Кнез Лазар и Вук Бранковић 0001    Поранио славни кнез Лазаре 0002    Од Крушевца, града бијелога, 0003    А са зетом Бранковићем Вуком, 0004    Да отиде питомој Ресави, 0005    ............своју задужбину, 0006    Задужбину цркву Раваницу. 0007    Кад су били бијелу Сталаћу, 0008    Онда рече славни кнез Лазаре: 0009    ”Да мој зете, Бранковићу Вуче, 0010    Добро ти је ово наше царство – 0011    Добрије се коња најахасмо, 0012    И лијепа руха наносисмо, 0013    И црвена вина напојисмо, 0014    Задужбине старе поновисмо 0015    И још нове млоге саградисмо!” 0016    Тад говори Бранковићу Вуче: 0017    ”Доиста је добро наше царство, 0018    Тек на томе једна мана има – 0019    Што ти јашеш коња краденога!” 0020    Тад кнез Лазар коња уставио, 0021    Па овако Вуку бесједио....