Свети Саво 0001 Збор зборише господа ришћанска 0002 У Крушевцу, граду маленоме, 0003 Збор зборише и диван чинише, 0004 О свачему господа зборише, 0005 Понајпосле о царје Немање 0006 И царском Неманића благу: 0007 ”Да валимо цара небеснога, 0008 Од свакога цара оста блага, 0009 Нема блага цара Симеуна. 0010 Да или га Сава расковао 0011 На наџаке и на буздоване 0012 И великим коњма на ратове, 0013 На ратове и на узде златне? 0014 Није шала – седам кула блага, 0015 Све убави гроша и дуката! 0016 Куд се деде цар-Немање благо?” 0017 А то слуша Неманића Сава, 0018 Слушао је пак је беседио: 0019 ”Вала, моја господо краљевска, 0020 О свачему, господо, збористе, 0021 Ви збористе и диван чинисте, 0022 Понајпосле о мом родитељу, 0023 Родитељу цару Симеуну, 0024 И царску Неманића благо! 0025 Нисам Сава расковао благо 0026 На наџаке и на буздоване, 0027 На великим коњма на ратове, 0028 На ратова ни на узде златне, 0029 Већ сам царско потрошио благо 0030 На шес’ крста, на три задужбине – 0031 Прву јесам саградио цркву 0032 Студеницу испод Брвеника 0033 Родитељу цару Симеуну, 0034 Да се њему поје летурђија 0035 Без промене до суда страшнога; 0036 Другу јесам саградио цркву 0037 Милошеву на Ерцеговини 0038 Мојој мајки царици Милици, 0039 Да се њојзи поје летургија 0040 Без промене до суда страшнога; 0041 Себе јесам саградио Сава 0042 Филендара, лавре велике, 0043 Сред убаве, красне Свете Горе, 0044 Мене красну задужбину царску, 0045 Да се и мене поје летургија 0046 Без промене до суда страшнога!” 0047 Кад то чуше господа ришћанска 0048 Да је туда опраљено благо, 0049 Господа се Сави поклонише: 0050 ”Фала, чедо, Неманића Саво, 0051 Кад си туда оправио благо, 0052 Све по царски српски манастира!” 0053 Затим је мало постојало време, 0054 Мало време, три године дана, 0055 Ал’ се свети Сава преставио, 0056 Преставио, пак се посветио 0057 У мајкиној царској задужбини, 0058 У убавој цркви Милошевој. 0059 То зачуше господа ришћанска 0060 Где се јесте Сава преставио, 0061 Преставио и посветио се. 0062 Они месе беле летургије, 0063 Пак иду Милошевој цркви, 0064 Светитељу иду на благосов. 0065 Када су били близу Милошева, 0066 Од њи се бела затворила црква; 0067 Преступају господа ришћанска. 0068 Кад видише српски свештеници, 0069 Обукоше свилене одежде, 0070 И на глави капе камилавке, 0071 И у руке књиге староставне, 0072 Те држаше велика бденија, 0073 Читаше велике молитве, 0074 Моле свјатаја Саву 0075 Те им белу отворио цркву. 0076 Приступају господа ришћанска, 0077 Сузе роне, па и метанишу: 0078 ”Светитељу, опрости нам грешне, 0079 Нама грешним наше сагрешење!” 0080 Проглагоља светитељу Саво: 0081 ”Одступите, господе ришћанска, 0082 Не могу вас греха опростити, 0083 Не пазите млађи старијега, 0084 Ни синови своје родитеље, 0085 Не пазите кумства ни братинства, 0086 Кум се куми, земља се потрга, 0087 Куд кумови прооде до суда страшнога, 0088 Горе земља чарна од вашега тешка безакоња, 0089 А од стра Бога истинога 0090 Што ми кума на суд зазивате!” |