Јакшићима двори похарани 0001    Дврорбу дворе два брата Јакшића, 0002    Дворбу дворе у Отмановића, 0003    Дворбу дворе за девет година, 0004    А кад била година девета, 0005    Јакшићима ситна књига дође 0006    Од дворова у старице мајке, 0007    А у ту им ситну књигу пише: 0008    ”Зла ви дворба, оба моја сина, 0009    Зла ви дворба у Отмановића – 0010    Турци вама дворе поараше, 0011    А из двора благо однијаше, 0012    А сестрицу Јелу заробише, 0013    Зароби је паша Ливан-паша!” 0014    Када њима ситна књига дође, 0015    Не била им мила николико, 0016    Љуто пиште, јес’ им је невоља. 0017    Ма их пита Отмановић царе: 0018    ”Што је вама, двије моје слуге, 0019    Која ви је велика невоља, 0020    Те роните сузе низ образе?” 0021    Ма говоре два брата Јакшића: 0022    ”Невоља је, драги господаре, 0023    Ево нама глас и књига дође 0024    Од дворова и старце мајке – 0025    Турци су нам дворе поарали, 0026    А из двора благо изнијели, 0027    А сестрицу Јелу заробили, 0028    Зароби је паша Ливан-паша! 0029    Молимо те, драги господаре, 0030    И дај нама неколико спенце 0031    И дај нама суре бедевије 0032    Да идемо Турцим’ у поћеру, 0033    Неће ли нам Бог и срећа дати 0034    Да ми брзо Турке пристигнемо, 0035    Да отмемо Јелу, сестру нашу, 0036    И да наше поврнемо благо!” 0037    Кад то чуо Отмановић царе, 0038    Па дозивје Делијашић-Митра: 0039    ”Слуго моја, Делијашић-Митре, 0040    Пођи, слуго, у коњске подруме, 0041    Узми коња кога ти је драго 0042    И ти узми небројене спенце, 0043    Па ти ајде Турцим’ у поћеру, 0044    Те ти ради Турке достигнути!” 0045    А кад га је Митар разумио, 0046    Па Лазара итро послушао, 0047    Па он пође коње у подруме, 0048    И изабра суру бедевију, 0049    И он узе неколико блага, 0050    Па он Турцим’ у поћеру пође. 0051    Али Митар Турке не стигнуо; 0052    Када дође на води студеној, 0053    Ту наоди тридест бјељарица 0054    Ђе бијело платно бијељаху, 0055    Па им Митар божју помоћ зваше: 0056    ”Божја помоћ, тридест бјељарица!” 0057    Оне су му помоћ прифатили: 0058    ”Добро дошао, незнана делијо!” 0059    Али вели Делијашић Митре: 0060    ”О, Бога ви, робињице младе, 0061    Да ли јесте, Влајиње невјесте, 0062    Да ли јесте робињице били?” 0063    Али веле Влајиње невјесте: 0064    ”О, Бога нам, делија незнана, 0065    Када питаш, право ћемо казат”- 0066    Чије платно тога и робиње, 0067    Обадвоје Јаше капетана, 0068    Иза главе остале му пусте!” 0069    Али вели Делијашић Митре: 0070    ”’Ој, Бога ви, робиње ђевојке, 0071    А ђе ви је Јашарова Јела?” 0072    Одговара тридест робињица: 0073    ”О, Бога нам, незнана делија, 0074    Оно ти је у бијелу двору 0075    Ђе Јашару служи вино ладно, 0076    Гологлава као мушка глава!” 0077    Опет вели Делијашић Митре: 0078    ”А, Бога ви, тридест бјељарица, 0079    Ђе су двори паше Ливан-паше?” 0080    Али вели тридест бјељарица: 0081    ”Лако му је познавати дворе, 0082    Двори су му шиком шиковати!” 0083    А кад чуо Делијашић Митре, 0084    Стаде Митар мислит’ и размишљат’ 0085    А како ће Јелу сестру виђети. 0086    Све мислио, а на једну смислио – 0087    Учини се Влаше сиромаше, 0088    Свуче себе делинско ођело, 0089    А обуче просјачко ођело, 0090    Учини се Влаше сиромаше, 0091    Оде питат’ од врата до врата, 0092    Докле дође Јашару на врата, 0093    А кад дође Јашару на врата, 0094    Он закуца штапом у вратима. 0095    Излазила Јашарова Јела, 0096    Излазила на пенџер од двора 0097    А да види ко куца на врата, 0098    А кад виђе Делијашић-Митра, 0099    Чим га виђе, тијем га познаде, 0100    Па Јашару вели господару: 0101    ”О, Јашаре, драги господаре, 0102    На вратима Влаше сиромаше, 0103    Пита штогођ за очину душу, 0104    За очину и за материну!” 0105    А када је Јаша разумио, 0106    Метну руку у џеп од доламе, 0107    Па извади два дуката жута: 0108    ”На’ ти, Јела, те дај сиромаху!” 0109    А то Јела једва и чекаше, 0110    Оде Митру да пода на врата. 0111    Стаде Митар грозне сузе лити, 0112    Пут њега се сестра увиједа: 0113    ”Немој, брате, дуго јадан био, 0114    Не изгуби и мене и тебе, 0115    Него пођи у росне ливаде, 0116    Па ти лези под наранчом жутом, 0117    Па се покри зеленом доламом, 0118    А по лицу срмаји марамом 0119    Да те не би когођ познавао, 0120    Док довечер буде по вечери, 0121    Докле пође паша у душеку спават’, 0122    Тадар ћу ја у ливаду доћи, 0123    А тебе ћу под наранчу наћи!” 0124    Једва чека Делијашић Митре, 0125    Једва чека док му данак прође, 0126    Данак прође, тавна нојца дође. 0127    Када било ноћи око по ње, 0128    Кад ево ти Јашарове Јеле, 0129    Па Митра брата дозиваше, 0130    Дозиваше, па му говораше: 0131    ”Да идемо двору бијеломе 0132    Да видимо нашу стару мајку!” 0133    Па одоше коњма у подруме, 0134    Па добрије коња изабраше, 0135    На три коња благо товарише, 0136    На четврти Јела узјахала, 0137    Па одоше двору бијеломе. 0138    Здраво дошли двору бијеломе, 0139    Здраво дошли, весела им мајка, 0140    Њима мајка, а мене дружина!