Јања од Сибиња Јанка 0001 Иде књига од града до града, 0002 Дође књига до Јанкова града; 0003 Књигу чати војевода Јанко, 0004 Књигу чати, грозне сузе лије. 0005 Њега пита мезимица Јања: 0006 ”Да мој бабо, од Сибиња Јанко, 0007 И досад су књиге долазиле, 0008 И досад си књиге разгледао, 0009 Ал’ ји ниси сузама чатио – 0010 Откуд књига, ватром изгорјела?” 0011 Ћери вели војевода Јанко: 0012 ”Ова књига од царева града, 0013 У књизи нам ’вако царе каже – 0014 ,Који може, нек’ иде на војску, 0015 Који не мож’ нек’ пошаље сина, 0016 А ја јунак мушка чеда немам, 0017 До ли уди девет девојака 0018 И десету мезимицу Јању; 0019 Сви девет сам редом удомио, 0020 Јошт код мене мезимица Јања!” 0021 Беседила мезимица Јања: 0022 ”Иди, бабо, на догање горње, 0023 Па ти спремај коња ластавицу; 0024 И отиди на чардаке горње, 0025 И узимај зелену доламу, 0026 Па ударај дугме до дугмета, 0027 Куда не мож’ ни јабука проћи, 0028 А камоли туђа брата рука!” 0029 Оправи се мезимица Јања, 0030 И отиде у цареву војску. 0031 Угреда је царица госпоја, 0032 Па беседи цару господину: 0033 ”Св’јетла круно, царе господине, 0034 Какви јунак нашем двору језди – 0035 Коња јаши кано и делија, 0036 Калпак носи кано бедевија, 0037 А поглед јој каноу дјевојке!” 0038 Одговара царе господине: 0039 ”Не будали, царице госпојо, 0040 Не будали кад будала ниси – 0041 Видиш да је момче нежењено!” 0042 Опет вели царица госпоја: 0043 ”Сутра ј’ петак, а турски је светац, 0044 Видићемо шта ће куповати 0045 Оно момче младо нежењено – 0046 Ако купи сјајно огледало 0047 И цетињски шарени преслица, 0048 Онда јесте лепота дјевојка; 0049 Ако л’ купи праха и олова, 0050 Онда јесте момче нежењено!” 0051 Кад ујутру петак освануо, 0052 Изилазе Турци на пазаре 0053 И купују те ситне џебане, 0054 Ту и Јања по пазару шеће. 0055 Мудрија је Јања од царице – 0056 Не купује сјајно огледадло, 0057 Нит’ цетињски шарени преслица, 0058 Већ узима праха и олова 0059 И мљетачки подуги пушака. 0060 Јања јунак у царевој војсци 0061 Млоге доби у борби мегдане 0062 И одсјече на мегдану глава. 0063 Војевала за девет година 0064 И десете четири месеца. 0065 Тад је Јања књигу написала, 0066 Те је шаље војеводи Јанку, 0067 ,У књизи му ’вако говорила: 0068 ”Да мој бабо, од Сибиња Јанко, 0069 Не могу ти више војевати, 0070 Дојке расту, дугмад опадају, 0071 Познаће ме да сам женска глава!” 0072 Кад је Јанко књигу проучио, 0073 Он се шеће на цареву војску 0074 И замјени мезимицу Јању. 0075 Јошт је њојзи тијо говорио: 0076 ”Ој замјено, моја мезимице, 0077 Ти се шећи двору бијелое, 0078 Бабо наш’о и за те прилику, 0079 Лепо момче од Ердеља бана, 0080 Доста си ме заменила млада!” |