Ненад и Коруна војвода 0001    Роди мајка девет пособаца, 0002    Родила ји и одранила ји, 0003    Сас преслице и сас десне руке; 0004    Све ји девет иженила редом, 0005    Кад је стала деветог женити, 0006    Десетог је родила Ненада 0007    И тада им преминуо баба. 0008    Сву господу зваше у сватове, 0009    Ал’ не зваше Коруну војводу; 0010    Коруна је и незван дошао, 0011    И велики зулум починио – 0012    Погубио сви девет синова, 0013    Одвео је сви девет снајица, 0014    Однео је три товара блага, 0015    Лепа блага, дара девојачка, 0016    И одведе девет коња врани. 0017    Мало потом време простојало, 0018    Простојало до петнајст година, 0019    Док је Ненад до коња дораст’о, 0020    Та до коња и те сабље бритке. 0021    Па се шеће јунак међ’ дружину – 0022    Скупила се велика дружбина 0023    И у њојзи нејаки Ненаде. 0024    Свак у друштву с рођеним се фали, 0025    Који с братом, који са сестрицом, 0026    Млад Ненаде коњем и оружјем, 0027    Јер у њега нема рођенога. 0028    Брижан шеће двору бијеломе, 0029    Па беседи својој старој мајци: 0030    ”Ој старице, моја мила мајко, 0031    Зашт’ ми брата породила ниси, 0032    Јали брата јали и сестрицу? 0033    Кад би јунак у дружбини младој, 0034    Свак се ондје са рођеним фали, 0035    Ја се фалим коњем и оружјем!” 0036    Ненаду је говорила мајка: 0037    ”Да мој сине, нејаки Ненаде, 0038    Родила сам девет пособаца, 0039    Родила сам и одранила сам 0040    Сас преслице и сас десне руке, 0041    Сви сам девет поженила редом, 0042    А када сам женила деветог, 0043    Ја сам тебе родила десетог 0044    И тада ти преминуо баба. 0045    Сву господу звасмо у сватове, 0046    Ал’ не звасмо Коруну војводу; 0047    Коруна је и незван дошао 0048    И велики зулум починио – 0049    Погубио сви девет синова, 0050    Однео је три товара блага, 0051    Лепа блага, дара дјевојачка, 0052    И одведе девет коња врани!” 0053    Кад је јунак мајку саслушао, 0054    Коња језди Коруновом двору; 0055    Пред двором му најмлађа снајица. 0056    Божију јој помоћ називао, 0057    Јошт му лепше снајица привати. 0058    Њу ми пита дијете Ненаде: 0059    ”Је л’ у двору Коруна војвода?” – 0060    ”Јест у двору Коруна војвода!” 0061    Па ушета у бијеле дворе 0062    Да изове Коруну војводу. 0063    Коруни је тијо беседила: 0064    ”Господару, Коруна војвода, 0065    Дође јунак пред бијеле дворе, 0066    Па он пита са коња вранога: 0067    ,Је л’ у двору Коруна војвода?’ ” 0068    Младу пита Коруна војвода: 0069    ”Какви ј’ јунак, каква ли изгледа, 0070    Каквог лица, какова ли стаса?” 0071    Њему вели најмлађа снајица: 0072    ”Бело лице к’о бела артија, 0073    Обрвице кано трњинице, 0074    Узраста је Краљевића Марка, 0075    А стаса је Милош’ Обилића.” 0076    Тада рече Коруна војвода: 0077    ”То је Ненад, жалосна му мајка!” 0078    Брзо скаче на ноге лагане, 0079    Од брзине у танкој кошуљи, 0080    Од хитрости на гола коњица, 0081    Манитости без капе везене, 0082    С голом сабљом у десници руци. 0083    Па излети двору на капију, 0084    Пред капијом угледа Ненада, 0085    Те је њему плахо говорио: 0086    ”Ој Ненаде, зло ти додијало, 0087    Које тебе силе дотераше 0088    Да Коруну по дворови тражиш?” 0089    Одговара нејаки Ненаде: 0090    ”Курвин сине, Коруна војводо, 0091    Кад те нису у сватове звали, 0092    Зашто дође незван у сватове, 0093    Зашт’ погуби сви девет синова, 0094    Зашт’ одведе сви девет снајица, 0095    Зашт’ однесе три товара блага, 0096    Лепа блага, девојачка дара, 0097    И одведе девет коња врани?” 0098    Ману сабљом нејаки Ненаде, 0099    Ману сабљом, а одману главом 0100    И откиде са Коруне главу. 0101    Па он купи Коруново благо, 0102    Собом води сви девет снајица 0103    И одведе сви девет коњица. 0104    Све је снаје редом разудао, 0105    А најмлађу за се уставио. 0106    Тако зајам Коруни поврати 0107    И учини жао за срамоту.