Женидба војеводе Јанка 0001    Кад се жени војевода Јанко, 0002    Далеко је просио дјевојку, 0003    У Мисиру Јању Мисиркињу, 0004    Три дни ода преко поља равна, 0005    А четири преко горе црне; 0006    Свилу дао и прстеновао, 0007    Да’ је њојзи обиљештво тешко: 0008    Два кавада од сувога злата, 0009    А четири од зелене свиле, 0010    Пак он иде бијеломе двору 0011    Да он купи господу сватове. 0012    Још не дође до бијела двора, 0013    Ал’ га стиже књига од дјевојке: 0014    ”Стани мало, војевода Јанко, 0015    Ти не купи господе сватова, 0016    Мене њека препросила курва, 0017    Њека курва, дели Дмитре с мора, 0018    Још је више потрошио спензе, 0019    И још више оставио свиле; 0020    Ја сам твоју покројила свилу 0021    На мутапе коњма Дмитровима, 0022    А твоје сам злато расковала 0023    На мањаке хртом Дмитровијем!” 0024    Кад је Јанко књигу прегледао, 0025    Нујан Јанко по Будиму шеће, 0026    Од нуја се на мач наслонио. 0027    Сусрете га Секула дијете: 0028    ”Ој, мој ујче, војевода Јанко, 0029    Што си нујан и зловољан, ујче, 0030    Која ти је велика невоља?” 0031    Још говори војевода Јанко: 0032    ”Прођи ме се, Секула дијете, 0033    Како не би био нујан и зловољан, 0034    Просио сам лијепу дјевојку, 0035    У Мисиру Јању Мисиркињу, 0036    Свилу дао и прстеновао, 0037    Да’ сам њојзи обиљештво тешко, 0038    Пак ја пођо до бијела двора 0039    Да ја купим господу сватове, 0040    Ал’ ме стиже књига од дјевојке 0041    Да је њека препросила курва, 0042    Њека курва, дели Дмитре с мора, 0043    Да је више оставио свиле, 0044    А још више потрошио спензе, 0045    Да је моје злато расковала 0046    На мањаке хртом Дмитровијем, 0047    Да је моју покројила свилу 0048    На мутапе коњма Дмитровијем, - 0049    Што ћу чинит’ сад моје невоље?” 0050    Ал’ му вели Секула дијете: 0051    ”Ој, мој ујче, војевода Јанко, 0052    Усјеци ми ораову лађу, 0053    У њу мећи свакојака трга, 0054    Занајвише ђулвезије свиле, 0055    И љепога жеженога злата, 0056    Понајвише огледала сјајни, 0057    И даћеш ми девет веслеџија 0058    Да се возим Савом до Дунава, 0059    А Дунајем до Шарвиза воде, 0060    А Шарвизом до сињега мора, 0061    Сињим морем до Мисира града! 0062    Ево теби тврду вјеру дајем, 0063    Довешћу ти Мисиркињу Јању 0064    И још с њоме девет дјевојака, 0065    Оженићу девет веслеџија!” 0066    Кад је чуо војевода Јанко 0067    Што му вели Секула дијете, 0068    Он му с’јече ораову лађу, 0069    У њу меће трга свакојака, 0070    Занајвише ђулвезије свиле, 0071    И лијепог жеженога злата, 0072    Понајвише сјајни огледала, 0073    И даде му девет веслеџија. 0074    У њу сједа Секула дијете 0075    И још с њиме девет веслеџија, 0076    Пак се вози Савом до Дунава, 0077    А Дунавом до Шарвиза воде, 0078    А Шарвизом до сињега мора, 0079    Сињим морем до Мисира града. 0080    Кад дође к Мисиру б’јелом граду, 0081    Сусрете га побратим Илија – 0082    ”Бога теби, побратиме од Мисира б’јела, 0083    Пуштај телар кроз Мисир град б’јели 0084    Да је дошло трга свакојака, 0085    Баш к Мисиру бијелом граду, 0086    Не би л’чула Јања Мисиркиња, 0087    Не би л’ дошла к мени трга куповати!” 0088    Кад то чуо побратим Илија 0089    Што му каже Секула дијете, 0090    Пушти телар кроз Мисир бијели: 0091    ”Да ви знате, по Мисиру дјевојке, 0092    Каквога је трга баш Мисиру дошло, 0093    Још онаквог овде било није 0094    Откако је Мисир били пост’о, 0095    Нит’ је чуда од Мисира било 0096    Какво га ће сада бити!” 0097    За то чула Мисиркиња Јања, 0098    Она иде у чардаке горње, 0099    На се меће свилу и кадиву, 0100    Пак се шеће к оној шајки лађи 0101    И још с њоме девет дјевојака, 0102    За њом су скуте приносиле. 0103    Кад дођоше к шајци окованој, 0104    Лудо бише Секул момче младо, 0105    Пак је стао сузе прол’јевати. 0106    Ал’ га пита Мисиркиња Јања: 0107    ”Што је теби, млађано трговче, 0108    Те ти тако сизе пролијеваш?” 0109    Лудо бише Секула дијете: 0110    ”Прођи ме се, лијепа дјевојко, 0111    Како не би суза прол’јевао 0112    Кад од рода ниђе никог немам, 0113    Нег’ сам имао једног побратима, 0114    Побратима, дели Дмитра с мора, 0115    Пак сам чуо да је погинуо!” 0116    Ал’ говори Мисиркиња Јања: 0117    ”Ај, Бога ти, млађано трговче, 0118    Што ће бити мени муштулука, 0119    Ја ћу теби право казивати 0120    За твог брата, дели Дмитра с мора – 0121    Није јунак погинуо, 0122    Нег’ је мене испросио баш за себе!” 0123    Лудо вели Секула дијете, 0124    Лудо вели сузе рупцем таре: 0125    ”Ај, Бога ти, лијепа дјевојко, 0126    Ево се светац баш неђеља догодила, 0127    Не морем злата развагиват’ 0128    Нити липе ћулвезије свиле, 0129    Ван се шећи у ову шајку лађу, 0130    Пак бери што је теби драго!” 0131    Она иде у ту шајку лађу, 0132    Превари се, уједе је змија, 0133    За њом уђе девет дјевојака. 0134    Лудо бише Секула дијете – 0135    Од бедрице повадио ћорду, 0136    Пак осјеца од обале конопе, 0137    Пак подви’ну девет веслеџија: 0138    ”Ај, Бога вам, девет веслеџија, 0139    Гон’те лађу мору на дубљину!” 0140    Кад то чуло девет веслеџија, 0141    Потискоше лађу уз то сиње море. 0142    Пуче телар по Мисиру граду 0143    Да одведе Секула дијете, 0144    Да одведе Мисиркињу Јању 0145    И још с њоме девет дјевојака. 0146    Кад то чуо дели Дмитре с мора, 0147    Он ми трче уз то сиње море, 0148    Пак дозивље Секулу дијете: 0149    ”Богом брате, Секула дијете, 0150    Врати мени Мисиркињу Јању, 0151    На дар теби девет дјевојака, 0152    И још ћу ти девет поклонити!” 0153    Ал’ му вели Секула дијете: 0154    ”Не будали, дели Дмитре с мора, 0155    Што ја водим Мисиркињу Јању, 0156    Оженићу ујца војвод’ Јанка; 0157    Што л’ ја водим девет дјевојака, 0158    Оженићу девет веслеџија, 0159    Мени више ни потреба није – 0160    Нека теби буду на дар 0161    Све остале Мисиркиње дјевојке!”