Смрт Цара Уроша 0001    Господа се у лов подигоше, 0002    Собом воде дијете Уроша. 0003    Лов ловише, по гори одише 0004    И белу се двору повратише, 0005    А од лова ништа уловили: 0006    Сагубише дијете Уроша, 0007    Покрила га гором листопадом, 0008    Па дођоше двору бијеломе; 0009    Сви дођоше, а Урош не дође. 0010    Изиоди мајка Урошева, 0011    Она љуби Вукашина краља, 0012    Па беседи мајка Урошева: 0013    ”Драги зете, Вукашине краљу, 0014    Ди ј’ остало дијете Уроше?” 0015    Ал’ беседи Вукашине краљу: 0016    ”Свасти моја, госпођо царице, 0017    Остало је у гори зеленој 0018    Да он лови по гори јелене; 0019    Знаш какви је Урош музданџија, 0020    Што гођ види, оће да улови!” 0021    Чекала је мајка Урошева, 0022    Чекала је дијете Уроша; 0023    Сунце седе, мрак на земљу паде, 0024    Сунце седе, а Урош не дође. 0025    Оде мајка у дворе бијеле, 0026    Па све кука као кукавица, 0027    А привија кано ластавица. 0028    Кад ујутру данак освануо, 0029    Онда уста мајка Урошева, 0030    Па затвори осморе капије 0031    И девета врата од камена, 0032    Те отиде у гору зелену. 0033    Три године по гори одила, 0034    Тражила је дијете Уроша, 0035    Сво на себи руво подерала, 0036    А све кука као кукавица 0037    И привија кано ластавица. 0038    У гори је један манастирак, 0039    И у њему један калуђерак, 0040    Име му је светитељу Саво. 0041    Изиоди светитељу Саво, 0042    Па беседи нејакој старици: 0043    ”Ој Бога ти, нејака старице, 0044    Која ти је од Бога невоља, 0045    Те ти кукаш као кукавица 0046    И привијаш као ластавица – 0047    Не мог’ од те да служим јутрење 0048    И да читам свету летурдију!” 0049    Ал’ беседи нејака старица: 0050    ”Ој бога ти, оче калуђеру, 0051    Кад ме питаш, оћу да ти кажем – 0052    Господа се у лов подигоше, 0053    Поведоше дијете Уроша; 0054    Лов ловили, по гори одили 0055    И од лова ништа уловили, 0056    Па се белу двору повратили – 0057    Сви дођоше, а Урош не дође!” 0058    Ал’ беседи светитељу Саво: 0059    ”Ој Бога ти, нејака старице, 0060    Немој мене господи издати, 0061    Казаћу ти за Уроша твога!” 0062    Закле му се нејака старица, 0063    Закле му се и небом и земљом 0064    И седмори у години поста 0065    Да га неће господи издати. 0066    Узеде је светитељу Саво, 0067    Узеде је за бијелу руку, 0068    Па одведе у гору зелену 0069    И одиже плочу од камена – 0070    Засја јој се дијете Уроше, 0071    Засја јој се кано јарко сунце. 0072    Одведе је светитељу Саво, 0073    Одведе је у бијелу цркву, 0074    Па јој даде свећу арзована; 0075    Она оде двору бијеломе, 0076    Па отвори осморе капије 0077    И девета врата од камена, 0078    Те ушета у дворе бијеле. 0079    Кад ујутру данак освануо, 0080    Осванула та недеља млада, 0081    Онда уста госпођа царица, 0082    Облачи се што год лепше може, 0083    Све облачи свилу и кадиву, 0084    Што је млада код цара носила, 0085    Па узела свећу арзована 0086    И отишла у бијелу цркву. 0087    Приступи јој Вукашиновица, 0088    Па беседи Вукашиновица: 0089    ”Снао моја, госпођо царице, 0090    Зар си гласак чула за Уроша?” 0091    Ал’ беседи госпођа царица: 0092    ”Заовице Вукашиновице, 0093    Ја сам гласак чула за Уроша, 0094    На оџак ми ласта долетила, 0095    Па донела гласак од Уроша!”