Марко Краљевић избавља Секулу Бановића 0001    Стаде цика Бановић-Секула, 0002    Е га жива уфатише Турци, 0003    Воде га зеленом планином. 0004    Кад дођоше испод двора Марка, 0005    Но је Марка санак преварио; 0006    Кад Секула Турци проведоше, 0007    Но га буди вјереница љуба: 0008    ”Диг’ се, Марко, главу не дигнуо, 0009    Турци роба проведоше жива, 0010    Ка’ да бјеше Бановац Секула!” 0011    Скочи Марко од земље на ноге, 0012    С чивилука сабљу дофатио, 0013    И Шарчића коња окрочио, 0014    А потрча зеленом планином, 0015    Пред Турцима на друм запануо, 0016    Па дочека тридес’ Тураках – 0017    Ер се Турци збора зађеднули 0018    Кад је Марка кликова Секула 0019    Да га отме Марко од Тураках. 0020    Секуле њима бесједио; 0021    ”Ха, ха, Турци, зла ви памет била – 0022    Ако ћете мене изгубит’, 0023    Јадни ће ме Марко освјетит’, 0024    А од Стамбола врата затворит’, 0025    Да не излази ока за сједока!” 0026    Но му вика Туре Рустем-бего: 0027    ”Прођи се, Бановац Секула, 0028    Не кажуј ми црне бугарине 0029    Који нема паре ни динара, 0030    Ни да пије ни да се оструже – 0031    Далеко је и даље ни био!” 0032    Таде вика Краљевићу Марко: 0033    ”Стан’, Турчине, од курве копиле, 0034    Близу сам ти и ближи ти био!” 0035    Од бедре је сабљу повадио, 0036    Посјече тридесет Тураках, 0037    А уфати Рустем-бега жива, 0038    Окиди му из рамена руке, 0039    Те га посла у Стамболу грдна, 0040    А он поведе на дворе Секуле. 0041    Марко димно дочека Секула; 0042    У Секуле је доста поштења, 0043    Он извади стотину цекина, 0044    Те дарова Маркову љубовцу. 0045    То је било кад се чинило.