Наод Агајлија 0001    Рано рани Марица ропкиња 0002    Пред суботу о Илињу дану, 0003    Па се шеће зелену језеру 0004    Да донесе лађане водице 0005    И умије своју госпојицу, 0006    Госпојицу, све Турске царицу. 0007    На добро је уранила Мара: 0008    Намера је намерила била 0009    Крај језера на бешицу златну, 0010    У бешици женско чедо спава. 0011    Том се Мара јако обрадова, 0012    Па се шеће царици госпоји, 0013    Те казује шта је задобила, 0014    Задобила од злата бешицу, 0015    У бешици женско чедо мало. 0016    Царица је д’јете присвојила 0017    И у двору своме одранила, 0018    Одранила, коран научила, 0019    На крштењу лепо име дала, 0020    Лепо име Наод Агајлија. 0021    Кад Агајла везак научила, 0022    Помајка јој онда преминула. 0023    Често шеће Наод Агајлија 0024    До Софије, велике џамије, 0025    Над помајком јадикује млада. 0026    Кад се једном двору повратила, 0027    Дуне ветар од Мора црвена, 0028    Дуне ветар испод бурунџука, 0029    Бурунџук јој на главу узвије 0030    И открије бијело јој лице – 0031    Сину млада ка’ из горе сунце 0032    И обасја сараје цареве. 0033    То гледао царе поочиме, 0034    То гледао пак је беседио: 0035    ”Аман свече, чуда големога, 0036    Да лепоте Наод Агајлије, 0037    Доиста је у Турчина није, 0038    У Турчина, ни у каурина 0039    Нит’ у б’јелу св’јету широкоме, 0040    Вала лице заслужно царице, 0041    Та царице, све Турске госпоје!” 0042    Па он зове Наод-Агајлију, 0043    Себи зове до царева трона, 0044    Те је њо’зи тијо беседио: 0045    ”О Агајло, лепото царева, 0046    Тебе лепа срећа посестрила, 0047    Баш код мене у сараји царски, 0048    Да ми будеш до кољена млада, 0049    Да ми будеш до цара царица, 0050    Та царица, све Турске госпоја – 0051    Љуби лице цара честитога!” 0052    Сузе проли Наод Агајлија, 0053    Па говори цару поочиму: 0054    ”Св’јетла круно, царе поочиме, 0055    Како ћу ти бити до кољена 0056    И царица, све Турске госпоја? 0057    Ја у теби оца почитујем, 0058    Не мож’ ћерка оцу бити љуба, 0059    Ваља с’ бојат’ Бога великога 0060    И његова Мухамеда свеца – 0061    Више нас ће небо помрачити, 0062    А под нама земља провалити!” 0063    Насмеја се царе поочиме, 0064    Па беседи Наод-Агајлији: 0065    ”Не будали, Наод-Агајлијо, 0066    Ево теби тврду вјеру дајем, 0067    Сутра ћу ја диван отворити, 0068    Моје паше и младе везире, 0069    Све дервише, оџе и кадије 0070    На диване цареве сазвати, 0071    На дивану тебе ћу посадит’ 0072    До кољена цара честитога 0073    И назвати све Турске царицом!” 0074    Шеће млада Наод Агајлија, 0075    Шеће млада на чардаке горње, 0076    Сузе рони и збори у мисли. 0077    Све је мисли на једну смислила, 0078    Па кад зашло за горицу сунце, 0079    Себи звала Огулина слугу, 0080    Па је њега Богом братимила: 0081    ”Богом брате, Огулине слуго, 0082    Дај ти мени коња виловита 0083    Да ја бежим у гору зелену 0084    Не би ли се опростила гр’јеја, 0085    А на част ти моје пусто благо!” 0086    То је слуга за Бога примио, 0087    Довео јој коња виловита, 0088    Па је меће горе на коњица. 0089    Коња језди лепота Агајла, 0090    И утече, радосна јој душа! 0091    У гори је ноћцу преноћила; 0092    Кад ујутру јутро освануло 0093    И у гори огрануло сунце, 0094    Ударише до девет ајдука, 0095    Уватише Туркињу девојку, 0096    Те је воде Баби арамбаши. 