|
Вук_II,02. Опет то, али друкчије. (Из Црне горе). 0001 Збор зборише Божи апостоли, 0002 Збор зборише на небеска врата, 0003 Отуд дође Громовник Илија, 0004 А пита та Огњана Марија: 0005 „ Ђе си био, мој брате Илија?”− 0006 „Казаћу ти, Огњана Марија: 0007 „Ја сам био у земљу проклету 0008 „Ђено јесте Боже незаконство: 0009 „Ђе не моле Бога, да помогне, 0010 „И не слуша пород родитеља, 0011 „А не слуша млађи старијега; 0012 „Ђе кум кума не држи за кума, 0013 „Ђевер снаси о срамоти ради; 0014 „Ђе брат брата по судовим’ ћера 0015 „И мучи га муках пред Турцима; 0016 „Не светкују свеца никаквога, 0017 „Нити жегу у цркву свијеће, 0018 „Нити служе Божу летурђију.” 0019 Оно рече, на ноге устаде, 0020 И Господске даре дијелише, 0021 Што је њима Господ поклонио: 0022 Свети Петар и апостол Павле 0023 Ев’ узеше пуње и шеницу, 0024 Свет’ Илија грома небескога, 0025 А Марија муњу и стријелу, 0026 Свети Тома печат од облаках, 0027 Аранђео јесење бријеме, 0028 А Никола на воду бродове, 0029 Свети Спасе житњега цвијета, 0030 Свети Саво леда и снијега, 0031 Свети Јован сабор анђелима, 0032 А Ђорђије прољетње цвијеће. 0033 Кад анђели даре дијелише, 0034 Они св’јету муке ударише: 0035 Илија их громовима гађа, 0036 А Марија муњом и стријелом; 0037 Не могли их Богу обрнути. 0038 Аранђео навали бријеме, 0039 Никола им затисну бродове, 0040 Свети Петар и апостол Павле 0041 Узеше им пуње и шеницу 0042 И од земље свакоји берићет; 0043 Па их Боже сунце изгорело, 0044 Горело их три године данах, 0045 Док узавре мозак у јунака, 0046 Докле пуче ками у лугове, 0047 А осану гора проз планине; 0048 Докле црна земља испуцала, 0049 Пуче црна земља по три лакта, 0050 Те се ломе коњи и јунаци; 0051 Свети Саво пуштио снијега, 0052 Три године снијег не опаде, 0053 Док у свијет ништа не остаде, 0054 И овчари овце изгубише, 0055 Из свијета челе побјегоше, 0056 Са свијем се свијет дотамани, 0057 До у Ср’јему, у то мјесто жупно; 0058 Е се купе Сријемски главари 0059 На сакупу пред бијелом црквом, 0060 Ту дођоше млоги свештеници, 0061 Посједаше, ђе је мјесто коме; 0062 Отуд дође самоуче ђаче, 0063 Па им ђаче ријеч проговара: 0064 „Сви се, браћо, на ноге дигните, 0065 „И пружите мене десне руке, 0066 „Вјеру дајте, да ме не варате!” 0067 Сви једанак од земље скочили, 0068 И сви ђаку десну руку дају; 0069 Тада ђаче њима проговара: 0070 „Хо’те, Богу да се обрнемо! 0071 „Да служимо Божу летурђију, 0072 „Да молимо Бога по закону.” 0073 Сви се бјеху к Богу обрнули, 0074 По три пута љубе земљу црну; 0075 И послуша пород родитеља, 0076 И послуша млађи старијега, 0077 И брат брата не води на суду, 0078 Ни га мучи муках пред Турчином, 0079 И светкују свеца свакојега, 0080 И сви моле Бога милоснога 0081 Без престанка и дневи и ноћи 0082 По правилу, ка’ је Богумило; 0083 И Бог им је услиша’ молитве, 0084 Смилова се Бог на сиротињу, 0085 Те се опет свијет наслиједи. |