Марко Краљевић и цар Стефан 0001    Шетњу шеће цар српски Стефане 0002    По б’јелому граду Цариграду, 0003    Шњиме шеће Краљевићу Марко. 0004    Ал’ говори цар српски Стефане: 0005    ”Д’јете моје, Краљевићу Марко, 0006    Да ми дођеш јесенијем даном, 0007    Кад ја служим крсно име своје, 0008    Крсно име Светог Димитрија, 0009    Па да уђеш у трапезу моју 0010    И да видиш што видио ниси – 0011    Како јунаци рујно вино пију!” 0012    Ал’ бесједи Краљевићу Марко: 0013    ”Богом теби, српски цар Стефане, 0014    Дошао сам јесенијем даном, 0015    Када служиш крсно име своје, 0016    Крсно име Светог Димитрија, 0017    Уша’ сам ти у трапезу твоју, 0018    Видио сам што видио нисам, 0019    Видио сам до три небожањства! 0020    Прво ти је једно небожањство – 0021    Кад јунаци рујно вино пише, 0022    Не спомињу Бога јединога, 0023    Већ спомињу ђавла немилога; 0024    Друго ти је једно небожањство, - 0025    Кад јунаци рујно вино пише, 0026    Ристову капљу натраг повраћаше; 0027    Треће јему јест једно небожњаство – 0028    Бештимаше Бога јединога, 0029    Од стра’ Бога слушати не мореш!” 0030    Вели њему цар српски Стефане: 0031    ”Ајде тамо, Краљевићу Марко, 0032    Ајде, вели, тамо, не било те амо, 0033    Здраво био, тебе не видио!”