита ђевојко! 0130    „Све то бјеху наше војеводе, 0131    „Све су били, па су преминули, 0132    „Који, селе, они починуше, 0133    „А који ли они изгинуше; 0134    „Данас тога нема ни једнога, 0135    „Сам остаде у Сријему Рајко, 0136    „Као суво дрво у планини; 0137    „Шта ће себе, шта ли ће Сријему? 0138    „А шта ли ће у Ср’јему Турцима?”― 0139    Па извади ноже од појаса 0140    Удари се посред срца жива, 0141    Мртав паде на земљицу црну. 0142    Рајко паде, Маргита допаде, 0143    Пишти љуто, како змија љута: 0144    „Браћо моја, Српске војеводе! 0145    „Како бисте, како преминусте, 0146    „А како ли робље остависте! 0147    „Робље ваше све Турско подножје, 0148    „Намастири Турске потпрдице;” 0149    Па довати Рајкове ножеве, 0150    Удари се посред срца жива, 0151    Мртва кужна покрај Рајка паде.