Опет бећар Ибраим пије уз рамазан вино 0001    Силне вике цару досадише 0002    На Турчина бећар’ Ибраима 0003    У Мостару граду бијеломе: 0004    Е он љуби тридес’ удовица 0005    И сувише девет ђевојаках. 0006    Све бише јаде опростили, 0007    Но не могу ово опростити Турци 0008    То љуби Златку кадиницу 0009    И не пости поста рамазана 0010    Ни вјерује свеца Мухамеда, 0011    Ного пије уз рамазан вино 0012    И у њега присипје шербет медовину. 0013    За њега је царе оправио, 0014    Доведоше цару Ибраима, 0015    Шњим се царе разговорит’ пође: 0016    ”О Ибраиме, један зулумћару, 0017    Је ли истина што ми кажу људи 0018    Е ти љубиш тридес’ удовицах?” 0019    Но Ибраим дочекат’ не може, 0020    Докле цару по истини каже: 0021    ”Чујеш ли ме, господару драги, 0022    Што се плачу без невоље Турци? 0023    Ако љубим тридес’ удовицах – 0024    Да не љубим њихно б’јело лице, 0025    Удовице би се поудале, 0026    Оне ране тридес’ ђетићах, 0027    Цикнула би ђеца по сокаках, 0028    Тебе би се Мостар ископао; 0029    А што љубим девет ђевојаках – 0030    Доносе ми биље од планине, 0031    Свко би се на њих преварио; 0032    А што се за кадију срче Турци – 0033    Да не љубим Златки б’јело лице, 0034    Златка би се дамно преудала, 0035    Његов би се хоџак затворио, 0036    Он је био брука од настања; 0037    Што не постим поста рамазана 0038    Него пијем у рамазан вино – 0039    Свако пости за своју душу, 0040    Вино ми је виноград родио, 0041    А мед су ми пчеле донијеле!” 0042    Таде рече царе од Стамбола: 0043    ”Аферим ти, бећар’ Ибраиме!” 0044    Дарова га стотину цекина 0045    Е га царе на дворе оправио. 0046    То је било кад се чинило.