0097    Лепо ју је ајдук поздравио, 0098    За свог сина снаом учинио, 0099    За најмлађег, најбоља јунака, 0100    У гори су кума окумили, 0101    Накрај горе свата нашли стара, 0102    Па се шећу светом намастиру 0103    Да божији закон савршују. 0104    Да је коме стати па гледати 0105    Чудновати кићени сватова: 0106    Ајдук свекар, ајдук ђувегија, 0107    Ајдук кумак, ајдук и дјевојка, 0108    Ајдук девер, ајдук свате стари 0109    И ајдуци остали сватови! 0110    Кад уђоше у божију цркву, 0111    Свети оци свеће упалише, 0112    Свеће им се саме угасише, 0113    Вино им се у воду створило, 0114    Самоуци муком помучали. 0115    Том се диве и оци и свати, 0116    Па беседи старац игумане: 0117    ”Ја Бога вам, ајдуци сватови, 0118    Чија је то љепота дјевојка, 0119    Ког је рода, којег ли порода?” 0120    Одговара свите арамбаша: 0121    ”Вјера и Бог, стари игумане, 0122    Дјеца ми је у гори добили 0123    Јошт зарана до сунца устања!” 0124    Па он пита Туркињу дјевојку: 0125    ”Казуј, д’јете, рода којега си?” 0126    Беседила Туркиња дјевојка: 0127    ”Ја сам, дервиш, рода непозната, 0128    Ропкиња ме нашла у бешици, 0129    Баш у златној крај зелен-језера – 0130    Ево прстен што би у бешици, 0131    На њему су слова к’о каурска!” 0132    Узе прстен стари арамбаша, 0133    Прстен гледи, па сузе пролива, 0134    Удара се јунак по кољену, 0135    Па говори дружби на дивану: 0136    ”Јао, мени и до Бога мога, 0137    Мал’ ја данас не огреши душу, 0138    Мал’ не венча брата са сестрицом! 0139    На прстену три слова ришћанска: 0140    Једно слово свети Димитрије, 0141    Друго слово свети Георгије, 0142    Треће слово Васо и Марица – 0143    Ти си чедо, Љубо, нељубљено 0144    Нит’ мајчине његе утувљено!” 0145    Кад то чула лепота дјевојка, 0146    Љуби Бабу у десницу руку, 0147    А сву браћу у чело јуначко, 0148    Од радости ороси им лица. 0149    Па јошт Васо дружби проговара: 0150    ”Књигу писа од Орватске бане, 0151    У књизи ме поздравио бане 0152    Да му дођем са девет синова 0153    На састанке гори у ајдуке, 0154    Да ћерамо са границе Турке. 0155    Ја отидо у земљу Орватску, 0156    Собом води сви девет синова, 0157    Сама оста при постељи љуба; 0158    Баш кад наске код двора не бија, 0159    У постељи женско чедо роди. 0160    То дочули Турци јаничари, 0161    Ударили на пусте ми дворе, 0162    Све арали, на мач набацали, 0163    А тражећи по двору ми благо. 0164    У том мајка чедо уклонила 0165    Да не секу у двору душмани. 0166    Што нађоше у пусту ми двору, 0167    То однеше са собом на коњи, 0168    И љубу ми у робље однеше, 0169    Милу мајку сви девет синова 0170    И десете мезимице Љубе, 0171    Која није мајке запамтила 0172    Нит’ мајчином његом његована. 0173    Кад се б’јелу ја поврати двору, 0174    У двору ми никога живога. 0175    Тад се јунак у ајдуке баци, 0176    Са сви девет рођени синова, 0177    Да покајем благо изгубљено, 0178    Дјеци мајку и милу сестрицу, 0179    А меника чедо и љубовцу. 0180    Ево данас пуно седам љета 0181    Откако сам у гори зеленој 0182    Арамбаша са девет синова, 0183    Куд год идем, све за Турке питам, 0184    Ког уочим, умаћи ми неће 0185    Ни до сама шарампова граду. 0186    Ево сам ји цигло исјекао 0187    До данаске сами јаничара 0188    Пуно право до петнајст стотина, 0189    А остале ни бројио нисам!” 0190    То изрече, у гору се шеће, 0191    Куд год иде, турске главе с’јече. 0192    Спомен себи и дјечици стече. 0193    Врли буди, арамбашо Васо, 0194    Са твоије сви девет синова 0195    И с Љубицом, Наод-Агајлијом, 0196    Који знасте доскочити Турком!