СибињанинЈанко и цар Отмановић 0001    Књигу пише царе Отмановића, 0002    Посла је војеводи Јанку: 0003    ”Море, Јанко, српска војеводо, 0004    Пошљи мене дванаес’ бановах 0005    И пред њима твојега Секула, 0006    Који турској земљи додихаше; 0007    Не зовем их да их посијечем, 0008    Но их хоћу, Јанко, потурчити!” 0009    Кад је Јанка књига допанула, 0010    Књигу гледа, из гласа се смије, 0011    Па ми књигу бановима каже – 0012    Другу бјеше цару оправио – 0013    Здоговор шњима учинио. 0014    Јанко цару књигу оправио: 0015    ”Чујеш ли ме, царе Отмановићу, 0016    Ја не судим, царе, с бановима, 0017    Но оправи до триста делија, 0018    Шњима пошљи хоџу и кадију, 0019    За њима Туре сунетлију, 0020    Пред њима Бећир-бега твога, 0021    Пошљи их Сибињу граду 0022    Да потурче цела Сибиња!” 0023    Виђе царе што му књига пише, 0024    Посили се, Турке оправио, 0025    Оправи их у Сибињу граду. 0026    Добро Јанко Турке дочекује, 0027    На скуп вечеру донесе. 0028    И дофати царев Бећир-бега, 0029    Поведе га у своју камару, 0030    Те му кафу и ракију даје 0031    И осталу свку ђаконију. 0032    Но говори царев Бећир-бего: 0033    ”Камена ти госпоштина, бабо, 0034    При Јанковој у Сибињу граду!” – 0035    Ема Туре своју веру фали. 0036    А кад сјутра дан и зора дође, 0037    Тек удриле славље у лугове, 0038    Стаде тутањ на Сибињ лубарде, 0039    Е се тресу по Сибињу куле. 0040    Сано скочи Туре из аљинах, 0041    Па је Јанку ријеч говорило: 0042    ”О, за Бога, војевода Јанко, 0043    Што је тутањ на Сибињу граду?” 0044    А Јанко му ријеч говорио: 0045    ”Не боје се, царев Бећир-бего, 0046    Е се ноћас Сибињ потурчио, 0047    И твојој се вјери посилио 0048    И зором шамлак учинио!” 0049    Но говори царев Бећир-бего: 0050    ”Хајде, Јанко, да се опашемо 0051    И бињише силне пригрнемо, 0052    Да дугачке луле запалимо, 0053    Да идемо по Сибињу граду, 0054    Да уводим бедем од Сибиња 0055    Могу ли наши топови поднијети, 0056    Е у Сибињ хоћу царовати!” 0057    Па се ондолен оба подигоше 0058    И пођоше низ Сибињу граду. 0059    Кад дођоше по бедем од града, 0060    Но да рече војевода Јанко: 0061    ”Ну погледа’, царев Бећир-бего, 0062    како ти се Сибињ потурчио! 0063    Димно ли се бедем окитио 0064    Све главама триста делија – 0065    Сад виђи, царев Бећир-бего, 0066    Може ли ти царство поднијети! 0067    Но је Туре главе погледало – 0068    Свака жђаше, Цариград гледаше. 0069    Пође Туре на сибињска врата – 0070    О њих висе хоџе и кадије, 0071    Међу њима Туре сунетлија, 0072    Они висе на врата од града. 0073    Ал’ шетају дчванаест бановах 0074    И пред њима Бановац Секула, 0075    Шетају се пред врата од града. 0076    Но Секула Туре мрко погледује – 0077    Да смијаше од ујака свога, 0078    И Бећира изгубит’ хоћаше. 0079    Па га хитро дома оправио 0080    И цару се бјеше поздравио: 0081    ”Чујеш ли, царе Отмановићу, 0082    Што ти хоћеш да примиш Сибиња – 0083    Ако тебе није од курве мајка, 0084    Оди изљези накра’ Косовога 0085    Да бијели медан дијелимо!” 0086    Бјежи Туре у Стамболу грдно; 0087    Кад је царе сина угледао, 0088    Велики му шемлак учинио: 0089    ”Он омиче триста лубарадах 0090    И пет стотин’ шибах дугачкије. 0091    Ево Туре своме цару дође, 0092    Но га царе упитиват’ пође: 0093    ”Дабар доша, Бећир-беже сину, 0094    Е ли ти се Сибињ потурчио, 0095    Е ли бедем наредан за царство?” 0096    А Бећир му таде говорио: 0097    ”Димно л’ се Сибињ потурчио, 0098    А љепше се бедем окитио – 0099    Све главама од триста делија, 0100    Свака жђаше, у тебе гледаше, 0101    А на врата хоџу објесише, 0102     Објесише хоџу и кадију, 0103    Међу њима Туре сунетлију, 0104    Ава’, бабо, памет изгубио! 0105    А да није у свијет јунака 0106    До јунака Бановац Секуле, 0107    Он би турској земљи додијао, 0108    Он јунаштвом, а Јанко мудринама!” 0109    И то било, Бог те веселио!