Зидање Скадра 0001    Грађу граде девет Мрњавчићах, 0002    Грађу Скадер на Бојану граде. 0003    Што дан гради, то ноћ обаљује, 0004    Не може се отемељит’ грађа. 0005    Док сан снио Мрњавчићу Гојко: 0006    Да узиђу једну женску страну, 0007    Да је узиђу у бедем од града, 0008    Таде ће се отемељит’ грађа. 0009    Но је Гојко браћу окупио 0010    И шњима божу вјеру уфатио 0011    Да никакав љуби не кажује; 0012    ”Која сјутра дође на Бојану, 0013    Врћ’ ћемо је у бедем од града.” 0014    А кад ноћи од конака било, 0015    Они сваки у постељу пође, 0016    Сви су божу вјеру преварили, 0017    Сваки својој љуби кажеваше, 0018    До јаднога Мрњавчића Гојка, 0019    Он својој не кажује љуби. 0020    Кад сјутра дан и зора дође, 0021    И Гојкова је љуба уранила 0022    И јетрве своје дозивала 0023    Да носе мајсторима ручак. 0024    Нека вели, ер је боли глава, 0025    Нека вели е доји чедо лудо. 0026    Скочи Гојкова љубовца, 0027    Покупи момке и орфане, 0028    Понесе мајсторима ручак. 0029    Кад је виђе Мрњавчићу Гојко, 0030    Топле су га сузе пропануле. 0031    Но га пита вјереница љуба: 0032    ”Што плачеш, драги господаре? 0033    Али си се, Гојко, препануо 0034    Е не можеш грађевину платит’, 0035    А тако јо’ Бога великога, 0036    По њега ћу подмирити сама?!” 0037    Ного Гојко ријеч говорио: 0038    ”Ја не плачем зато, вјерна љубо, 0039    Но сам имао од злата јабуку, 0040    Што ми је твоја мајка дала, 0041    Па ми паде у воду Бојану!” 0042    А скочише гоге и мајстори, 0043    Уфатише Гојкову љубовцу, 0044    Зазиђују у бедем од града. 0045    Кад јо’ грађа до дојаках дође, 0046    Зове млада Гојка господара: 0047    ”О, за Бога, драги господару, 0048    Дода’ мене чедо у бешику, 0049    Од године мога сина Сава, 0050    Е га хоће наранити мајка, 0051    Е ћу свога опростити сина!” 0052    Даде јо’ га, ријеч не чинио. 0053    И свога је наранила сина, 0054    Шњим удари о камену станцу, 0055    Прште чедо ка бијело јајце. 0056    Таде куне Гојкова љубовца: 0057    ”Градите га, девет Мрњавчића, 0058    Градите га, злосретње ви било, 0059    Брзо ви преузели Турци!” 0060    Како рекла, тако је и било.