Војвода Стефан хоће сестру да узме 0001    Остадоше двоје ђеце сирочади 0002    Насред српске земље порођена, 0003    Без њихнога и оца и мајке, 0004    Једно је војвода Стефане. 0005    Кад војвода приспје за женидбу, 0006    А Русана млада за удадбу, 0007    Но војвода сестри бесједио: 0008    ”Секо моја, хој да се узмемо, 0009    Да ми наше благо не харчимо!” 0010    Но му сестра ријеч говорила: 0011    ”Јеси ли се, брате, помамио, 0012    Да те сестра веже од ђавола! 0013    А прије би се небо проломило, 0014    А на небо сунце погинуло, 0015    Да не грије сунце сиротињу, 0016    Но брат сестру за љубу узео!” 0017    Но је опет сестра говорила: 0018    ”Ја те, брате, узет’ нећу 0019    Докле оградиш какву задужбину – 0020    Ти направи пребијелу цркву, 0021    Поткити је срмом и бисером, 0022    А у цркву цркомне закладе, 0023    Да се молиш Богу по закону.” 0024    Он своје благо не жалио, 0025    Но бијелу цркву направио 0026    И у цркву што је од потребе, 0027    А окупи млого свештеника, 0028    Те се моле Богу по закону. 0029    Но војвода секи бесједио: 0030    ”Ходи, секо, да се узмемо!” 0031    Збори млада, сузе просипа: 0032    ”Одби’ ме се, Бог да те убије! 0033    Хајде окупи дванаес’ владика 0034    И четири српске патријара 0035    И дозови триста ђеце луде, 0036    А пред њима ђакона Јована, 0037    Уљезите у бијелу цркву – 0038    Ако реку, ми да се узмемо.” 0039    Он скочи, све окупио, 0040    Уведе их у бијелу цркву, 0041    А Русана на врата од цркве. 0042    Но војвода благо не жалио, 0043    Свиколици мито прифатише, 0044    До не хоће Јоване ђаче, 0045    Не да узет’ ђаковима мито. 0046    Изљегоше дванаес’ владика 0047    И четири српске патријара, 0048    И ђевојци сваки бесјеђаше: 0049    ”Добро јутро, војводина љубо, 0050    То ви сретње и частито било!” 0051    А Русана њима говорила: 0052    ”Хајте тамо, српски властитељи, 0053    Бог згодио и Богородица 0054    Да ве огањ изгори живи, 0055    Ђаволи ви понијели душу!” 0056    Али изљезе Јоване ђаче, 0057    Он вијенац носи до појаса, 0058    За њим иду триста ђаковчади, 0059    Димно ли је Јован говорио: 0060    ”Добро јутро, Стефанова секо! 0061    Ако брата узела за мужа, 0062    И од тебе змије отпадале!” 0063    Аминује триста ђеце лудо. 0064    Кад то зачу војвода Стефане, 0065    Он направи дрвену ћелију 0066    Од дрвета луча питомога, 0067    Ту Јована стави и ђакове, 0068    Па је зажди су четири стране. 0069    Кад сјутри дан и зора било, 0070    Ту се бјеше свијет окупио 0071    Да гледају муке ђеци лудој – 0072    Ал’ ћелија бјеше изгорела, 0073    Од ње се црква оградила, 0074    У њу сједи триста мученика, 0075    Међу њима ђаковни Јоване, 0076    Но се њима свијет поклонио. 0077    Кад то чудо Стефан видио, 0078    Он другу направи ћелију, 0079    У њу стави дванаес’ владика 0080    И четири српске патријара, 0081    На живи их огањ изгорио – 0082    Ђе горело, ту се пропадало, 0083    Па се таде Стефан преставио. 0084    То је било кад се чинило.