Бановац Секула избавља ујака 0001    Рано рани Косовка ђевојка 0002    На Ситницу, надно Косовога, 0003    Да бијели на Ситницу платно. 0004    Мало било, ништа не стануло, 0005    Али добри јунак испануо 0006    На зекуна коња големога, 0007    По имену Бановац Секула, 0008    И ђевојци добро јутро вика, 0009    И млада му помоћ прифатила. 0010    А говори Бановац Секула: 0011    ”О, ђевојко, Богом посестримо, 0012    Поведи ми коња Косовијем, 0013    Е ћу заспат’ укра’ воде ладне, 0014    Ево данас три дана бијела, 0015    Три дана и три ноћи тавне 0016    Како сана на очи не виђех, 0017    Но се бијем боја са Турчином, 0018    И Јанка ми уфатише жива. 0019    Но, ђевојко, ако Бога љубиш, 0020    Све гледа’ низ поље Косово 0021    Ка’ те проћи турске сератлије 0022    И провесте Јанка на лабуда – 0023    Пробуди ме ако Бога знадеш!” 0024    Ђевојка на Бога гледала, 0025    Покрај воде коња проводила, 0026    Све гледа низ поље Косово, 0027    Али сипаде педесет Тураках, 0028    Они воде Милутина слугу, 0029    Шњим сједоше насред Косовога. 0030    Мало било, ниште не стануло, 0031    Али друга испаде бусија, 0032    Али воде Јанка на лабуда. 0033    А кад бише посред Косовога, 0034    Таде вика војевода Јанко: 0035    ”Фала, Богу, фала великому, 0036    Да л’ није у Косово кога 0037    Да заметне кавгу са Турцима, 0038    Е ме Турци поведоше жива 0039    Да ме муче у Стамболу граду – 0040    Ако ће се поклат’ око мене 0041    Кад мојега убише Секула 0042    И не знадох ђе је погинуо!” 0043    Но га види Кососовка ђевојка: 0044    Колико је стидна и срамећа, 0045    Не може се јавит’ Секулу, 0046    Но на њега коња наводила, 0047    На десну га руку нагазила. 0048    Скочи јунак од земље на ноге 0049    И јетко говори ђевојци: 0050    ”Бог те убио, Косовка ђевојка, 0051    Мило ли је поља Косовога 0052    Да проводаш зекуна мојега, 0053    Но наводиш зека на Секула!” 0054    Ђевојка му таде проговара: 0055    ”Немо’ што помислит’, Секула, 0056    Но прођеоше Турци низ Косово, 0057    Проведоше Јанка на лабуда 0058    И његова Милутина слугу!” 0059    Таде скочи дијете Секуле, 0060    На Секулу ранах три-четири, 0061    Ране завио, а прифати зека 0062    И зекуну се бачи на рамена, 0063    Зами га подно Косовога, 0064    Заскочио од Звечарка града. 0065    Кад погледа бусију Турках, 0066    Али сједе на црно кремење, 0067    Међу њима војевода Јанко, 0068    А код Јанка Милутине слуга. 0069    Но се загна дијете Секуле, 0070    Он с банде удари Турцима. 0071    Дочека га педесет Тураках, 0072    Сијеку се кроз Косово шњиме, 0073    Но немају рашта, ако Бог да! 0074    Посијече педесет Тураках 0075    Докле дође до ујака свога 0076    И ујаку одријеши руке. 0077    Да да ти је видијети, друже, 0078    Кад се Јанко коња дофатио 0079    И десницом сабљу прифатио! 0080    У Турке јуриш учинише; 0081    У то вика Косовка ђевојка: 0082    ”А, Секуле, родила те мајка, 0083    Отми своју лсугу Милутина!” 0084    Загнаше се два добри јунака, 0085    Сијеку на буљуке Турке. 0086    И Секулу рана допанула, 0087    Допаде га на десну образу; 0088    Обрну се момче на ујака, 0089    А ујаку ријеч оговорио: 0090    ”Је л’ ме, ујаче, рана нагрдила?” 0091    Кад Јанко сагледа Секула, 0092    Секули ријеч говорио: 0093    ”Ха, не бој се, мио сестричићу, 0094    Не добијаш ране на курварство, 0095    НО на медан с вером персијанском!” 0096    Посјекоше педесет Тураках 0097    И отеше своју вјерну слугу, 0098    Врнуше се у поље Косово, 0099    Они купе благо са Тураках. 0100    Таде зове дијете Секула: 0101    ”Ну оди, Косовка ђевојка!” 0102    А ђевојка код Секула дође. 0103    Но Секуле говори ујаку: 0104    ”Виђи, ујаче, моју посестриму, 0105    Која ти је главу одбранила, 0106    Но ви да’те да је дарујемо!” 0107    И поштено младу дароваше – 0108    Дадоше јо’ стотину дукатах; 0109    И ојдоше на своје дворове, 0110    Здраво до’ше, весела им мајка!